ДИСКУСИОНА ГРУПА НА ТЕМУ “Супервизијa и кризне интервенције”.

Понедељком од 17 часова се у склопу ФПН КонекТаС одвијају дискусионе групе, где се у фокус дискусије поставља ментално здравље помагача. У понедељак 25. 05. 2020. одржана је још једна дискусиона група, овога пута на тему “Супервизија и кризне интервенције”. Гост-уводничар у тему била је Весна Трбовић, саветница за социјалну заштиту у Републичком заводу за социјалну заштиту.

Супервизија представља један од модела стручне подршке који се показао као посебно значајан, поготово у кризним ситуацијама. Славица Милојевић, која је модерирала ову дискусиону групу,  увела је учеснике у тему питањима како препознају значај супервизије и колико је практичарима требала и значила супервизијска подршка и колико је била функционална у току пандемије која је делом иза нас.

Весна Трбовић је отпочела причом о томе како у претходном периоду посао супервизије био веома изазован, где су супервизори у двострукој улози када раде и са водитељима, где у покушају да помогну другом, односно водитељу случаја, морају да разумеју и сама осећања водитеља, као и корисника који су у случају, али мора и самог себе да разуме, да би на најбољи начин пружио подршку.

“Највећа мудрост супервизије је остати доследан себи и бити повезан са собом и својим осећањима, и кроз ту рефлексију своја сазнања делити са водитељем, са којим се ради супервизија, који би такође требало да подели шта осећа у том тренутку. У комплексним ситуацијама је важно сложити ствари по приоритетима, а управо због комплексности и недостатака услуга, некада саме водитеље случаја обузме осећање беспомоћност. У тим ситуацијама супервизор, користећи своја знања из обласни социјалне заштите, развија и емпатски однос са водитељем, преузимајући понекад и улогу психотерапеута, како би са прихватањем и без осуђивања слушали и прихватали емоцију која им је изложена, те покушали да помогну водитељу да стекне увид у конкретну ситуацију и да схвати да нису свемогући и да је управо у кризним ситуацијама какве су иза нас, у реду осећати се уплашено и беспомоћно..“

Колегиница Трбовић наводи да је за водитеља случаја, неопходно да има супервизијску оцену и помоћ на дневном нивоу када је у кризи, у неком компликованом предмету и да има могућност да поведе разговор који је стручно вођен кроз емпатски однос, као и однос разумевања, отварања алтернативних путева кроз систем. Говори да је процес оснаживања водитеља којег води супервизор паралелан са процесом оснаживања корисникових снага које управо врши водитељ случаја, и да је управо то трагање за позитивним снагама у личном односу са корисником, као и самим водитељем случаја, најдрагоценији.

У другом делу дискусионе групе, учесници су могли да се прикључе, поставе питања, изнесу своја искуства и своје недоумице.

Миланка Петковић је приказала значај супервизије који тренутно није доступан у образовању, као и начине на који су у току кризе која је иза нас стручни сарадници успевали да изађу на крај са случајевима који су били представљени пред њих. Колегиница Невена Јањић је одговорила на питање које је Весна Трбовић раније поставила, а то је да ли се о супервизији говори на факултету и која је представа студената о самој супервизији.

“На факултету се прича о супервизији и менталном здрављу помагача. Што се тиче мог става, мислим да је супервизор тај ко би требало да буде неко ко је пријатељски настројен према мени, а неко испред кога нећу имати страх да кажем да сам нешто погрешила, да у нешто нисам сигурна, већ неко ко ће разумети тај мој страх и недостатак искуства. Веома ће ми бити битно да имам са неким да причам и о самом ментору који ће ми бити додељен, о нашем односу, као и шта је мени потребно од менторства.”

Питања која су постављали учесници била су разнолика, док је колегиница Љиља Вучетић изнела своја искуства о супервизорству у ЦСР Крушевац. Вучетићева говори о томе да је веома битно разлучити посао руководиоца и супервизорства, где супервизор може више обратити пажњу на сама стања и проблеме кроз које сами супервизори и водитељи случаја пролазе.

“Моја одлука као супервизора је да се бавим развојем колега и колегиница као и сопственим развојем. Мислим да је супервизија одличан оквир за целоживотни развој.”

Охрабрење и мисао да нисмо и нећемо бити сами у недаћама које ће нас кроз радни век пратити, а које смо добили током ове дискусионе групе јесу драгоцени. Наредни онлајн скуп под окриљем ФПН КонекТаС одржаће се у четвртак, 28. 05. у 17 часова на тему „Повећани ризици од насиља у породици током кризне ситуације – доступни ресурси подршке“.

Линк за пријаву:

https://zoom.us/meeting/register/tJ0ld-yqpj0rGdcekzRbvDMRujHktvG5khqU

Александра Томић,

волонтерка ФПН КонекТаС