Вести

Одржана промоција књиге „Рад: глобалноисторијска перспектива од XIII до XXI века”

Промоција дела „Рад: глобалноисторијска перспектива од XIII до XXI века” ауторке Андрее Комлоши одржана је на Факултету политичких наука. О књизи су говорили проф. емеритус др Вукашин Павловић и проф. др Зоран Стојиљковић са нашег Факултета, ауторка публикације проф. Андреа Комлоши са Одсека за економску и социјалну историју Универзитета у Бечу и Јово Цвјетковић и Јагош Ђуретић у име издавача Албатрос плус из Београда.

Сувласник и уредник у издавачкој кући Албатрос плус Јово Цвјетковић представио је рад и дело ауторке књиге Андрее Комлоши и објаснио да је ова публикација научно-методолошки утемељена расправа о раду која истражује друштвено-економски карактер рада, уз утицај различитих географских подручја и кроз различите епохе. Он је додао да је њена књига драгоцено подсећање на тренутак времена у коме живимо.

Директор издавачке куће Албатрос плус Јагош Ђуретић рекао је да је ово дело јединствена књига те врсте, о којој је, због њене вредности и комплексности, истовремено и врло лако и веома тешко говорити. Према његовим речима, ауторка Андреа Комлоши обрадила је тему из више аспеката и видљив је њен изузетан напор да у књизи каже све што је важно. „Ово је врло сложена публикација која разматра савремене проблеме са којима се човечанство сусреће, поготово у периоду дерегулације рада, доминације крупног капитала и повећане несигурности човека у рад. Књига је одличан приказ стварности и поносан сам што сам ставио свој потпис на њу“, изјавио је Ђуретић.

Проф. емеритус др Вукашин Павловић сматра да је ова тема важна јер је категорија рада попут двоструке пупчане врпце која људе повезује и са њиховом биолошком и са друштвеном природом. Он је истакао да постоји нужна повезаност између питања „Шта је рад?“ и питања „Ко је човек?“ јер живимо у времену када имамо широк дијапазон људских права, али се она у пракси не остварују. „Највећи пад у реализацији људских права је управо у области рада. Амбивалентна природа рада огледа се у чињеници да он са једне стране има стваралачку димензију, а са друге је сизифовски посао“, оценио је проф. емеритус др Павловић.

Проф. др Зоран Стојиљковић указао је да је ауторка сагледала подручје рада са становишта дуге глобално-историјске перспективе, што има изузетан значај и вредност и за савремено доба. Професор је упоредио значење појма „рад“ у периоду од краја 19. и почетка 20. века са значењем које има данас, упозоривши да се пређашњи приступ због технолошких иновација више не може применити. „Верујем да можемо да померимо значење рада од мучења ка ослобођењу и развоју креативности. Комбинација различитих облика рада, плуралитет, социјални притисак и повратак породици као изворној области рада јесу мере потребне да се то оствари“, подвукао је проф. др Стојиљковић.

Ауторка публикације проф. Андреа Комлоши објаснила је да је потребно да разумемо како је рад био сагледаван и схватан у прошлости како бисмо могли да нешто променимо у садашњости. Она је рекла да из тог разлога њена књига представља један историјски приступ раду уз фокус на савремене проблеме и промене. „Мислим да морамо бити забринути због будућности јер је неизвесно које ће све иновације дигитализација и технолошка револуција донети. Међутим, ја верујем да рад никада неће престати да постоји, јер друштво без рада није реалистично, а ни пожељно“, закључила је проф. Комлоши.

 


Related Posts