Вести

,

Одржана међународна научна конференција о избегличкој кризи и перспективи „Балканске руте“

Факултетски Центар за интердисциплинарне студије Балкана је у четвртак, 26. априла, на Факултету политичких наук одржао међународну научну конференцију „Refugee Crisis Тwo Years later: The Past and Future of the Balkan Route”. На првом панелу, посвећеном односу миграција и европских интеграција, проф. Димитрис Керидис, са Пантеон универзитета у Атини, говорио је o променама у Европи али и у Грчкој насталим због избегличке кризе. Франческа Струмиа и Ирина Кушнир са британских универзитета Шефилд и Нотингем Трент анализирале су утицај ове кризе на најважније политике  Европске уније, а проф. Јован Теокаревић – везу избегличке кризе и процеса ЕУ интеграције земаља Западног Балкана.

На другом панелу, о односу ЕУ и Турске и ефектима њиховог договора из 2016. године немачки стручњак за миграције Маркус Енглер и Денис Ердем, са Билкент универзитета у Анкари представили су досадашње резултате спровођења тог договора, а Стефан Сурлић је говорио о различитим теоријским концептима избегличких квота и њиховим директним последицама по солидарност ЕУ и достојанство миграната.

Трећи панел конференције био је посвећен политичким и економским последицама избегличке кризе на државе са „Балканске руте“. Проф. Ана Крастева, са Новог бугарског универзитета у Софији, представила је из бугарске перспективе талас популизма који је у току и после кризе запљуснуо Европу, а доц. Ондраш Салај са будимпештанског Централноевропског универзитета детаљно је анализирао недавне парламентарне изборе у Мађарској, са посебним освртом на изборну кампању засновану на политици страха од миграната. Панел је закључио Павлос Гакис са Универзитета Шефилд из Солуна, презентацијом краткорочних и дугорочних економских последица избегличке кризе по грчку привреду.

Панел о перспективи избегличке кризе из перспективе Србије отворила је проф. Мирјана Бобић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, пружајући свеобухватну анализу положаја избеглица у последње две године. Проф. Армина Галијаш са Универзитета у Грацу посветила је своје излагање неочекиваном исходу у којем је избеглицама са Блиског истока због затворених граница Србија постала трајна или коначна дестинација, а Јана Стојановић, из Центра за заштиту и помоћ тражилаца азила, закључила је панел описом психолошке помоћи која се избеглицама нуди у Србији.

Соња Тошковић из Београдског центра за људска права представила је промене које у области миграција доноси неколико нових закона Србије, а Тијана Речевић, истраживач сарадник Факултета политичких наука, говорила је о претњи реципрочне радикализације у оквиру панела посвећеном правно-политичким изазовима Србије у оквиру „балканске руте“. Проф. Наталија Перишић је своје излагање посветила теми насиља над женама у породицама миграната у Србији.

„Интеграција избеглица“ била је тема последњег панела ове веома успешне међународне конференције. Проф. Александра Продромиду, са Универзитета Шефилд из Солуна, говорила је о мерама које грчка влада спроводи са овим циљем, а Милан Алексић из удружења „Атина“ је представио пројекат интеграције избеглица у неколико општина у Србији, који ова НВО спроводи са Фондацијом Конрад Аденауер. Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука је у својој презентацији истакла важност социјалне инклузије избеглица у Србији.

Међународна научна  конференција „Refugee Crisis Two Years later: The Past and Future of the Balkan Route” је трећа по реду конференција Jean Monnet пројекта MIGRATE који подржава Европска комисија. Пројекат спроводи девет универзитета и института из осам земаља са Балканске руте: из Турске, Грчке, Македоније, Србије, Мађарске, Аустрије и Немачке, а испред факултетског Центра за интердисциплинарне студије Балкана учествују проф. Јован Теокаревић, асист. Стефан Сурлић и Гордана Ристић.


Related Posts