Свечано отворена међународна конференција ISA – CEEISA 2019
Престижна међународна конференција ISA – CEEISA 2019 под називом „Међународни односи у доба анксиозности” свечано је отворена у Ректорату Универзитета у Београду. Овај научни скуп заједничка је годишња активност најутицајнијег и најмасовнијег научног удружења у области међународних студија (International Studies Association – ISA) и регионалне секције овог удружења за Централну и Источну Европу (Central and East European International Studies Association – CEEISA), а домаћин овогодишње конференције је Факултет политичких наука Универзитета у Београду.
Присутинима је добродошлицу на церемонију отварања пожелео конференсије Милан Крстић, након чега су се гостима обратили ректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић, извршни директор Асоцијације за међународне студије (International Studies Association – ISA) проф. др Марк A. Бојер (Mark A. Boyer), председник Асоцијације за међународне студије Централне и Источне Европе (Central and East European International Studies Association – CEEISA) проф. др Стефано Гуцини (Stefano Guzzini), као и професорка Државног универзитета Џорџије (Georgia State University) и председница програмског одбора конференције проф. др Јелена Суботић. Након уводних речи, предавање по позиву одржала је професорка Коч универзитета (Koc University) у Истанбулу др Бахар Румелили (Bahar Rumelili).
Ректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић на почетку свог излагања истакла је велику част која је указана Факултету политичких наука и Универзитету у Београду приликом да буду домаћини конференције и предочила значај који ће овај догађај представљати за саму академску заједницу. „Будући да је Универзитет у Београду највећи универзитет у региону, јако важан аспект наше активности представља међународна сарадња, наши факултети теже да на тај начин унапреде академски рад и сматрам да наш труд бива препознат, чему у прилог говори и чињеница да је уврштен у 400 најбољих универзитета у свету према Шангајској листи“, указала је ректорка Поповић. Она је додала како има велика очекивања од конференције, али и да се нада да ће гости имати и прилику да упознају Београд и стекну пријатељства, али и потенцијалне пословне сарадње будући да, према речима професорке, у доба високих технологија, друштвене науке су неопходне за успостављање стабилног друштва.
Декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић истакао је велико задовољство што је толики број еминентних стручњака из области друштвено-хуманистичких наука гост Факултета и говорећи о теми овогодишње ISA- CEEISA конференције „Међународни односи у доба анксиозности“ навео је како је анксиозност присутна не само у самим међународним односима већ и у науци о међународним односима. „Надам се да ће се доба анксиозности претворити у доба стабилности, а не у апокалиптично доба, како бисмо допринели томе требало би да имамо директнији приступ комуникацији првенствено са политичким елитама, да подстичемо културу друштвеног дијалога уместо да се изолујемо“, рекао је професор Симић. Декан је истакао како је велика част што је највећа организација у области међународних односа препознала труд и рад Факултета политичких наука и пружила прилику да управо он буде домаћин ове конференције на којој ће се говорити о актуелним темама попут односа великих сила, јачања популизма и крајње деснице, али и променама унутар Европске уније.
Марк Бојер, извршни директор Асоцијације за међународне студије (ISA), изразио је велико задовољство због прилике да поздрави госте овогодишње конференције. „Анксиозност се налази свуда у свету. Она узнемирава наше друштво, потискује га у еманациони облик политике, и нажалост се превише често ствара од стране самих лидера”, казао је Бојер приликом свог обраћања. Он је указао је на важност догађаја и значај самог назива конференције „Међународни односи у доба анксиозности”, чиме је нагласио да анксиозност данас треба што више олакшати. „Ми смо мислиоци, ми решавамо проблеме, и ми смо људи који уче генерације које долазе како да постану лидери на прави начин – барем се томе надамо“, нагласио је Бојер. Он се захвалио Факултету политичких наука као овогодишњем домаћину, декану ФПН-а Драгану Р. Симићу, ректорки Универзитета у Београду Иванки Поповић, CEEISA сарадницима, руководиоцу програма конференције Јелени Суботић, али и ISA особљу штаба на њиховом професионализму.
Проф. др Стефано Гуцини (Stefano Guzzini), председник Асоцијације за међународне студије Централне и Источне Европе (CEEISA), изразио је захвалност свима који су допринели организацији конференције и учинили њену реализацију могућом. „Ово је конференција на којој треба да уживате, управо због тога што можете да причате једни са другима. Овде можете да упознате многе људе и са њима разговарате о веома значајним темама”, истакао је Гуцини. Пожелео је гостима да се осећају комфорно и да уживају у посети током наредна три дана одржавања догађаја. „Ово је моја последња CEEISA-ISA конференција као председнику CEEISA-е. Моја претходна два мандата су истекла и морам Вам рећи да је било задовољство радити са Вама. Веома је лако радити са Вама“, истакао је проф. др. Гуцини.
Уводно предавање CEEISA- ISA 2019 на тему „Међународни односи у доба анксиозности“ одржала је проф. др Бахар Румелили са Коч универзитета у Истанбулу. Професорка је истакла да када се говори о анксиозности постоје бројне теорије, али да она издваја егзистенцијалистичку према којој анксиозност није абнормално стање већ саставни део људског понашања. „Анксиозност има свој корен у људској свести о смртности, због тога што не можемо да предвидимо своју будућност ми постајемо анксиозни. Такође кључно је разликовати појам анксиозности од појма страха, јер код страха постоји познат и рационалан узрок док је анксиозност страх од непознатог“, објаснила је професорка Румелили. Она је предочила да је у постмодерним друштвима анксиозност постала политичка стратегија и да је „производња анксиозности“ савремени феномен који подразумева конспиративне наративе којима се често служе ауторитарне и популистичке вође и који стање анксиозности користе зарад учвршћивања своје власти.
Говорећи о генези појма анксиозности, она истиче какo су ризици кроз историју били далеко већи, међутим у предмодерним друштвима велики утицај религије је допринео томе што анксиозност у друштвеним односима није била доминантан фактор док је у модерним друштвима разлог то што је државна заједница носила одређену „симболику бесмртности“, те да постмодерно друштво то не може више да обезбеди. „Стратегија која се често користи јесте мобилизација анксиозног у страх који нам је познат, добар пример за то је политика климатских промена где се нешто што је непознато, а то су климатске промене, представља кроз страхове који су нам свима познати, кроз овај однос анксиозности и страха могли бисмо тумачити и политику већине светских влада“, истакла је професорка. Она је закључила како упркос утицају на непредвидивост на међународном плану, али и на пораст ауторитаризма, поимање анксиозности у међународним односима може бити и позитивно, будући да пружа нови оквир за проучавање савременог међународног поретка.
У наредна три дана на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, своја истраживања представиће око 600 угледних стручњака из читавог света, међу којима су и нека од највећих имена политичких наука данашњице-
