Одржана расправа на тему „Систем националне безбедности у светлу уставне и демократске консолидације у Србији“
Расправа на тему „Систем националне безбедности у светлу уставне и демократске консолидације у Србији“ одржана је на Факултету политичких наука. У склопу расправе, коју је организовао факултет у сарадњи са Београдским центром за безбедносну политику (БЦБП), говорили су председник Управног одбора БЦБП Мирослав Хаџић, проф. др Ђорђе Павићевић са Факултета политичких наука, Иван Димитријевић са Факултета безбедности и Јелена Пејић испред БЦБП, док је модератор био доц. др Филип Ејдус са Факултета политичких наука.
Професор др Павићевић је отворио дискусију истакавши да устави обично дуже трају и да се мењају у време криза, као и да су они најважнији инструмент за обуздавање политичке моћи. Напоменуо је и да је осим слова на папиру веома битан начин на који је устав донет, како се примењује и ко га примењује. „Проблем многих држава је то што систем поделе власти постоји у уставима, али га је врло тешко имплементирати. Крајња брана уставности је демократија и контрола коју она носи са собом“, објаснио је професор.
Председник Управног одбора БЦБП Хаџић је подсетио на проблем постконфликтних земаља у којима се безбедност дефинише као заштита државе и граница, док безбедност као јавно добро одлази на маргине. Он је додао да такве државе стављају њихову личну контролу испред цивилне контроле. „То није државно ексклузивно право, већ треба да се ојача и право грађана да учествују у обликовању оптималног система безбедности. Нема безбедне државе где су грађани небезбедни, мора да постоји кохезија“, нагласио је Мирослав Хаџић.
Иван Димитријевић са Факултета безбедности је указао на терминолошку несагласност, истакавши да у нашем уставу не постоји појам национална безбедност. Према његовим речима ми смо наследили политичку недоследност Устава из 1974. године, где систем безбедности представља државну, а не безбедност грађана. „Људи се у таквим земљама диве систему у коме постоји нешто независно и изван нас, а често заборављају да тога не би било да нема самих грађана“, предочио је Димитријевић.
Јелена Пејић, истраживачица БЦБП, осврнула се на безбедност државе и грађана у другим земљама, попут Западног Балкана, које имају референтну тачку као и Србија, оценивши да су у другим уставима најзаступљеније и највише уређене војска и полиција. Појаснила је и да у земљама Источне Европе, иако су чланице Европске Уније, не постоји интегрално уређење, за разлику од Јужноафричке Републике, која би могла бити одличан параметар другима. „Све државе су увиделе потребу да се више, дубље и озбиљније уђе у решавање питања безбедности. Код нас постоји тенденција да се тај проблем реши, али морамо имати у виду да су највише хваљена уставна решења у пракси најкраће трајала“, закључила је Јелена Пејић.
