Вести

,

Међународна конференција „US-Serbia Partnership: How to Use History for a Better Future?’“

На Факултету политичких наука 7. и 8. јуна 2018. године је одржана међународна конференција на тему „US-Serbia Partnership: How to Use History for a Better Future?’“. Организатори су Центар за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука и Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе, уз подршку Амбасаде САД у Републици Србији.

На отварању су говорили декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић, амбасадор САД-а у Србији Њ.Е. Кајл Скат (Kyle Scott) и директор Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе Стеван Недељковић.

Декан Факултета политичких наука Драган Р. Симић изјавио је да је ова конференција завршни део пројекта који се одвијао током протеклих девет месеци, а представља круну изучавања америчких студија и односа Србије са Америком. „Наши односи са Америком, упркос једној тешкој и лошој деценији, кроз историју су начелно пуни разумевања. Прегршт је позитивних ситуација током наше сарадње за време Балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата“, објаснио је Симић. Додао је да је амерички народ истински ценио Србе, а доказ тога је и српска застава на Белој кући 28. јула 1918. године.

Њ.Е. Кајл Скат указао је на то да се данас суочавамо са многим кризама, попут оних у Сирији и Ираку. Број криза је велики и самим тим немамо луксуз само да посматрамо шта се дешава у свету. „ЕУ је наш велики савезник и Америка препознаје главне вредности Европске уније, као што су демократија, просперитет и слободно изражавање мишљења“, истакао је Скат. Навео је да Америка подржава улазак Србије у ЕУ, нагласивши да су наше две државе у великом делу историје биле савезнице и да би требало наставити са грађењем што бољих односа.

Директор Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе Стеван Недељковић осврнуо се на 135 година дипломатских односа Србије и Сједињених Америчких Држава. „Склони смо томе да мислимо како знамо све о односима наших двеју држава што је миљама далеко од истине. Овим пројектом смо хтели да разрешимо одређене дилеме и осветлимо оно што се заиста догодило“, казао је Недељковић. Закључио је да је заборављено доста тога позитивног, а треба да се поносимо историјом јер ако нисмо спремни да учимо из историје, онда бољу будућност и не заслужујемо.

Први панел био је на тему „U.S. Foreign Policy in the Trump Era – America First = Аmеrica Alone?“. Говорили су декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић и декан Међународних студија на Бард Колеџу Џејмс Кетерер (James Kеtterer). Модератор панела био је Милан Крстић са Факултета политичких наука у Београду.

Проф. др Драган Р. Симић нагласио је да у Трамповом поступању постоји велики јаз између реторичког излагања и деловања. „Доналд Трамп је много пута неке претње релативизовао што личи на понашање једног бизнисмена. Фокус његових поступака је искључиво на краткорочну добит“, предочио је Симић. На крају свог излагања осврнуо се на то како је и даље веома рано доносити финалне закључке о Трамповим стратешким потезима јер је прошло мање од две године од његовог именовања за председника.

Декан Међународних студија на Бард Колеџу Џејмс Кетерер сматра да је тешко усагласити политичка мишљења у Америци јер се схватања разликују од државе до државе, али и од места до места. „Доналд Трамп се није појавио ниоткуда, он није проблем већ симптом ширег заноса. На свима нама је да схватимо смисао комплексности тог ширег заноса“, изнео је Кетерер. Он је навео тенденције које су постојале у САД и пре Трампа и на који начин их је он наставио.

На другом панелу који је анализирао историју српско(југословенско)-америчких односа од краја 19. века до данас говорили су неки од најеминентнијих српских историчара за ову област, као и један гост из Сједињених Америчких Држава.  Професорка Љубинка Трговчевић говорила је о односима Србије и САД у другој половини 19. и почетком 20. века. Након ње, професор Факултета политичких наука Слободан Г. Марковић анализирао је главне карактеристике српско(југословенско)-америчких односа у 20. веку, од краја Првог светског рата до распада Југославије 1990их година. Радина Вучетић, професорка Филозофског факултета, говорила је о утицају САД у пољу културе и такозваној ,,американизацији” Југославије и Србије у 20. веку, док је Фил Тимејер (Phil Tiemeyer), професор историје на Универзитету државе Канзас (Kansas State University), анализирао утицај цивилног ваздухопловства на односе две државе у другој половини 20. века.

Други дан конференције US-Serbia Partnership:How to use History for a Better Future започео је предавањем „Serbia and the United States Today“. На ову тему су говорили Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику,  Иван Вујачић професор Економског факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Драган Живојиновић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

„Главно питање у овом тренутку је нормализација односа између Београда и Приштине и када то буде решено, мислим да ће однос између Сједињених Америчких Држава и Србије кренути узлазном путањом“, навела је Александра Јоксимовић, која је била помоћница министра спољних послова од 2001. до 2004. године. Она истиче да су промене крајем 2000. године кључна прекретница у односима САД-а и Србије.

„Дугорочна америчка стратегија је одржавање мира и стабилности у Европи и примена демократије, али данас постоје многи проблеми у примени демократских начела“, нагласио је професор Иван Вујачић, српски амбасадор у Вашингтону од 2002. до 2009. године. Он објашњава да ми покушавамо да балансирамо између запада и истока као у време Југославије, али да је то немогуће јер ствари нису исте.

„Наратив, који је негативан према Америци је контекст у коме се ми крећемо и он нам ограничава деловање и могућу сарадњу“, указао је Драган Живојиновић. Он додаје да би наш однос са Сједињеним Америчким Државама могао да буде на далеко вишем нивоу.

 „Трампова администрација и Западни Балкан – Нова или стара политика“ била је тема последње панел дискусије на којој су излагали Џејмс Серока са Обурн Универзитета (Auburn University), Дејвид Дилман (David Dilman) са Хришћанског Универзитета у Абилину (Abilene Christian University) и Драган Ђукановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

„Иако поседујем политичко искуство тешко ми је да пратим тренутни ток дипломатије Сједињених Америчких Држава и Трампову администрацију“, признаје професор Дилман. Ако има много лажи и неистинитих и непредвидивих информација, онда то засигурно отвара простор за имагинацију, објашњава Дејвид Дилман.

„Садашњи председник САД-а води кампању пропагирања пре свега националних интереса и окреће се решавању унутрашњих питања, због тога, његова стратегија на Балкану није организивана и предвидива“, наглашава Џејмс Серока. Према његовим речима, носиоци политике САД- а у земљама Западног Балкана су амбасаде и њихови представници, најочигледнији пример су Албанија и Црна Гора у којима је амерички утицај велики.

„Сједињене Америчке Државе постепено се годинама у назад повлаче из пројекта на Западном Балкану остављајући посао недовршеним“, оцењује проф. Драган Ђукановић. Повлачењем САД-а са сцене оставља се простор за уплив нових утицаја, пре свега руског и кинеског, истиче Ђукановић.

На конференцији је било присутно преко 60 учесника током оба дана трајања конференције.