Početna U FokusuEkologija, religija, etikaApril 22nd, 2013

Print This Post

Ekologija, religija, etika

„Ekologija je danas jedna od centralnih tema globalne politike, ali joj se i dalje ne poklanja dovoljno pažnje. Ipak, ovakva knjiga doprinosi podizanju svesti i boljem razumevanju faktora koji utiči na uništavanje prirode“, rekla je Marina Lukić-Cvetić, vršilac dužnosti direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, na promociji knjige „Ekologija, religija, etika“, koja je održana u ovoj ustanovi. Ova knjiga predstavlja skup radova raznih autora na temu ekologije i odnosa čoveka prema prirodi, a priredio ju je prof. dr Vukašin Pavlović.

Jelena Ivanović, pomoćnica direktora za strategiju i razvoj u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, koji je izdavač knjige, istakla je da je u vreme kada se stanje životne sredine pogoršava iz godine u godinu od ključnog značaja da svako doprinese koliko može. „Zavod svoj doprinos daje kroz različite ekološke akcije, među kojima je i akcija ‘Lakša torba’, koja uključuje štampanje ekološki prihvatljivih udžbenika. I ova knjiga je štampana na sličan način“, istakla je Ivanović.

„Kada je Vukašin Pavlović počeo da se bavi ovom temom, mnogi su ga gledali iskosa i mislili da to nije najbitniji problem. Danas shvatamo da je on bio u pravu i da je bio ispred svog vremena“, rekao je prof. dr Ratko Božović. On je istakao kulturološki značaj ovog zbornika i odgovore koje ona pruža u domenu odnosa čoveka i prirode. „Čovek je nasrnuo na prirodu, a ruka dignuta na prirodu je ruka dignuta na samoga sebe. Zato je najbitnija individualna ekologija u kojoj ćemo očistiti najpre sebe, a zatim i prirodu“, naglasio je Božović. „Kao što je rekao Niče – na ovu knjigu treba pokazati prstom“.

Prof. dr Vukašin Pavlović, koji je priredio ovu knjigu, istakao je da je njen glavni kvalitet to što je problem sagledan sa više strana. „Nema više klasičnih podela među naukama. Da biste rešili problem, morate ga gledati iz svih uglova, i društvenih i prirodnih nauka“, rekao je on. Predočio je da su sve vrste vrstocentrične i da im je glavni zadatak da čuvaju same sebe, a da je čovek jedina vrsta koja može i treba da čuva druge. „Čovek mora brinuti o prirodi radi sopstvenog opstanka. Bog prašta rado, čovek ponekad, a priroda nikad“, zaključio je profesor Pavlović.

Slične vesti