Одржана међународна конференција „Комуникативна агресија XXI века: садржај, облици, динамика“
Међународна конференција „Комуникативна агресија XXI века: садржај, облици, динамика“ одржана је јуче на Факултету политичких наука у Београду. Гост Факултета био је проф. др Виктор Александрович Сидоров као представник Високе школе за новинарство и масовне комуникације из Санкт Петербурга, који је осим излагања у пренарном делу конференције, одржао и предавање студентима новинарства на ФПН-у.
На преларној сесији излагачи су били и професори и предавачи са Факултета политичких наука, међу којима су проф. др Веселин Кљајић, проф. др Мирољуб Радојковић, проф. др Раде Вељановски, доц. др Александра Крстић, доц. др Ана Милојевић и доц. др Јелена Сурчулија Милојевић, док је модератор скупа био асистент на ФПН-у Марко Недељковић.
Конференција је организована у сарадњи између Високе школе за новинарство и масовне комуникације из Санкт Петербурга и Факултета политичких наука у Београду, а скуп је свечано отворио проф. др Веселин Кљајић као иницијатор конференције истакавши важност будуће сарадње са Санктпетербуршким универзитетом и остваривање међународне сарадње са угледним факултетима из иностранства.
Проф. др Виктор Александрович Сидоров је изразио задовољство што има прилику да подели своје ставове са бројним студентима нашег Факултета. „Термин комуникативне агресије променио је своје значење у односу на оно које је имао током двадесетог века. Некада је власт утицала на проток информација и свој утицај на друштво ширила је путем пропаганде. Тек у двадесет и првом веку друштво добија субјективитет и постаје извор информација, чему је значајно допринела појава Интернета“, рекао је Сидоров. Такође је објаснио да Интернет представља погодну арену за слободно изражавање најразличитијих мишљења јер на њему не постоје јаке баријере и филтери. „До стварања комуникативне агресије долази због непризнавања оног што је другачије и она утиче на све слојеве друштва у којима затим долази до поларизације. Стваралац ове агресије може бити било који носилац радикалних ставова који се нађе за тастатуром“, предочио је Сидоров.
Проф. др Мирољуб Радојковић нагласио је да се термин агресија може схватити као чин који се везује за рат, који настаје агресивним понашањем држава. „Поред ратне, постоји и економска агресија, која је ненасилна, али изузетно репресивна. Са развојем друштва долази и до појаве идеолошке, а затим и комуникативне агресије, које подразумевају борбу за нов међународни информативни поредак“, објаснио је Радојковић. Он је додао да државе данас губе своју комуникациону доминацију и сувереност са појавом Интернета.
„Медији често преносе, али и сами производе вредности којима се конструише јавно мњење. При тој конструкцији, на медије делују стереотипи и предрасуде окружења у којем функционишу“, навео је проф. др Раде Вељановски током свог излагања. Он је упозорио да ова тенденција нарочито постаје актуелна у кризним временима. „Популизам који се на тај начин ствара у медијима јесте предграђе тоталитаризма. У таквом окружењу, гуше се грађанске, али и временом, медијске слободе“, оценио је Вељановски.
Проф. др Веселин Кљајић подсетио је како је XXI век, век причања прича али и век медијских ратова, који се заснива на конструкту МИ – ОНИ. „Та поларизација ствара један негативан контекст, који одговара медијским потребама. Садржаје испуњене агресијом производе политички и економски актери, од глобалног, до локалног нивоа“, указао је професор Кљајић. Он је додао да у српском медијском садржају информације чине двадесет процената, а преосталих осамдесет су створени од стране стручњака за односе с јавношћу, те таквим информацијама треба приступити са опрезом.
Доц. др Александра Крстић осврнула се на широк спектар информација који нас окружују, а који је данас виртуелно надограђен. Такође је скренула пажњу на Имерсивно новинарство, које настаје као спој медијског извештавања и искуства корисника. „У медијима на тај начин нестаје извештавање о објективним чињеницама, а фокус се помера на емотивни доживљај публике“, сматра Александра Крстић.
Доц. др Ана Милојевић упозорила је на популистички стил комуникације, као облик комуникативне агресије према другима. „Популисти покушавају да говоре у име народа, а у сржи такве реторике су често ратни набоји. Осим политичких елита, извор оваквих врста информација су често сами медији“, навела је Ана Милојевић. Она је додала да популизам гради један комуникациони стил који је високо емотиван, ствара поларизацију и драматизацију.
„Слобода изражавања није апсолутна, она је ограничена разним другим правима и слободама других бића. Једно од најважнијих ограничења слободе изражавања јесу верска осећања других лица“, истакла је доц. др Јелена Сурчулија Милојевић. Она је оценила да појава Интернета компликује однос између ове две слободе, и предочила је важност појма говора мржње. „Европске земље предњаче у борби против говора мржње у односу на остале континенте. Неке од њих, у циљу спречавања говора мржње покушавају да ставе под контролу и друштвене мреже“, објаснила је Јелена Сурчулија Милојевић.
