,,Геотермалне воде уводе Мачву у ЕУ”

Непостојање законске регулативе, спора административна процедура, непотпуна истраживачка документација и изостанак заједничког наступа само су неки од разлога некоришћења потенцијала геотермалних вода које имамо, указано је на дебати под називом „Геотермалне воде у Србији: највећи, а неискоришћени ресурс”, одржаној у Шапцу.

„Према пројектима које ради, може се рећи да је град Шабац већ у Европској унији. Тема о којој данас говоримо има своје место у пројекту „Мале мреже даљинског грејања које користе обновљиве изворе енергије“, који смо започели 2016. године, а који финансира Европска комисија“, рекао је Слободан Јеротић, градски енергетски менаџер града Шапца.

Јеротић је објаснио да се ради на постављању модела малих мрежа даљинског грејања у приградским и сеоским насељима, који би могли да користе геотермалне воде као извор енергије и додао да то не би било само за грејање објеката, већ и као допринос економском развоју или за грејање заштићених простора попут пластеника, сушара и стакленика.

Проф. др Иван Матић са Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду објаснио је разлику између појма субгеотермалне енергије, где је температура воде до 30⁰ Ц и појма геотермалне појаве у којима температура прелази 30⁰ Ц. ,,Налазимо се у Мачви, на терену највећих резерви подземних топлих вода у Србији. Посебно је важно истаћи да су оне неоптерећене минералима, претежно свега један грам“, предочио је професор Матић. Он је додао да би требало да штитимо водене ресурсе у виду враћања воде, што код нас није законом прописано и нагласио да је коришћење субгеотермалне односно хидрогеотермалне енергије обавезно.

„План је био да од усвајања „Националне стратегије за апроксимацију у области заштите животне средине“ 2011. године, од тадашњих 0,3 одсто БДП улагања у заштиту животне средине дођемо до 2,5 одсто БДП колико су одвајале чланице ЕУ из региона. Поразна чињеница је да реални подаци говоре да до данас није било помака“, рекао је проф. др Владимир Павићевић са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Професор Павићевић казао је да морамо да променимо однос према заштити животне средине у корену, да улагањем у њу штедимо на дуже стазе и закључио да је поред закона и подзаконских аката неопходна и најважнија примена.

Дебата у Шапцу део је серије догађаја које Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука организују у укупно 17 градова Србије, у сарадњи са Европским покретом у Србији – Сремска Митровица и Европским покретом у Србији – Краљево.

Дебате се одржавају у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подржава Делегација Европске уније, са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европске интеграције и грађанима пруже проверене и корисне информације.