Први дан конференције Zlatibor Open
Студентска политичка конференција Zlatibor Open у организацији Студенске уније Факултета политичких наука отворена је у понедељак 19. марта.
На отварању је говорио професор др Дејан Миленковић, продекан за науку, квалитет и самовредновање. ,,Овакви догађаји имају велики значај и вредност за студенте, због свог квалитета и интензитета рада. Факултет пружа подршку едукативно образовним семинарима овог типа, који помажу у упознавању неких интригантних тема”, изјавио је Миленковић. Он је додао да се нада да ће овај семинар наставити своју традицију још дуги низ година.
Испред Европског омладинског центра обратила се Драгана Аџанџић: “Свакодневно грешимо када европску омладинску картицу поистовећујемо само са картицом коју студенти користе у студентској мензи, свакако и то је једна од њених намена али могућности европске омладинске картице су много веће и радимо на томе да студенти ,не само у Србији, него и у региону, сазнају праве погодности које европска омладинска картица поседује”
Прва панел дискусија одржана је на тему ,,Политика из угла младих политичких лидера”. Говорници су били Немања Бишевац, одборник Српске листе на Косову и Метохији, Здравко Веселинов, председник омладине Демократске странке Србије, Давид Ђуровић, представник омладине Српске напредне странке и Никола Ставров, кандидат Либерално демократске партије.
Господин Бишевац је најпре приближио учесницима политички систем на Косову и Метохији и захвалио младима из српских општина на подршци коју су му пружили. ,,Многи се варају када кажу да је учешће младих у политици мало, њихов глас се итекако чује, а има их и међу одборницима на КиМ”, рекао је Бишевац. Он је додао и да треба радити на још већем укључивању младих људи у политику, јер је у њима будућност.
,,Млади би требало да учествују у дневно-политичким догађајима, да се боре за своја права и своје идеале”, казао је Здравко Веселинов. Он сматра да је главни проблем код младих недостатак поверења у политичке партије и инстутуције, а да се то само кроз политички активизам може променити. ,,Младима саветујем да у странке уђу због својих идеала, јер су они најбитнији, а не неки прагматизам”, нагласио је Веселинов.
Господин Ђуровић је изнео да у политици не би требало да буду важне нечије године, већ вредности, идеје и постигнути резултати. ,,Лако је попунити приступницу странци, али је важно да знате шта ћете радити након тога, није довољно само да будете члан партије”, објаснио је Ђуровић. Он је предочио да само они који несебично дају све за своју земљу и њену добробит могу да успеју у политици.
,,У Србији је тешко бити политичар, још је теже бити млад политичар, док је најтеже бити либерално оријентисан млади политичар”, образложио је господин Ставров. Он је скренуо пажњу на то да бављење политиком носи велику одговорност и обавезу, чега људи често нису свесни. ,,Не смемо да дозволимо да емоције преузму политику, већ морамо да размишљамо и деламо на рационалан начин”, закључио је Ставров.
Друга панел дискусија одржана је на тему ,,Дејтон и 1244 – стубови Балкана”. Говорници су били Владислав Јовановић, дипломата и бивши министар спољних послова, Александар Радић, војни аналитичар и др Драган Ђукановић, професор Факултета политичких наука.
Проф. др Драган Ђукановић указао је на представу Балкана као велике енигме, која га чини тешким за предвиђање промена кроз годину или две, а камоли више. ,,Са друге стране, до каквих год околности да дође, демографски трендови на Косову остају константни”, додао је Ђукановић. Такоће, истакао је да на првом месту Србији мора бити заштита Срба, где год се они нашли.
Дипломата Владислав Јовановић је говорећи о Резолуцији 1244 нагласио како без ње не сме ништа друго бити изгласано, иако се она може волети или не. ,,Шансе за компромисно решење Косова, иако несагледиве тренутно, кроз неколико година биће увећане”, нагласио је Јовановић. У прилог предикцијама, закључио је како постоји могућност да се Европа одужи за потенцијално залагање Србије кроз компензације које се тичу минералних богатстава, инвестиција и власништва на Косову.
Војни аналитичар Александар Радић најпре је објаснио како је основно за било какве дискусије о датој теми утврдити шта тачно војска треба да буде. ,,Главни безбедносни проблем представљају тајне организације које нису регулисане списковима”, предочио је Радић. Такође, скренуо је пажњу на чињеницу да војска заправо није фактор који угрожава, већ да је неопходно усмерити фокус ка народу.
