Вести

,

Одржана трибина „Криза демократије“

Трибина „Криза демократије“ одржана је на Факултету политичких наука. На овој трибини, у организацији Европског студентског форума,  говорили су Душан Спасојевић, Деспот Ковачевић, Лазар Глишовић и Стефан Сурлић.

Доцент др Душан Спасојевић причао је на тему популизма и том приликом га ближе дефинисао као идеологију антиелитизма и истицања народа као носиоца врлина. „Популизам је увек био присутан, али први пут имамо политичке странке које су блзу власти, које у њој учествују и предоминантне су“, осврно се Спасојевић. Такође, он је истакао да је ситуација таква зато што постоји свест о кризи демократије и очигледно незадовољство народа.

„Разлози за раст деснице су економска и мигрантска криза, криза ЕУ и слабљење левице. Још један разлог јесте и суверенитет, данас су суверене САД, Русија и Кина, а за све остале се може поставити питање, посебно унутар Европске униjе. То je jeдан од главних аргумената деснице у Европи., казао је МА Деспот Ковачевић, сарадник на Факултету политичких наука. Он је говорио о новој десници и сличностима унутар ње које се огледају у евроскептицизму, као и о њеном приступу миграцијама као тачки размимоилажења. „Десница је све више у порасту, комунизам је одбачен, а друге идеологије живе у Европи“, закључио је Ковачевић о јачању деснице у Европи.

ЛЛМ Лазар Глишовић, сарадник у настави на Факултету политичких наука, објаснио је утицај мигрантске кризе на кризу демократије, посебно на територији Немачке. „У Немачкој видимо својеврстан парадокс, она је економски никад јача и њена моћ унутар ЕУ је никад већа, а на изборима се показало изразито незадовољство грађана. Све упућује на то да је то последица мигрантске кризе која је задесила Европу“, указао је Глишовић. Додао је да је на данашњу перцепцију мигрантске кризе вероватно утицало раније искуство са проблемом избеглица из бивше Југославије.

Каталонци унутар Шпаније уживају сва права и поштовање партикуларитета. Они имају аутономију у виду аутономне заједнице и нико не може да оспори да живе у демократији“, оценио је асистент МА Стефан Сурлић, говоривши о изборима у Каталонији. Сурлић сматра да се они потенцијално могу позивати на историју и репресиван Франков режим, али је данас Каталонија један од пет најбогатијих региона, што значи да је Шпанија није гушила. „У тој бујици одбране суверенитета и права на самоопредељење, Шпанија и Каталонија могу да удаве једна другу и без обзира на исход обе би могле бити губитници“, појаснио је Сурлић.