Вести

Одржана трибинa „Три председника, три поретка и српско–амерички односи: Вилсон, Труман, Трамп”

Трибина на тему „Три председника, три поретка и српско–амерички односи: Вилсон, Труман, Трамп” у оквиру пројекта „Наша прича, српско-амерички односи кроз векове” у реализацији Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе из Београда и Центра за студије САД Факултета политичких наука, уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији, одржана је на Факултету политичких наука.

Декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић истакао је како је у време Вудроа Вилсона дошло до заокрета у америчком поимању међународног поретка. ,,Вилсон је сматрао да треба дати шансу малим народима. Веровао је да Сједињене Америчке Државе не могу бити безбедне, уколико нису безбедне мање земље”, казао је декан. Проф. др Симић указао је да је Вилсон веровао у првобитну доброту људске природе, док је у међународним односима био заговорник принципа слободне државе, јавне дипломатије, поштовања међународних уговора и разграничења које ће поштовати стратегијске и историјске разлоге. Према Симићевим речима, Вилсон је изражавао дивљење према ставу Краљевине Србије 1914. године и њеном храбром отпору Аустроугарској. Након завршетка Првог светског рата подржавао је њено територијално проширење и излазак на море. ,,Многи су саветовали краља Александра да послуша ту америчку идеју и да створи реалну и опстојиву државу, која неће укључивати друге народе”, додао је декан Симић.

Секретар Центра за САД Факултета политичких наука мр Драган Живојиновић навео је да се председник Труман ослањао на идеју Френклина Рузвелта – да свет након Другог светског рата треба да изгледа другачије него након 1919. године. „Хари Труман је знао своје границе, никада није престао да учи, радио је на себи, нарочито док је био председник јер је имао осећај одговорности. Он није био омиљен, многи су сумњали у његово резоновање и на почетку свог мандата наследио је огроман терет свог претходника”, рекао је мр Живојиновић. Према његовим речима Труман је одлучио да игра чврсто са Совјетима и у периоду од 1945. до 1948. године направио је двоструки систем тако што је формирао унутрашње органе за вођење Хладног рата. Када је у питању Труманов однос према нашој земљи, Живојиновић је предочио да су Сједињене Америчке Државе подржале Југославију након резолуције Информбироа 1948,године. ,,Труман и Тито и поред разлика у политичким системима својих држава, постали су стратешки савезници након Титовог разлаза са Стаљином”, закључио је Живојиновић.

Говорећи о актуелном америчком председнику Доналду Трампу, асистент на Факултету политичких наука МА Марко Дашић назначио је да је Трамп појава која никога не оставља равнодушним. ,,Трамп је постао синтагма нашег свакодневног живота. Када је он у питању нема неопредељених”, истакао је Дашић. Према његовим речима избор Доналда Трампа за председника донео је значајне промене у америчкој спољној политици. ,,Прва „жртва” Трампове спољне политике је мултилатерализам. Затим, дошло је до поништења неких претходних међународних споразума и одлучније политике према Кини, с обзиром на дефицит у трговинској размени”, сматра Дашић. Он је оценио да је Трамп у погледу економске политике заузео много више протекционистички став, него што је то био случај са Бараком Обамом.

Модератор скупа био је оснивач и директор невладине организације ЦДДРИ из Београда и асистент на ФПН-у МА Стеван Недељковић.