Вести

Демократска права и грађанске слободе за време пандемије Корона вирусом – Постоји ли опасност од аутократизације?

Онлајн конференција под називом „Демократска права и грађанске слободе за време пандемије Корона вирусом – Постоји ли опасноста од аутократизације?” одржана је преко Zoom платформе у организацији Центра за демократију Факултета политичких наука и Фондације Ханс Зајдел.

Учесници конференције били су проф. др Флоријан Бибер, са Универзитета у Грацу (Регионална перспектива), проф. др Даница Финк-Хафнер са Универзитета у Љубљани, Факултета за дружбене веде (Словенија), проф. др Горан Чулар са Универзитет у Загребу, Факултета политичких знаности (Хрватска), проф. др Дамир Капиџић са Универзитета у Сарајеву, Факултета политичких наука (Босна и Херцеговина), др Јована Маровић из Политикон мреже (Црна Гора), проф. др Ненад Марковић са Универзитета Свети Кирило и Методије, Правни факултет, Департман за политичке науке (Северна Македонија), проф. др Бехљуљ Бећај са УБТ- Департаман политичких наука (Косово и Метохија), проф. др Славиша Орловић са Универзитета у Београду, Факултета политичких наука и проф. др Душан Павловић са Универзитета у Београду, Факултета политичких наука (Србија и регионална перспектива).

Руководилац Центра за демократију Факултета политичких наука проф. др Славиша Орловић поздравио је присутне и отворио конференцију. ,,Пандемија корона вируса, затворила нас је у своје државе и у своје станове, а захваљујући интернету, остали смо повезани и активни. Академска потреба, али и грађанска дужност да критички мислимо, па постављамо истраживачка питања на време, а не као накнадна памет, да контекстуализујемо истраживања, да негујемо интелектуалну радозналост и професионалну одговорност, али и регионалну и међународну сарадњу, окупила нас je око овог пројекта“. Он је додао да је неопходно да будемо у сталној потрази за правим информацијама, упркос томе што преовлађује дезинформисање.

Регионални директор Фондације Ханс Зајдел за Југоисточну Европу, др Клаус Физингер нагласио је да живимо у необичном времену које захтева и необичне мере. „Овај веб семинар је права прилика да видимо како рестрикције утичу на наш свакодневни живот, као и да ли су те рестрикције у складу са принципима демократије и људским правима”, изнео је др Физингер. Др Клаус Физингер нагласио је значај ове теме и објаснио да је ово једна од прилика да се упознамо са кризом.

Проф. др Флоријан Бибер са Универзитета у Грацу осврнуо се на пандемију вируса корона из глобалне перспективе. „Поставља се питање какве ће последице имати мере које су увођене током ванредног стања, као и то да ли су строже мере предузете у оним земљама које имају лош здравствени систем. Бојим се да се пример из књижевности не пренесе на политику са пушком која виси окачена на почетку чина и која на крају мора да опали”, саопштио је професор Бибер. Он је истакао и проблем увођења ванредног стања, односно страх да грађани не прихвате ванредно стање као нормалност.

Са Факултета за дружбене веде Универзитета у Љубљани говорила је проф. др Даница Финк-Хафнер, која је као главни проблем у Словенији истакла могућност претварања државе у нелибералну демократију. „Естаблишмент Словеније на челу са премијером Јанезом Јаншом покушао је да дискредитује Народну скупштину, опозицију и полицију. Као одговор на те покушаје, уследили су антивладини протести грађана“, објаснила је Даница Финк-Хофнер. Професорка је истакла и да се исход протеста не може предвидети и да ће исход тренутних политичких дешaвања показати предстојећи избори.

О стању пандемије у Хрватској говорио је проф. др Горан Чулар са Универзитетa у Загребу, Факултета политичких знаности, који је своје мишљење представио у две теме: уставноправни аспект и предстојећи избори. „Устав Републике Хрватске препознаје ванредно стање, али оно захтева појачану активност Хрватског сабора као и доношење одлука двотрећинском већином, што је Влада избегла”, указао је професор. У Хрватској се до краја године према уставу морају одржати редовни парламентарни избори, међутим, не зна се када ће се то догодити. Професор Чулар предочио је да уколико се избори закажу, а ситуација са вирусом погорша, на губитку су и власт и опозиција, али и сами грађани.

Проф. др Дамир Капиџић са Факултета политичких наука, Универзитета у Сарајеву говорио је о томе како се Босна и Херцеговина борила са кризом поводом пандемије. ,,Постоји мишљење да је држава ову ситуацију добро пребродила иако се у то сумњало. Уведене су комбинације рестриктивних мера, али се видео начин надметања ко доводи боље мере јер постоји више посебних кризних штабова и координационих тела”, изјавио је Капиџић. Професор је истакао да локалне тензије утичу на ситуацију на нивоу целе државе и уколико се ванредне мере поново врате, то ће утицати на кредибилитет власти.

Др Јована Маровић, извршна директорка Политикон мреже из Црне Горе, изнела је да је криза добро контролисана, а да су демократски проблеми усред пандамије занемарени и да се налазе у другом плану. ,,Измењен је буџет како би се санирале последице вируса корона и дошло је до измена Закона о локалној самоуправи, што је омогућило владајућој партији да се осигура. Под изговором да је здравље грађана најважније, занемарена су одређена грађанска права”, рекла је др Маровић. Она је додала да се избори очекују до краја године, у октобру, као и да је Влада имала велику подршку током кризе.

Проф. др Ненад Марковић са Правног факултета (Департман за политичке науке) Универзитета Свети Кирило и Методије из Северне Македоније саопштио је да су ванредне мере уведене у Македонији личиле на мере у Србији, али да Закон о кризним ситуацијама није добро уређен. ,,Око избора ће бити пуно недоследности и неизвесности, у оваквој ситуацији владајући увек имају предност”, истакао је Марковић. Проф. др Ненад Марковић нагласио је да медијска слобода није била ускраћена током кризе, као и да ситуација између власти и опозиције кулминира како се ближе избори.

Професор др Бехљуљ Бећај из Департмана политичких наука на Косову, изјавио је да је у том делу ситуација знатно другачија и јединствена у односу на остала подручија региона услед непостојања јединственог блока власти и опозиције. „Борба против пандемије је у сенци унутрашње политичке борбе, док су политички интереси изнад хуманитарних”, објаснио је професор др Бећај. Као још један специфичан проблем професор је издвојио ступање на снагу ванредних мера које је Уствани суд прогласио неустваним и неважећим, али и додао да се на основу тренутног стања назире опасност од аутократије.

Професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, др Славиша Орловић указао је на то да су дизајнирајући овај пројекат, хтели да се сагледа регионална и упоредна перспектива и да се одговори на питање да ли је и у којој мери дошло до пада демократије услед мера које су уведене у сузбијању последица изазваних Корона вирусом. „И пре пандемије забележен је успон ауторитаризма и пад демокаратије широм света. Сада је тај тренд додатно појачан. Дубоке кризе, као што је ова подстичу централизацију власти, јер је то понекад једини начин да друштво опстане, међутим питање је до које мере се суспендују људска права и да ли се и кризом може управљати поштујући институције.“ Професор Орловић је додао да је „поверење између грађана и власти кључно, што је веће поверење, мање се ствара потреба за репресивним мерама”. Он је додао и да је у Србији увођењем ванредног стања дошло до низа ограничења  права и слобода грађана.

Конференцију је затворио професор др Душан Павловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одговоривши на питање какве промене оваква ситуација може да изазове и под каквим условима. „У оваквим ситуацијама покушаји злоупотребе и проширења овлашћења власти су неуспешни у стварним демократијама, док прилике за аутократизацију у ауторитарним режимима нема, пошто су све мере већ исцрпљене”, закључио је проф. Павловић. Професор је додао да је Србија хибридни режим и да је у државама нижег демократског рејтинга најпогодније стање за проширење аутократских тенденција.

Учесници конференције су имали прилику да поставе питања на крају сваког излагања, а говорници су на крају састанка дали завршни коментар о свеукупном стању у региону за време вадајуће пандемије вируса корона.

Related Posts