Дискусиона група: „Ментално здравље помагача – Утицај медијског извептавања o Covid-19 на ментално здравље – смернице за помагаче“
Понедељак је током претходна два месеца, био дан када се у оквиру ФПН КонекТаС-а одржавају дискусионе групе на тему менталног здравља практичара/практичарки/помагача/помагачица, као и самих студената и студенткиња који студирају у сфери помагачких професија. 8. 6. 2020. у 18.00 часова, одржана је још једна дискусиона група, овога пута на тему Утицај медијског извештавања о Covid-19 на ментално здравље – смернице за помагаче, коју је модерирала Ивана Сератлић, дипл. социјална радница и психодрамска саветница. Гошће-предавачице су биле психолошкиња Драга Шапић, представница ПИН-а (PIN – Psychosocial Innovation Network), као и клиничка психолошкиња и психотерапеуткиња Ана Перовић.
Драга Шапић нам је изнела резултате истраживања ПИН-а које је рађено са Филозофским факултетом у Београду, а рађено је на општој популацији са око 6 хиљада људи.
Истраживање је као централну тему поставило утицај медијског извештавања о COVID-у, како на ментално здравље опште популације тако на ментално здравље помагача/помагчица. Нека од ставки која су истраживане: страх од инфекције и учесталост праћења вести кроз време; самозаштитно понашање кроз време; процене ублажавања мера; перцепције коронавируса кроз време.
“Често пратимо вести како бисмо се смирили, а не информисали. То је нарочито био случај на почетку пандемије, а са временом су све те вести само почеле да нас оптерећују све више и више. Ноншалантни поступци медија и политичара, могу имати нарочито негативне последице по ментално здравље, те би највише требало у оваквим ситуацијама веровати струци и науци. Што се тиче помагача и помагачица, чињеница је да смо сви имали исте проблеме, сви смо били подједнако угрожени и под притиском. Преплављеност информацијама, потенцијална болест познаника, пријатеља и породице, гушили су ментално здравље практичара/практичарки, те су и сами лични капацитети истих били ограничени.”, рекла је Шапићева.
Ана Перовић се осврнула на потребе помагача/помагачица. Такође смо у току њеног излагања имали “вежбу” која се тицала контроле коју имамо над одређеним сферама наших живота, те смо интеракцијом са њом разговарали о ономе шта ми сматрамо да имамо под контролом и разговарали колико је важно бити свестан свега тога. Такође је навела да је јако битно да помагачи/помагачице имају осећај и свест да је оно што раде под њиховом контролом, јер иначе губе самопоуздање и падају у различита искушења и боје своју стварност ирационалним мислима.
“Помагачима/помагачицама је у просеку било јако тешко у претходном периоду из разних разлога и оптерећење је на њима било велико. Било да су то психотерапеути, неговатељи, социјални радници, психолози сви помагачи/помагачице су се налазили у ситуацији која је и по њих стресна. Када се и сами помагачи/помагачице не осећају довољно безбедно, када влада конфузија око њих, то је специфична ситуација за помагачке професије где се ментално здравље истих мора оснажити неким активностима. Наравно, у разним колективима је било другачије, људи су се у мом искуству осећали тешко због несолидарности у колективу. Разни помагачи су морали пожаре корисника да гасе, а управо то је било теже због самог вртлога хаоса који је био око њих.”
Перовићева је говорила и о смерницама, како да се помагачи/помагачице заштите од разних психофизичких утицаја које су их преплављивале:
“За помагаче/помагачице је у овом периоду било карактеристично да стављају своје потребе по страни, нарочито јер је већина становништва, али и помагача/помагачица, развијало стратегију “преживљавања”, где су гледали да задовоље само своје основне потребе. Активности које би их опустиле, дале одушка, нису биле у њиховом фокусу у овом периоду, а знамо колико је значајно да се и о томе води брига. Управо је то нешто на шта треба обратити пажњу у оваквим ситуацијама – не сме доћи до сагоревања помагача/помагачица.”
Ана Перовић је говорила такође и о утицају медијског извештавања на саме помагаче/помагачице:
“Што се тиче медијског извештавања – када причамо о менталном здрављу и извештавању, јако је вазно да имамо на уму ментално стање људи који примају вести. Сами помагачи/помагачице су у једном тренутку били на мети извештавања о неким неповољним догађајима који су се дешавали у систему, те је управо било проблематично за саме помагаче/помагачице јер је доста дезинформација ширено, долазило је до доста непогодних коментара за саму помагачку професију али и у свему томе се тражио кривац, где су се помагачи/помагачице осећали као да су на позорници и није им било пријатно.”
Перовићева је изнела још неке смернице за помагаче/помагачице:
“Једна од главних смерница, иако је излагање у медијима било преплављујуће, у овом периоду је неопходно да помагачи/помагачице имају своје проверене изворе и да ограниче своје бављење медијским садржајима у овом периоду. То је нарочито важно за људе који су били на мети извештавања у систему и управо је максимална заштита од таквих садржаја пожељна. Када се извештава у овом периоду, осетљиво извештавање је од велике важности. У којим тренуцима конзумирамо вести је нарочито битно. Било би корисно, да уколико можете са собом увести неку врсту праксе, да се запитате пре него што обратите пажњу на медијске садржаје – да ли то радите из страха, да ли ћете се осећати боље, да ли се налазите у некој нарочито осетљивој емоцији, да ли сте љути у том тренутку – из које потребе крећете у конзумирање медијског садржаја и питајте се да ли вам то помаже.”
“Помагачи/помагачице пролазе кроз неку врсту конфузије/стреса и они морају бити ту за себе као и за друге. Важна смерница је имати временски оквир – перцепција времена нам се мења управо у овом периоду јер је све стало и било на холду све ово време, ова ситуација ће трајати и помагачи/помагачице су веома значајан ресурс у заједници и не би требало да мисле како треба преживети овај месец већ наредних шест. “
Ова дискусиона група нам је отворила очи да сагледамо све недоречености и парадоксалности извештавања медија у току пандемије. Смернице које је Ана Перовић изнела, за побољшање менталног здравља помагача/помагачица, могу користити и нама студентима. У четвртак 11. 6. у 18. 00 часова ће се одржати wебинар на тему “Могућности одговора на хитно збрињавање услед насиља у породици током COVID -19-искуства Сигурних кућа”, те вас позивамо да се прикључите. Линк за пријаву: https://zoom.us/meeting/register/tJYldO2ppjgpHtyzJCiczMBTAR_jI3e98qr9
Александра Томић, волонтерка ФПН КонекТаС
