Презентација мастер програма европска политика и управљање кризама
Представљање мултидисциплинарног мастер студијског програма Европска политика и управљање кризама, одржано је у згради Ректората Универзитета у Београду. Програм је реализован у сарадњи професора са Факултета политичких наука, Правног и Географског факултета, Факултета организационих наука и Факултета безбедности Универзитета у Београду. Садржај и циљеве овог програма представили су предавачи проф. др Зоран Крстић, проф. др Владан Петров, проф. др Дејана Јовановић- Поповић, доц. др Микица Сибиновић и доц. др Даница Шантић.
Проф. др Зоран Крстић, руководилац пројекта и професор на Факултету политичких наука истакао је да је ово иновирани програм савременог садржаја који одговара актуелним социјалним, политичким и економским околностима. ,,Мастер програм има национални карактер и намењен је образовању кадрова различитих профила у области европских интеграција и управљања кризама. Циљ је обезбедити студентима неопходну припрему за професионално бављење у националним, регионалним и међународним институцијама“, рекао је проф. др Крстић. Он је додао да ће студенти у настави, поред редовних професора, имати прилику да уче практичне ствари и од стручњака из различитих области.
Проф. др Владан Петров са Правног факултета изложио је кратак садржај свог предмета Устав и кризно стање и нагласио да је за добру реализацију неопходно наћи заједнички језик с обзиром на чињеницу да студенти долазе са различитих факултета. ,, Важно је да схватимо како државе изнутра реагују на кризне ситуације и какве то последице има на Европску политику и међународне односе. Уколико нека држава живи у трајно нередовном стању то није само њен проблем, већ има последице по безбедност и мир у региону и шире“, објаснио је проф. др Петров. Он је указао да се мора посматрати шира димензија уставно-правног поретка како би једна држава могла адекватно да реагује на кризу.
Проф. др Дејана Јовановић- Поповић професорка Факултета безбедности предаваће на предмету Климатске промене и избегличка криза. Она је казала да се у оквиру предмета главна тема није класична визија избеглица већ катагорија која има проблем са дефинисањем самог појма и правном заштитом, а то су еколошке избеглице. ,,Нису само климатске промене оно што људе приморава да се селе у друге државе, већ су то често и социолошки фактори. Битан је и правни аспект, односно могућности које су моментално расположиве међународној заједници у области заштите“, предочила је проф. др Јовановић- Поповић. Она се осврнула и на пораст нивоа мора, смањење обновљивих ресурса и интензивирање природних ресурса као три највеће безбедносне претње данас.
Географију међународних односа студентима ће приближити професор Географског факултета доц. др Микица Сибиновић. Он је навео да је геополотика данас веома раширен појам те да је његова идеја поставити га у академски калуп и увести концепт просторности. ,, Потребно је схватити глобалне трендове и како они утичу на одређене територије, класичне теорије о томе, али и методологију као алат за изучавање. Србија је добар полигон за истраживање због кризе и комплексних односа са државама чланицама Европске уније“, оценио је доц. др Сибиовић. Он је подвукао да је неопходно да разлучимо шта је проблем како бисмо могли да га решимо.
Професорка Географског факултета доц. др Даница Шантић предаваће на предмету Миграције и управљање кризама. Она је рекла да миграције нису почеле 2015. године, већ постоје од када је света и века. ,, Важно је да разумемо историјски контекст да бисмо изучавали миграциј,е јер се оне не догађају стихијски. Мигрантске мреже су те које нам прецизно показују групе људи, њихово кретање и разлоге пресељавања“, сматра доц. др Шантић. Она је закључила да је у оквиру програма неопходно савладати терминологију која омогућава критички осврт на поменте теме.
Поред поменутих професора наставни кадар чине и проф. др Дејан Петровић са Факултета организационих наука и асистенти Факултета политичких наука МА Милан Крстић, МА Стефан Сурлић и МА Стеван Недељковић.
Програм је акредитован и на енглеском језику, а звање по завршетку је мастер Европских студија.
Конкурс је отворен до 5. октобра.
