Трибина ,,Амерички председнички избори 2016. године”
Прва у циклусу трибина посвећених америчким председничким изборима одржана је јуче у малој сали Коларчеве задужбине. Учесници трибине били су проф. др Драган Р. Симић, проф. др Иво Висковић, МА Милан Крстић и мр Драган Живојиновић. Модератор догађаја био је МА Стеван Недељковић.
Централне теме разговора биле су положај и улога председника САД, спољна и безбедносна политика САД, председничка изборна трка и председнички кандидати.
,,Ако је човек постављен на чело најмоћније државе, онда је он и најмоћнији човек“, изјавио је проф. др Иво Висковић, редовни професор на Факултету политичких наука. Он је казао да су према Уставу председнику дата мала овлашћењ у домену спољне политике, што се мења 1930-их година, када му Врховни суд даје централну улогу у овој области, чиме се његова моћ повећава. ,,Моћ америчког председника јесте велика, али и контролисана. Најпре од Конгреса који даје новац, а онда и политички будући да странка којој председник припада не мора гласати за његову политику“, истакао је проф. др Висковић.
Декан Факултета политичких наука и директор Центра за студије САД проф. др Драган Р. Симић указао је да су први пут у историји у председничкој кампањи САД најзаступљенија спољнополитичка и безбедносна питања која су примат преузела од до сада неприкосновених економских питања. ,,Обамин легат Америци јесте то да велики ратови више нису пожељни, већ се сукоби решавају у сарадњи и договору са осталим државама“, предочио је проф. др Симић. Он се осврнуо на суштинске разлике у програмима где Клинтонова инсистира на паметној моћи у циљу остварења америчких интереса, док Трамп своју политику базира на радикалнијем односу о питањима мигрантске кризе, НАТО-а и односа са Кином.
О факторима који утичу на целокупан процес америчких председничких избора говорио је МА Милан Крстић, асистент на ФПН-у и директор за комуникације Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе. ,,Најдоминантнији утицај огледа се у четири кључне кризе. То су кризе естаблишмента, поверења у систем, Републиканске партије и криза саме политике као програма деловања у јавном интересу“, рекао је МА Крстић. Он је додао да ове изборе у програмском смислу и стратегији одликује ријалитизација односно да се пажња поклања питању ко је од кандидата лошији, а не ко има бољи предлог и програм.
Мр Драган Живојиновић, асистент на ФПН-у и секретар Центра за студије САД оценио је да је ова председничка кампања била предуга, исцрпљујућа и радикална што ће имати последице по оба кандидата је ће бити приморани да мењају своје политике владања након избора. ,,У историји великих држава увек је било кандидата који нису били дорасли околностима у којима се њихова земља налазила. Тако, ни Трамп, ни Хилари не одговарају потребама садашњег тренутка САД“, објаснио је мр Живојиновић. Он је закључио да ће свет осмог новембра добити највећег губитника, али и победника који ће имати огроман проблем да у наредне четири године Америку одржи у позицији коју данас ужива у свету.
Ова трибина само је једна од активности у програму посвећеном праћењу америчких председничких избора 2016. године коју организују Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе и Центар за студије САД на ФПН-у.
