Вести

,

Дебата „Стандарди ЕУ у социјалној политици у Србији”

На дебати под називом „Стандарди ЕУ у социјалној политици у Србији”, одржаној у Зајечару, говорнице су поручиле да је неопходно ускладити се са позитивним и бољим европским стандардима социјалне политике, али и задржати одређене стандарде у којима предњачимо у односу на Европску унију.

„Свака држава је основни носилац социјалне политике и због тога ће то питање остати на нивоу државе. Свакако се може рећи да ће доћи до усаглашавања ‒ на начин који нама одговара односно у складу са нашим могућностима, али не и до изједначавања на нивоу Европске уније“, рекла је проф. др Ана Чекеревац, са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Чекеревац је истакла да су циљеви социјалне политике побољшање животних и радних услова, а како бисмо до остваривања тих циљева дошли неопходно је да се држимо неких принципа попут солидарности, узајамности, једнакости, као и новог принципа пост модерне социјалне политике ‒ принципа партиципације.

Проф. др Наталија Перишић са ФПН-а осврнула се на Статегију развоја Југоисточне Европе до 2020 и указала на најважније индикаторе у метама Стратегије које се односе на социјалну политику. Она је предочила да европски стандард не достижемо у четири од наведених пет мета, и то код подизања стопе запослености, увећање процента БДП-а који се издваја за истраживање и развој, смањивање емисија гасова и смањење сиромаштва.

„Индикатор који је бољи у Србији у односу на ЕУ односи се на превремено напуштање школског образовног система, у којем Европска унија има мету да се стопа исписа смањи испод 10 одсто, док је мета Србије да се она умањи испод 5 одсто, с обзиром на то да смо европску мету већ достигли“, објаснила је Перишић.

Јелена Танасијевић из Центра за породични смештај и усвојење у Београду навела је решења која се на нивоу ЕУ препознају као доминантна: политике усмерене на пружање финансијске подршке породицама и регулисања односа на тржишту рада и стимулисање запошљавања. Танасијевић је указала на начине на које социјална односно породична политика регулише, као што су флексибилни радни ангажмани, развијање сервиса за бригу о деци и одсуство са посла за запослене родитеље.

„Препоруке значајне за ову тему јесу повећање учешћа жена на тржишту рада, већа укљученост мушкараца у неплаћене послове, повећање могућности коришћења флексибилних ангажмана, пружања додатне подршке породицама, као и важност примене законодавства Србије које и даље изостаје“, закључила је др Јелена Танасијевић.

Дебата у Зајечару део је серије догађаја које Европски покрет у Србији и Факултету политичких наука организују у укупно 17 градова Србије, у сарадњи са Европским покретом у Србији – Сремска Митровица И Европским покретом у Србији – Краљево.

Дебате се одржавају у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подржава Делегација Европске уније, са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европске интеграције И грађанима пруже проверене и корисне информације.


Related Posts