Завршена Школа америчких студија
Последњег дана Школе америчких студија, уводно предавање одржао је асистент МА Стеван Недељковић из Центра за студије САД на тему „Америка у ери Доналда Трампа“. Недељковић је истакао да су неки од узрока победе Доналда Трампа на председничким изборима 2016. године економски лош положај средње класе, нарочито „белих оковратника“, који су „сељењем“ индустријског сектора ван САД остали без радног места и Трампово обећање да ће посао вратити у САД. „Узгред, проблематичан избор Хилари Клинтон за кандидата Демократске странке, насупрот миљенику „демократских гласача“, Бернију Сандерсу, утицао је да се један део гласача дистанцира од подршке Хилари“, навео је Недељковић. Неке од центалних тема у Трамповој изборној кампањи и у садашњој председничкој јесу имиграциона и економска политика. Недељковић је изнео да су Трампове веома рестриктивне мере према мигрантима у погледу забране уласка становника Либије, Сирије, Северне Кореје, Венецуеле, као и узимање деце миграната који су илегално ушли у САД, прилично негатино утицале на „меку моћ“ САД. „Трампова економска политика представља спој економске политике Била Клинтона, која даје већи значај области економије у односу на друге и политике Роналда Регана где је нагласак на дерегулацији, пореској реформи и царинама. Још једна одлика представља и укидање „штетних“ мултилатераланих споразума попут НАФТА, ТТИП и ТТП“, истакао је Недељковић. Он се осврнуо на спољну политику Доналда Трампа, коју је окарактерисао као политику принципијелног реалима, односно унилатерализма уз одсуство војне интервенције, што представља наставак спољне политике претходног председника Барака Обаме. „Оно што још одликује спољну политику Доналда Трампа јесу чести трговински ратови, од којих је највећи са Кином, али и обнављање савезништва са Саудијском Арабијом и Израелом насупрот европским савезницима у НАТО-у, од којих снажно захтева издвајање прописаних 2,2% БДП за потребе војног буџета, што је једна од обавеза које прихватају земље чланице овог савеза“, закључио је Недељковић.
Наредно предавање одржао је асистент МА Марко Дашић из Центра за студије САД, који је у оквиру предавања на тему „Кратак преглед историјата српско-америчких односа“ нагласак ставио на успостављање и развој дипломтских односа двеју земаља, партнерства за време два светска рата, динамику односа у хладноратовском, закључно са стањем у билатералним односима крајем осамдесетих година 20. века.
Последњи панел Школе америчких студија под називом ,,Савремени српско-амерички односи“, одржао је асистент МА Милан Крстић. Он је својим излагањем објаснио односе Србије и Америке у временском периоду од 1989. до 2000. године.
,,Да бисмо обрадили и разумели српско-америчке односе деведесетих година морамо да имамо предзнање из југословенске кризе и међународних односа генерално у том периоду. Америка је имала разлог да брани интересе Југославије због њеног геополитичког значаја“, објаснио је Крстић. Према његовим речима, прва фаза односа у овом раздобљу је фаза неразумевања и пропуштених прилика услед чињенице да 1989. године долази до озбиљних осцилација и до постављања тешких питања попут питања ситуације на Косову. Он је присутне провео кроз период санкција које је Америка увела Србији и Црној Гори у мају 1992. године као казнену меру. ,,Санкције које су уведене СРЈ нису биле само економског карактера. Ради се о потпуној изолацији и изопштености од нормалних токова живота, на снази су тада културне и спортске санкције, забрана рада аеродрома, али и многи други индикатори“, предочио је МА Милан Крстић. Он је указао и на стриктно поштовање бруталних санкција које су уведене Србији и Црној Гори, за разлику од Јужноафричке уније и Родезије које су добиле сличне санкције, али их се нису строго придржавале. Према његовом мишљењу за компликован однос Америке и Србије кроз период деведесетих криве су обе стране. ,,До 2016.године можемо уочити низ примера који представљају напредак у односима попут великих америчких инвестиција или наше прихватање два рехабилитована затвореника. Године 2016. долази Трамп на власт. Србијом се данас не бави сам врх, као до тада већ саветници за националну безбедност“, појаснио је Крстић. Он је указао на чињеницу да је Америка кроз историју економски доста помогла Србији и још увек то ради. Објаснио је зависност Србије, трговински од стране Италије и Немачке и енергетски од стране Русије, док је према његовим речима безбедносни фактор који Америка пружа најбитнији за нашу земљу.
