Vikiliks – diplomatija, novinarstvo ili…
U okviru Master studija Komunikologije i Novinarstva, na Fakultetu političkih nauka održana je javna diskusija na temu „Vikiliks- diplomatija, novinarstvo ili…˝. Gosti diskusije bili su Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, prof. dr Ivan Vujačić, bivši ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i Zoran Stanojević, urednik na RTS-u.
Nikola Marković objašnjava da je Džulijan Asanž stvorio Wikileaks s jednim motivom, da svet bude bolji. Zbog toga ga upoređuje sa savremenim Robin Hudom. “On uzima od bogatih i daje siromašnima, ali ne novac, već informacije”, smatra Marković. On navodi da je Vikiliks objavio preko 250.000 diplomatskih depeša koje su bile pod kontrolom Stejt Departmenta i vojske SAD-a. „Sve što tamo piše je istina. Američka diplomatija ne može da se okrivi za laži, ali te informacije je kompromituju˝, navodi predsednik Društva za informatiku Srbije, ističući da je cilj Vikiliksa bio da raskrinka neiskrenu politiku i omogući javnosti da vidi šta zaista misle strane diplomate o svojim sagovornicima.
„Moj utisak je da svet posle Vikiliksa nije isti˝, ističe Marković. “Stvoreno je jedno masovno javno mnjenje koje nije dobro za SAD. Sa stanovišta legitimiteta, to što je Asanž uradio je zabranjeno, ali sa stanovišta oportuniteta je dobro i zbog toga je javno mnjenje na strani Vikiliksa, ali sada će biti teže doći do takvih podataka“, zaključuje on.
Ivan Vujačić naglašava da Vikiliks nije prvi koji je uspeo da dođe do poverljivih informacija. On smatra da su se pre ovog slučaja dešavali mnogo ozbiljniji propusti kao što su Pentagonski papiri u vezi sa ratom u Vijetnamu. Ti dokumenti su sadržali nešto što je bilo skriveno, što po mišljenju Vujačića, sada nije bio slučaj.
„Ništa senzacionalno nismo saznali. Svetska diplomatija je zaista bila otvorena. Zvanični stavovi SAD-a su uglavnom potvrđeni˝, dodaje bivši ambasador. On ističe da se iz sadržaja dostupnih spisa može zaključiti da mnoge zemlje žele da se Amerika bavi njima i da je velika potražnja za njenom podrškom. Bivši ambasador navodi da vredi pogledati ove spise jer ćemo saznati šta radi američka diplomatija, kako se pišu depeše i kako nas vide u svetu, ali da je veoma značajno pratiti štampu. „Čitanje novina mnogo pomaže. Sad su nam na Internetu dostupna i domaća i svetska izdanja. Do 90 % svega što se dešava u diplomatiji možete zaključiti analitičkim čitanjem štampe“, smatra Vujačić.
Zoran Stanojević naglašava da je korišćenjem Interneta potpuno redefinisan pojam tajne, jer je današnja tehnologija dovela do toga da više niko ne može da bude siguran u bezbednost svojih poverljivih informacija.
„Vikiliks je bio nemoguć pre dvadeset godina, jer ne bi mogao da informacije iznese u javnost. U to vreme je informacija mogla stići do javnosti samo posredstvom medija, a danas, posredstvom Interneta, je moguće plasirati je i mimo njih. Mediji su nekada birali, a sada ako se nešto nađe na Internetu i svi počnu da pričaju o tome, mediji nemaju izbora i moraju da se uključe˝, smatra Stanojević. On objašnjava da interesovanje za diplomatske depeše u Srbiji nije bilo veliko, već su ga mediji podigli i smatra da će se, nakon trenutne opreznosti, u budućnosti dešavati još Vikiliksa.
Share
