Отворен научни скуп „Мисао Вилхелма Рајха – шездесет година касније: Психоанализа и вођа“
Дводневни научни скуп „Мисао Вилхелма Рајха – шездесет година касније: Психоанализа и вођа“ који се одржава на Факултету политичких наука, започео је свечаним отварањем, уз уводне речи декана и организатора скупа. „Расправа о делу Вилхелма Рајха трајала је готово све време током његовог рада, а још више након Рајхове смрти,“ указао је декан Факултета политичких наука проф.др Драган Р. Симић. Он је истакао допринос Рајховог научног стваралаштва за политичке науке, исказујући задовољство поводом сазивања поменутог скупа.
Затим се обратио председник Управног одбора Центра за демократију проф. ем. др Вукашин Павловић, истичући значај предстојећих панела и подсећајући на претходне, који су били посвећени Фројду. „Сматрам да је тема од изузетног интереса, не само у домену психологије, већ и за антрополошке, студије рода, друштвене науке,“ изјавио је др Павловић.
Професорка Филозофског факултета др Гордана Јовановић била је иницијатор одржавања научног скупа, посвећеном раду Вилхелма Рајха. „Бавећи се Рајхом, који је неправедно занемарен, обрађује се и тема психологије вође,“ навела је др Јовановић. Такође, она је предочила како је тумачење Рајха подстицајно за разумевање себе, те и света у коме се живи.
Проф. др Слободан Г. Марковић саопштио је како су организатори охрабрени прошлогодишњим скупом о Фројдовој мисли, решили да га сличне скупове организују сваке године. „Иако је Фројдова мисао полазиште, добродошла су и сва остала становишта психоанализе,“ рекао је др Марковић. Такође, др Марковић сматра да је главна идеја научног скупа овог типа скретање пажње на несвесно.
Првог дана научног скупа, панелом „Мисао Вилхелма Рајха- шездесет година касније“ модерирала је проф. др Гордана Јовановић. Најпре се обратио проф. ем. др Вукашин Павловић, говорећи на тему „Зашто се масе дају политички варати“ и правећи аналогију са фашизмом. „Осуду за погубно понашање маса не треба усмеравати ка вођи искључиво, већ и ка самим подређенима,“ упозорио је др Павловић. Према његовом мишљењу, често у односу вођа и масе изостаје одговорност интелектуалног слоја, као дела средње класе.
Следећи панелиста био је професор са Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу др Лино Вељак, који је излагао на тему „Одакле потреба за вођом“. „Психологија и психоанализа не могу бити једини универзални кључ онога што се догађало и што ће се догађати,“ саопштио је проф. Вељак. Он је закључио како модалитети индивидуалног и колективног делања не зависе само од психолошких карактеристика људи, већ и од других фактора- попут социјалних, економских и политичких.
О „Прицнипу вође“ као наредној теми говорио је мр Обрад Савић са Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум. „Изузетан је значај француског читања Рајха, по којем је масовна психологија фашизма једина релевантна,“ истакао је мр Савић. Према његовим речима, фашистички елементи постоје у свакоме појединцу, док се, са друге стране, он као политички покрет разликује од осталих јер крије тајну о масовном подражавању људи.
Доц. др Марјета Менцин-Чеплак са Факултета друштвених наука Универзитета у Љубљани излагала је на тему „Феминистичка перцепција В. Рајха“. „Добровољно потчињавање жена се изједначава са покорношћу масе вођи,“ указала је др Менцин- Чеплак, правећи аналогију између радикалног феминизма и Рајховог дела. Позивајући се на феминистичке ауторке, замерила је искључивост Рајха приликом карактерисања хетеросексуалности као једине здраве оријентације.
Професорка Филозофског факултета др Гордана Јовановић говорила је на тему „Вилхелм Рајх између социјалне критике и натурализма, као и његова актуелност“. „Његова транзиција у смеру натурализма водила је ка занемаривању спољних фактора и социјалних услова,“ казала је др Јовановић. По њеном мишљењу, управо је таква тенденција направила одступ од марскистичких начела.
