Вести

Затворен сабор политиколога под називом „урушавање или слом демократије”

Другог дана Сабора политиколога на Факултету политичких наука одржана су четири панела која су пратила актуелне теме. Првим панелом под називом Демократске институције у превирању („Democratic Institutions in flux“) модерирао је Душан Павловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Павел Шарадин, са Одељења за европске и политичке студије Филозофског факултета Палацки универзитета у Оломоуцу и Лукаш Вомлела са Института за централно–европске студије Факултета за јавне политике, Шлеског универзитета у Опави, говорили су о томе како је економска криза утицала на промену у компетицији политичких партија и партијских система широм Европе. Они су анализирали политичке партије и партијске системе Пољске и Чешке и указали на различиту улогу римокатоличке религије кроз поређење чешког либерализма и пољског католицизма. „Док партијски систем Чешке традиционално представља један од стабилнијих система пост-комунистичке Европе, са мање или више стабилним политичким партијама, постоје многе промене у партијској компетицији и релевантним политичким партијама у Пољској“, изјавио је Шарадин. О корупцији у Србији и Румунији причао је Валентин Стоиан са „Михаи Витеазул“ Националне обавештајне академије из Букурешта. „Обе државе, и Румунија и Србија, су тренутно успешно ангажоване у вођењу офанзивне анти–коруптивне политике. За разлику од Румуније која третира проблем корупције као безбедносни проблем, Србија је одабрала традиционалне механизме засноване на спровођењу закона у својој стратегији борбе против корупције, истакао је Стоиан. Он је нагласио да ће стратегија Србије, можда имати мање ефекта у неком ближем периоду али ће вероватно имати мање утицаја на консолидацију демократије на дуже стазе. Марко Кртолица са Универзитета Св. Ћирила и Методија из Скопља је указао на то да су политичке партије новог радикалног правца главна и стална претња за либералне вредности и токове у западним демократијама. Он је објаснио да је скоро читава друга половина двадесетог века испуњена успоном и падовима нових радикалних десних партија у земљама првог и другог таласа демократизације. Горан Шибаковски са Универзитета Св. Апостола Павла из Охрида је причао о истраживању парламената у земљама Западног Балкана и слабљењу тих институција.

Следећи панел „Слобода штампе у Србији и региону“ отвориле су Ана Милојевић и Александра Крстић са Факултета политичких наука у Београду. Оне су одржале презентацију о демократизацији медија у Србији, истраживањем новинарске етике кроз анализу наслова као и узајамне везе наслова и текста у дневној штампи. Указале су да је Етички кодекс новинара у Србији сиромашнији у односу на сличне прописе у региону и свету. Посебно су истакле девет типова неправилности наслова који указују на све већу таблоидизацију новинарске професије. Након њиховог излагања, Јовица Павловић са Факултета политичких наука представио је своје истраживање на тему „Притисци извршне власти на независна тела: Онлајн напади на омбудсмана.“ Павловић је приметио другачије функционисање друштвених мрежа у односу на традиционалне медије услед немогућности традиционалне контроле органа власти на садржај који се тамо појављује, али и присутво великог броја партијских присталица који заузимају простор друштвених мрежа са циљем да манипулишу јавним мњењем. Панел је модерирала Ивана Спасић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Трећи панел другог дана Сабора политиколога под називом: „Демократски пад на Балкану из упоредних перспектива“ модерирао је Ненад Марковић из Македонског удружења за политичке науке. Наташа Вунш са Школе за словенске и источноеврпске студије Универзитета у Лондону – говорила је о кризи демократије у данашњем свету. „Демократско назадовање постаје све уобичајеније међу земљама Западног Балкана, кандидатима који су у процесу преговора о приступању у Европску унију, али и међу оним земљама које су ушле у Европску унију у последњим таласима проширења“ . Она додаје да тренутни ауторитативни трендови на Западном Балкану шаљу забрињавајући сигнал трансформацијској моћи Европске уније, сугеришући да чланство у Европској унији није више толико привлачно. О проблемима транзиције и демократске консолидације у Македонији причала је Гордана Сиљановска Давкова са Универзитета Свети Ћирило и Методије у Скопљу. Она је истакла да је и након 26 година транзиције и борбе за демократску консолидацију главна одлика политичког живота у Македонији и даље „ненормалност“ . „Ми са Западног Балкана смо потпуно неспремни ушли у транзицију, што је касније имало великих последица на политички живот на овим просторима“, подвукла је она. Надежда А. Пономаренко са Факултета политичких наука, Руске председничке академије за националну економију и јавну управу као главну тему свог истраживања истакла је демократизацију и владајуће елите у модерним трансформацијским системима. „Моја студија заправо показује како процес демократизације утиче на принципе формирања и функционисања владајућих елита у модерним трансформацијским политичким системима. Формирање демократског режима је сложен процес који се одликује специфичностима у зависности у којем друштвеном систему је формиран“ . Она још наглашава и три кључне фазе овог процеса, а то су: фрагментација, институционализација и консолидација. Последње истраживање на овом панелу презентовала је Елда Зотај са Универзитета Александар Мојсије у Драчу. Циљ њеног рада је био да покаже неуспешност демократској пројекта у Албанији. „Албанија је била последња земља комунистичког блока која је променила систем. Ако се вратимо у историју можемо да видимо да она, баш као ни Русија, није имала ниједан успешан демократски пројекат“, истиче Зотај и указује да је и у Албанији баш као и у осталим земљама Западног Балкана транзиција ишла споро јер је у свим тим земљама преовладавала иста филозофија: доминирај, немој да водиш.

Наредни панел носио је назив „Криза представничке демократије“ којим је модерирала Ана Матан са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу. Цирила Топлак са Факултета политичких наука Универзитета у Љубљани је говорила о алтернативама представничкој демократији на примеру успостављању паралелне градске власти у Марибору након великих протеста који су се одржали 2012. године. „Либерална представничка демократија је најмање лош и као такав једини прихватљив политички систем. Али представничка демократија није погодна за све“, изјавила је Топлак.Она је нагласила да проблем није у демократији него у капитализму. О регулаторном капитализму и демократији говорио је професор Илија Вујачић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. „Ми не живимо у неолибералном капитализму. Реч је о новом типу капитализма и новом типу државе, тзв. регулаторни капитализам и регулаторна држава“, навео је Вујачић. Он је објаснио да је управо вишак демократије, а мањак либерализма проузроковао све проблеме који данас постоје у демократским системима. Случај „Nuit debout“ и херменеутичка контрадикција била је тема о којој су говориле Ана Бирешев и Ивана Спасић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду. Оне су објасниле да је идеја француског социолога Лика Болтанског о херменеутичкој контрадикцији већ дужи период расправа између прагматиста и критичких социолога, а да је последњих месеци оживела кроз грађанску мобилизацију названу „Nuit debout“. Професор Ђорђе Павићевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду указао је на проблем демократије без политичког садржаја притом наглашавајући да је реч о минималистичком концепту демократије. „Демократија као скуп неутралних процедура које обезбеђују непристрасно надметање различитих политичких опција јесте само метод легитимизације који нема властити политички садржај него се пуни садржајем кроз надметање различитих опција“, навео је Павићевић.

Удружењe за политичке науке Србије и Факултет политичких наука из Београда организовали су овогодишњи Сабор политиколога „Урушавање или слом демократије”, који је се од 24. до 25. септембра одржао на Факултету политичких наука у Београду.

Related Posts