Други дан конференције ,,Српско-aмерички односи: тридесет година од пада Берлинског зида“
Други дан конференције „Српско-амерички односи: тридесет година од пада Берлинског зида“ одржан је поводом обележавања петнаест година постојања Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Говорници првог панела на тему „Пад Берлинског зида и југословенско-амерички односи: кључне промене у међународном поретку у раздобљу од 1989. до 1991. године” били су проф. др Драган Р. Симић, декан Факултета политичких наука и оснивач и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Радина Вучетић из Центра за америчке студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Радмила Накарада, проф. др Слободан Марковић и проф. др Драган Ђукановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Модератор панела био је мр Драган Живојиновић.
Професорка др Радина Вучетић се осврнула на успон и пад америчке моћи у Југославији и Србији крајем 80-их и почетком 90-их година. „Америчка мека моћ је двосмерна: развија се у смеру културе и популистичке културе. Победа у Хладном рату извојевана је и захваљујући и мекој моћи, а у том смислу је кључан чинилац била јавна дипломатија. Југославија је била друга земља по реду којој су додељиване стипендије америчке Владе, а неки од корисника америчке стипендије су мењали друге на боље“, навела је проф. др Вучетић. Она је истакла да када се води полемика о томе где је данас мека моћ, треба се присетити Џозефа Наја. „Главна ствар на којој треба радити јесте давање стипендија, односно стварање контакта међу људима“, истакла је проф. др Радина Вучетић.
Професор др Слободан Г. Марковић се бавио односима Југославије и Сједињених Америчких Држава и Југославије током 1980-их односно како је важно партнерство између две земље постало ствар другоразредног значаја. По његовом мишљењу на то су утицали како економија, тако и погоршање геостратешког положаја Југославије. Он је указао на то да је Југославија у претпоследњој деценији 20. века ушла у фазу дубоке нестабилности, изазвану бујањем националистичких страсти и дубоком економском кризом.
Професорка др Радмила Накарада се бавила темом пада Берлинског зида и како се на то гледало са европске периферије. Професорка је истакла да су историјски догађаји 90-их година 20. века једна од могућности за самопреслишавање и самопреиспитивање. Она је оценила да пад Берлинског зида подразумева алтернативу и успон једног новог центра и додала да тај период представља закуцавање могућности – да свет никад више неће имати алтернативни циљ. „Фукујамина хипотеза треба да се претвори у пројекат јер је пацифистички дух милитаризован, он је замро“, навела је проф. др Нкарада и оценила да се границе изван Југославије мењају и то отвара простор за нове дилеме.
Професор др Драган Ђукановић је присутнима је објаснио како су се померали односи моћи у Европи након пада Берлинског зида. Према његовим речима, државе у средњој и источној Европи одабрале су стратешко партнерство са Сједињеним Америчким Државама, док је у тадашњој Југославији требало да се редефинише курс. „У Југославији је дошло до напуштања балканског окружења и окретање ка Европи услед тражења нове позиције на Балкану и решавања српског националног питања“, истакао је проф. др Ђукановић.
Декан Факултета политичких наука Драган Р. Симић сматра да су ово биле године када се време згушњавало и да смо имали два поретка у једном поретку, али да је најважнији онај поредак који је заснован на правилима. „Људи су одувек бирали пут којим се лакше иде, а слом Источног блока се догодио изненада, нико га није очекивао, чак ни теоретичари“, подсетио је декан Симић. Професор је нагласио да су тада постојали велики напори да се друштво демократизује, али да ти напори нису били вредновани. „На питање да ли мали народи треба да имају велике стратегије, одговор лежи у чињеници да им судбина зависи управо од тих великих стратегија и од политике великих играча на међународној сцени“, закључио је проф. др Драган Р. Симић.
Други панел под називом „Српско-амерички односи и кључне промене у међународном поретку у раздобљу од 2016. до 2019. године“ отворио је модератор МА Стеван Недељковић из Центра за студије САД истакавши да је ово једна веома значајна тема за спољну политику наше земље. Излагачи на другом панелу другог дана конференције били су професор Економског факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Иван Вујачић, доцент на Факултету политичких наука др Александар Милошевић, МА Младен Лишанин са Института за политичке студије, МА Милан Крстић и МА Марко Дашић из Центра за студије САД и секретар Центра за студије САД, мр Драган Живојиновић.
Професор др Иван Вујачић рекао је да је победа Доналда Трампа на изборима 2016. године била победа једног „аутсајдера“ упоредивши Трампову политику са деловањем Роналда Регана. „Трамп је киднаповао Републиканску странку и успео да тријумфује иако му нико није давао озбиљне шансе. Овај век свакако представља век неуспеха америчке спољне политике, а светска економска криза је додатно угрозила меку моћ Сједињених Америчких Држава“, рекао је др Вујачић. Он је нагласио и да су претходне три године обележене растом неповерења између САД и Европске уније.
Доцент на Факултету политичких наука др Александар Милошевић указао је да у америчкој јавности постоји огромно незадовољство постојећим трговинским споразумима. „Трамп је оптужио Немачку за искоришћавање Сједињених Држава због суфицита које има у спољној трговини. Потцењеност евра доводи до њене боље позиције“, казао је др Милошевић и додао да је америчка економска политика сада базирана пре свега на билатералним уговорима и унилатерализму.
„Лоши односи између Сједињених Америчких Држава и Србије деведесетих година нису последица искључиво лоших одлука српског руководства или америчког наслеђеног хладноратовског погледа, већ је истина негде на средини“, казао је МА Младен Лишанин са Института за политичке студије. Лишанин је предочио да су САД после петооктобарских промена пропустиле да поврате једног савезника на Балкану, јер је јавно мњење у Србији било много више проамерички настројено 2001. него што је то последњих година.
МА Милан Крстић из Центра за студије САД подвукао је да је Србија 90-их година била стигматизована и да су Сједињене Државе биле најважније у том процесу. „САД су биле кључни стигматизатор. Имају огроман утицај у међународним организацијама, као и тврду и меку моћ. Више нису суперсила, већ једна од великих сила, али се америчка реч и даље чује најдаље“, навео је Крстић. Он је оценио да се након промена 2000. године у Америци одлучивање о Балкану спустило на ниже нивое, те да је такав приступ много мање креативан.
Када је реч о односу између Београда и Приштине МА Марко Дашић, такође из Центра за студије САД сматра да Сједињене Америчке Државе могу итекако да утичу на обе преговарачке стране у дијалогу Београда и Приштине. „Без сагласности САД нема коначног решења. Оне неће имати предводничку улогу у том процесу, али ће се њихово мишљење уважавати“, рекао је Дашић. Дашић се осврнуо и на одлазак Џона Болтона из администрације, чиме је, према његовом мишљењу, скрајнута идеја о разграничењу.
Секретар Центра за студије САД мр Драган Живојиновић истакао је да је председник Трамп непредвидива личност. „Доналда Трампа не треба схватити ни неозбиљно ни преозбиљно. Ко год је то урадио – преварио се. Код нас се врло често симплификује америчка политика, што је катастрофално“, упозорио је мр Живојиновић. Он је закључио да је Трампу потребан један велики спољнополитички успех како би превазишао унутрашње проблеме у америчком друштву.
