Obeležena 51-godišnjica od osnivanja Visoke škole za političke nauke

Na Fakultetu političkih nauka održan je skup povodom  51. godine od osnivanja Visoke škole za  političke nauke, a u čast 90 rođendana prof. dr Radoslava Ratkovića, jednog od osnivača. ,,Želeli smo da se prisetimo ljudi i događaja koji su doprineli nastanku i unapređenju Fakulteta političkih nauka. Pokušaćemo da elaboriramo sećanja na sve ono što je uticalo da Fakultet postane institucija kakva je danas ’’, rekao je dekan Ilija Vujačić na otvaranju ovog skupa.

Govoreći o životu i radu profesora Radoslava Ratkovića, dekan je istakao da je profesor uvek bio ispred svog vremena. ,,Profesor Ratković je pedesetih godina prošlog veka osetio da su promenjene okolnosti u društvu i da izlazimo iz jedne faze moralizma koja je do tada vladala. Profesorova knjiga ,,Politička teorija  austromarksizma’’ je pionirsko delo u ovoj oblasti, a od tada do danas nismo imali relevantnu rivalsku interpretaciju’’, objasnio je dekan.  On je dodao da je profesor i danas aktivan u naučnom i drušvenom životu.

Prof. dr Radoslav Ratković naglasio je da je uspostavljanje Visoke škole za političke nauke u neposrednoj vezi sa donošenjem programa Saveza komunista 1958. god. Formulisanje programa je bio veliki iskorak jer je u sebi sadržao rezultate i perspektive razvoja. Jedan od najznačajnijih elemenata razvoja je prevazilaženje ideje o tome da je socijalizam neposredno povezan sa nekom državom, što je u to vreme bilo novo i epohalno. Donošenjem ovog programa javila se potreba za uspostavljanjem nove institucije koja će se baviti njegovim tumačenjem i primenom u praksi. “Ideja sa kojom smo osnovali ovu ustanovu  bila je da se izučava problematika svetske i naše prakse, a da se uz pomoć nauke razjašnjavaju i rešavaju problemi”, rekao je Ratković. „Misija škole je bila da izvrši dedogmatizaciju, da izbaci dogmatizam iz glava ljudi da bi se na taj način stvarali novi kadrovi koji će pomoći otklanjanju etatizma i birokratije iz društva“, zaključio je profesor Ratković.

Prof. dr Dragan Simeunović istakao je da je ovaj uvaženi devedesetogodišnjak jedan od utemeljitelja politikologije kod nas.  Podnoseći referat o životu i delu profesora Ratkovića Simeunović naglasio je da je njegovo učešće u osnivanju prvog studija političkih nauka u jednoj socijalističkoj državi, nešto sto se nikada neće zaboraviti. „Za ono vreme to je bila ideološka jeres i riskantni politički poduhvat za koji je trebalo mnogo lične hrabrosti i političkog umeća“ rekao je Simeunović. On smatra da su po mišljenju šireg naučnog auditorijuma najvrednija i najuticajnija dela prof.dr Ratkovica „Ideologija i politika“, „Politička teorija austromarksizma“, „Osnovi marksističke teorije društva“ , „Osnovi nauke o politici“, „ Politika i ustav“. „Svojim naučnim radom on je dao tako značajne doprinose političkim naukama u Srbiji i Jugoslaviji da on spada ne samo u pionire već i u gorostase naše politikologije, čija dela još nisu i dugo neće biti nadmašena“, ističe Simeunović.

Govoreći o istoriji, smislu i perspektivi Fakulteta političkih nauka prof.dr Vučina Vasović dodao je da je osnovni smisao Fakulteta, kao i njegovo organizovanje i funkcionisanje bio obeležen težnjom da se bavi najreprezentativnijim dostignućima političkih nauka. „Fakultet je usmerio svoju delatnost na tri osnovna fronta: obrazovanje, istraživanje i izdavaštvo“. Profesor je dodao da je od osnivanja do današnjih dana Fakultet  prolazio kroz nekoliko faza. U prvoj fazi bio je orijentisan na stvaranje uslova za razvoj naučnog rada. Druga faza razvoja Fakulteta započela je 1988. godine zajedno sa dubinskim promenama političkog i ekonomskog poretka, dok treća dolazi zajedno sa ratnim strahotama devedesetih. „Ako bismo rezimrali utiske o radu Fakulteta, mogli bismo da tvrdimo da je on opravdao svoje postojanje, jer studenti koji završe ovaj Fakultet doprinose društvu i u njega dodaju potencijal kojim se ne može manipulisati i zavoditi sumnjivim porukama i ideološkim dogmatizmom“ zaključio je Vasović.

Profesor Vukašin Pavlović ukazao je na veliki izazov pred kojim se nalazi nauka danas. „Postoji veliki jaz između težine i složenosti problema i nesposobnosti elita da te probleme rešavaju“, naglasio je profesor. U takvoj situaciji značaj obrazovnih institucija je veliki. „Od uspostavljanja Visoke škole do danas mi negujemo kritičku masu, jezgro ljudi koji mogu strateški da misle. Institucije bez kompetentnih ljudi su samo ljušture“, naglasio je profesor Pavlović.

Izazove pred kojima se nalazi Fakultet danas istakao je i profesor Tihomir Đokanović. „Fakultet političkih nauka se mora spremiti za novu misiju. Treba odgovoriti na velike izazove. Dolazi do ekonomskih kriza, političkih nezadovoljstava ljudi, a ne pojavljuju se teorijski radovi niti praktične politike sa nekim rešenjima. Ta situacija se mora odraziti i na Fakultet i treba imati u vidu da neće biti lako“, objašnjava profesor. Takođe, osvrćući se na krize u prošlosti, Đukanović dodaje da ,,veliki događaju stvaraju velike naučnike”.

Sa njim se složio i profesor Vladan Ćetković. On je ukazao na značaj inteligencije u vremenima krize. „Treba povratiti mesto i ulogu inteligencije u svetu. To je jedini način za izlazak iz krize i promene u sistemima“, naglasio je on.

Profesor Radoš Smiljković skrenuo je pažnju na teškoće u razvoju fakulteta. „Nije bilo idealno vreme u periodu nastanka i razvoja Fakulteta. Ulazili smo u turbulencije, ali smo uspevali da prođemo kroz njih bez većih posledica“, objasnio je profesor. On je takođe ukazao na značaj zajedničkog rada profesora i studenata u razoju Fakulteta. „Studenti Visoke škole su dolazili sa funkcija i vraćali se na njih. Od njih je moja generacija imala priliku da nauči kako sistem empirijski funkcioniše“, dodao je profesor Smiljković.

Profesor Milan Podunavac, pozivajući se na profesora Ratkovića, naglasio je : „Ulazak u četvorogodišnje studije političkih nauka je bila avantura. Ja smatram da je ta avantura dala dobar rezultat i da Fakultet političkih nauka danas ima dobre temelje, kao i odlične razvojne mogućnosti“. On je dodao da se vremenom, sa napretkom Fakulteta, razvila i njegova glavna komparativna prednost u odnosu na druge, a to je normativna politička teorija. Takođe, profesor Podunavac je naglasio da su ,,očevi osnivači” ove institucije, prof. dr Jovan Đorđević, prof dr Ratko Radović i prof. dr Najdan Pašić pripadali različitim teorijskim pravcima, ali da su se ujedinili u cilju da je uvrste u univerzitetsku zajednicu.

Profesor Vladimir Štambuk predložio je da Fakultet u čast ,,očevima osnivačima” napravi određena obeležja po kojima će se oni pamtiti i u sledećim generacijama. Dekan Ilija Vujačić je, osvrćući se na predlog profesora Štambuka, rekao da neki od seminara Fakulteta političkih nauka mogu da dobiju imena po ovim velikim misliocima.