Вести

Одржан семинар „Кина, Русија, Јапан – утицај и улога у Евроазији“

Семинар „Кина, Русија, Јапан – утицај и улога у Евроазији“, у организацији Центра за студије Азије и Далеког истока ФПН и Института за азијске студије, одржан је на Факултету политичких наука.

Учесници семинара били су Mаsuda Masayuki и др Yamazoe Hiroshi са Националног института за одбрану у Јапану, др Александар Митић председник Центра за стратешке алтернативе у Београду, др Душан Пророковић руководилац Центра за евроазијске студије ИМПП-а, Борислав Коркоделовић новинар и уредник, проф. др Драгана Митровић руководилац CAFES и IAS и Слободан Поповићдокторанд са Факултета политичких наука.

Професорка др Драгана Митровић поздравила је присутне и истакла да концепт Евроазије није нов у области међународне политике, на шта указују многе дебате вођене на тему доминантног поимања географије и уопште раздвајања Европе и Азије на било ком плану. „Након распада СССР, Евроазија је поново добила на важности и постала поприште геополитичких надметања, навела је проф др Митровић. Истакла је да су Кина, Русија и Јапан на различите  начине – билатерално или кроз регионалне организације, форуме и иницјативе, од којих неки имају велики глобални утицај присутни у региону. „Ово је важна и комплексна тема, све важнија и за Србију, а важна за читав свет, којој се  не придаје довољно пажње и надам се да ћемо кроз овакве сусрете и академску размену допринети размени, бољем разумевању и усвајању нових начина размишљања о утицају ових држава у Евроазији“, нагласила је проф др  Драгана Митровић.

Према речима Борислава Коркоделовића интересовање за област Евроазије последњих година непрестано расте, а питање које се одувек намеће јесте да ли је Евроазија један или су то два континента. „Феномен Евроазије у новом свету садржи две димензије – прву економску димензију идругу, знатно важнију, која обухвата процес политичке интеграције институција Азије и Европе“, предочио је Коркоделовић. Додао је да је Казахстан једна од „држава од кључне важности“, које служе као критични посредници између различитих великих сила, делујући као пролази између различитих блокова држава, регионалних удружења и цивилизацијских групација. „Иако су неке од држава Централне Азије мале ипак могу бити важне за глобалну сигурност и могу допринети кохеренцији регионалног поретка истичући посебан значај и потенцијал Казахстана као „угаоног камена“ евроазијских интеграција, сматра Коркоделовић.

Масуда Масујаки изјавио је да се приступ кинеске политике у Средњој Азији у новије време може повезати са иницијативом стварања економског појаса Новог пут свилекоји је имао три циља – економију, геополитичку стабилност и реформу глобалног управљања. „У оквиру економије и реформе глобалног управљања Кина користи своју производну способност како би изградила нови међународни поредак, изнео је Mасуда. Он је објаснио данова безбедносна архитектура у Евроазији подразумева и оснивање форума који се односи на изградњу сарадње и области безбедносних снага, а нарочито полиције, укључујући и њихову обуку у Кини, као и куповину кинеске опреме. „Овакви семинари итекако подижу свест о важности ове теме и схватању различитих гледишта које свака од ових држава има према положају и улози Евроазије, указао је Масуда.

Др Јамазое Хироши навео је да је основни циљ за разумевање односа унутар Евроазије схватање динамике односа Кине са државама Централне Азије. „У оквиру држава Евроазије, јасно је да би Кина требало да има најбољи контакт са Русијом, због чега је од круцијалног значаја даље развијати и испитивати комуникацију између ове две државе“, саопштио је Јамазое. Он се осврнуо на историјска збивања на овим просторима рекавши да су управо та дешавања разлог настојања Кине да доноси конструктивне економске и политичке одлуке које се односе на централноазијске државе. „Постоји много сличности, али и разлика у самом приступу ових двеју држава према Евроазији, али у последњих неколико година тенденција Кине и Русије јесте да подигне свест јавности о новој ери стабилних односа, закључио је др Јамазое.

Председник Центра за стратешке алтернативе у Београду др Александар Митић изјавио је да је због настојања Русије да прошири свој утицај на исток Азије и унапреди свој Далеки исток, изузетно важно да развије добар стратетишки савез са НР Кином. „Многа мишљења упућују на позитиван исход кооперације Кине и Русије, док са друге стране постоје они који тврде да њихова сарадња може бити угрожена због односа које свака од њих има са државама Централне Азије и интереса ове силе“, предочио је Александар Митић. Директор Центра за евроазијске студије ИМПП-а, др Душан Пророковић сматра да не постоји основ према којем би се само Казахстан од држава Централне Азије сврстао у „државе од кључне важности“ у постојећим иницијативама и регионалним интеграцијама. Додао је да до сада није виђено објективно истраживање јавног мњења у тој земљи и да постоји другачији однос старијих и млађих генерација као интеграцијама и потенцијалним најважнијим партнерима. „Када је реч о проширењу кинеског утицаја на остатак Евроазије, примећујем да Кина покушава да развије динамичан геополитички приступ“, изнео је др Пророковић.

Семинар је настављен питањима и коментрима упућеним од стране присутних студената свих нивоа студија, на које су одговарали учесници семинара, као и питањима и коментарима који су упућивали другим учесницима. Након динамичне и плодне расправе уследило је, на молбу јапанских стручњака, заједничко фотографисање.

Related Posts