Вести

Завршена конференција о еколошкој безбедности – Уозбиљимо се!

Панелом на тему „Чист ваздух – луксуз или право?” почео је други дан конференције о еколошкој безбедности – Уозбиљимо се! Учесници панела били су представница Београдске отворене школе Мирјана Јовановић, Срђан Кукољ из Health and Environment Alliance и Наташа Рашковић из грађанске кампање Црвени беџеви.

Модератор панела Александар Пековић на самом отварању дискусије упозорио је да је загађеност ваздуха крајње алармантно и да то утиче на наше основно људско право – право на живот. „Стање ваздуха јесте боље сада него у протеклих неколико недеља, али разлог томе јесте што ветрови врше дисперизију честица, али загађење и даље постоји”, објаснио је Пековић.

Мирјана Јовановић рекла је да је БОШ схватио да грађани не разумеју одакле долази загађеност и додала да чак и када нађу податке о томе, обични грађани не могу да разумеју, јер су ти подаци углавном технички наведени. „Није поента да грађани сами измере ниво загађености ваздуха, јер то није могуће и тиме се баве надлежне институције, поента је да грађани разумеју комплексност овог проблема, одговорност која је на свима, али и нормативни оквир. Оно што грађани могу да ураде јесте да се организују тј. групишу око теме, да од надлежних органа траже информације какав ваздух удишемо, из поудзаних извора, као и да се залажу са предузимање конкретних мера”, навела је Мирјана Јовановић.

Срђан Кукољ говорио је о стању ваздуха у Европској унији и истакао да у ЕУ још увек постоје државе које субвенционишу индустријски сектор због потрошње угља. Он је рекао да постоје директиве које се тичу квалитета ваздуха, али и осталих сектора који се тичу загађења ваздуха, међутим, да ни поред тога ситуација у ЕУ  није идеална. „Улога земаља Западног Балкана јесте да процене квалитет ваздуха и колико утиче на наше здравље. Разлика између земаља Западног Балкана и ЕУ је што се у Унији ипак тежи да се овај проблем реши системски”, указао је Кукољ. Он је предочио да је ово сложен проблем који захтева једну транзицију која ће сигурно трајати око деценију и нагласио да због тога морамо да имамо јасну и чврсту стратегију.

„Смедерево има 130 хиљада становника и Железара јесте озбиљан загађивач, међутим када кренете да се бавите проблемом загађења схватите да је индекс загађености много већи зими него лети, што указује на то да су топлане такође велики загађивач. Трећи велики загађивач јесу индивидуална ложишта тј. грађани који се греју на дрва и угаљ”, објаснила је Наташа Рашковић. Она је указала на то да, када је реч о овом проблему, не може се само упирати прстом на индустрију. Наташа Рашковић сматра да грађани нису довољно освешћени, али да Црвени беџеви увелико раде на подизању свести. „Покушавамо да мобилишемо заједницу, иако многи грађани игноришу проблем из разлога што им је Железара основни извор прихода и самим тим морају да бирају између хране и чистог ваздуха. Битно је покренути критичну масу, јер се тек тад може изаћи са неким захтевима”, закључила је Наташа Рашковић.

Након панела уследила су два паралелна догађаја: Case study и Speed dating. Представници компанија, организација и институција у оквиру Speed dating-а били су стартап AlgiOx, AIESEC, ЕкоБлог и Наyчно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.


Related Posts