Вести

Трибина „Криза демократије на Балкану: крај транзиције или нови почетак?“

Трибина „Криза демократије на Балкану: крај транзиције или нови почетак?“, на којој су говорили Јасмин Мујановић, истраживач у EastWest Институту и политички саветник у регионалној канцеларији Friedrich Ebert Фондације у Сарајеву, Небојша Владисављевић, ванредни професор на Факултету политичких наука, Биљана Ђорђевић, докторанткиња на Факултету политичких наука и Добрица Веселиновић из грађанске иницијативе Не давимо Београд, одржана је на Факултету политичких наука.

Повод овог догађаја јесте издавање књиге „Hunger and Fury – The crisis of democracy in the Balkans“, аутора Јасмина Мујановића. Модератор Филип Ејдус, доцент на Факултету политичких наука, отворио је трибину питањем да ли је процес транзиције после седамнаест година стао или је кренуо да назадује.

„На Западу се не чита довољно о Балкану, нити се пише. Ова књига је написана да бих показао шта се догодило у последњих петнаест година у овом региону“, изјавио је Мујановић. Он је даље објаснио да се ауторитарни режим никада није уништио, да није дошло до праве револуције, као и да је свакодневица грађана остала иста. „Процес демократизације ће трајати деценијама, а агенти демократије нису никакве међународне организације, већ грађани једне државе“, додао је аутор.

Небојша Владисављевић је рекао да је питање демократије на стакленим ногама и у земљама које имају дугу либералну традицију, јер није довољно само донети законе, већ их треба применити у пракси. „Самопрокламоване демократе заправо то и нису зато што потенцирају само владавину већине, а то није довољни услов демократије. Они заборављају да демократија не постоји без индивидуалних слобода и извршне власти“, образложио је Владисављевић. Професор је истакао да је кључни проблем недостатак демократских алтернатива.

„Нови покрети су битни зато што се боре за редефинисање онога што се заборавило у демократији, а то је потенцирање дискусије о јавним добрима, као и право на протесте“, указала је Биљана Ђорђевић. Она сматра да је процес демократизације генерацијски пројекат који ће трајати јако дуго и да је потребно да се дисциплинују ауторитарне тенденције елита. „Проблем је што су изазивачи поретка, револуционари у настајању, окарактерисани као криминалци од стране јавности“, нагласила је докторанткиња.

Добрица Веселиновић је саопштио да се у почетку залагао за урбане проблеме и питања која се тичу грађана на локалном нивоу. „Локална питања су једино решење за превазилажење проблема у демократији. Треба размишљати на неки други начин, укључујући нове моделе финансирања и организовања“, оценио је Веселиновић. Он је закључио да грађани треба да се баве питањима која се тичу свакодневног живота у заједници.