Вести

Одржана Научно-стручна конференција „Дијалог о изборима 2020. године”

Научно-стручна конференција под називом „Дијалог о изборима 2020“ у организацији Факултета политичких наука Универзитета у Београду (ФПН) и Фондације за отворено друштво (Србија) одржана је у хотелу Зира.

Панелисти су на скупу, у оквиру три панела, представили своје стручне радове који су резултат истраживања, али и наставак дијалога одржаних током лета и јесени 2019. године на ФПН-у, на тему избора и изборних процеса.

Конференцију су свечано отворили декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић и директор Фондације за отворено друштво (Србија) Милан Антонијевић.

Декан проф. др Симић рекао је да је ово прилика да се јавности представи све на чему су дуго радили професори ФПН-а заједно са Фондацијом за отворено друштво. „Посебан циљ разговора одржаних на ФПН-у је био да се „отвори“ сам разговор између представника власти и опозиције око горућих проблема у вези са изборима, који је, у времену које је претходило разговорима, у дужем временском периоду био блокиран. Дијалог о изборима 2020. године, што је и назив ове конференције, замишљен је првенствено као „разговор“ представника научне односно академске заједнице у Републици Србији, на којој би се, из једног другачијег, пре свега научног и стручног угла размотрила нека од питања остваривања права на фер и правичне изборе.“, изјавио је декан проф. др Драган Р. Симић.

Професор др Симић истакао је да ФПН активно преузима свој део одговорности и да је отворен за расправу и размену мишљења и нагласио да је дијалог неопходан за решавање проблема у друштву.

Милан Антонијевић у име Фондације за отворено друштво (Србија) рекао је да се данашњи разговори воде са онима који су време посветили писању радова и праћењу изборног процеса.

„Потенцијал за дијалог постоји и грађани заслужују демократске и фер изборе, без притисака. Иако нису све странке до краја учествовале у дијалогу на Факултету политичких наука, поносни смо на чињеницу да и даље комуницирамо са свим актерима на политичкој сцени и подстичемо отворен разговор“, казао је Антонијевић.

Директор Фондације посебно је нагласио и да се активно залажу за мотивисање учешће жена у политичком животу.

У првом панелу на тему „Дијалог и бојкот“ учествовали су проф. др Зоран Крстић, проф. др Славиша Орловић, проф. др Ђорђе Павићевић, проф. др Марко Симендић, проф. др Душан Спасојевић са ФПН-а и експерт из праксе Раша Недељков, програмски директор организације ЦРТА.

Проф. др Зоран Крстић представио је свој рад под називом „Политичке импликације и ефекти бојкота избора у хибридним режимима: Случај Србије“. Он сматра да је ова тема од велике важности за ширу политичку јавност, јер се избори приближавају.

„Рад одговара на питања: да ли је бојкот утицао на промену власти било где у свету; да ли је побољшао демократију; да ли је угрозио успех демократског процеса. Бојкот не носи сигуран каузалитет, али није ни неопходно деструктивног карактера. Краткотрајан циљ бојкота опозиције је да обезбеди фер и слободне изборе, док је дуготрајан смена власти“, навео је проф. др Крстић. Професор је закључио да бојкот у хибридним режимима представља легитимно и делотворно средство уколико укаже на угроженост демократских процедура и изазове реакцију међународне заједнице.

Проф. др Славиша Орловић говорио је о свом стручном раду „Смањење изборног прага: Фрагментација и бојкот избора: Поларизација партијског система Србије“. Он је нагласио да су бојкот и смањење изборног прага са 5% на 3% две битне политичке одлуке које утичу и обележавају ове изборе.

„Протести и бојкот више се иницирају у интелектуалним круговима, а промена нема без промене по дубини друштва. Проблем бојкота је што се више зна шта се неће него шта се хоће, а време ће показати да ли је бојкот знак слабости или снаге опозиције“, изјавио је проф. др Орловић. Професор је додао да ове изборе не чини неизвесним питање победника и ко ће да састави Владу, већ ко ће да пређе изборни праг и колики ће бити ефекат бојкота.

Проф. др Ђорђе Павићевић истакао је кључне тезе свог рада на тему „Легитимација избора: Дијалог о изборима пре избора“. Његов рад одговара на питање шта може да се учини да се институције легитимишу и да обнове традиционалне или добију нове вредности.

„Мерење легитимитета изборног циклуса одређује владајућа странка на основу изборног система који им је доказано одговарао у прошлости. Оно што би опозиција требало да уради је да изађе на изборе и постепено поправља услове, док не поправи степен демократичности“, поручио је проф. др Павићевић. Он је закључио да је највеће ограничење заправо свођење теме на регулисање предстојећих избора и занемаривање шире слике.

Проф. др Марко Симендић навео је главне закључке свог истраживања под називом „Политика без избора: Дијалог о социјалним темама и другим политичким питањима“. О свом раду је одговорио на питање шта се постиже дијалогом. Према његовом мишљењу, потребно је да Народна скупштина што верније представи вољу бирача.

„У Србији можемо да имамо савремене изборне процедуре, али је социоекономска сфера условљена и не омогућава правилно спровођење регулаторних процеса. Главни проблем нашег друштва је изражено сиромаштво и неједнакост, зато је политичко поље посебно осетљиво на притиске“, рекао је проф. др Симендић. Излагање је завршио изневши став да се изборни дијалог не треба ограничити на техничке елементе изборног система који јесу од велике важности, јер је политички простор много шири од онога што ми видимо.

Проф. др Душан Спасојевић представио је анализу свог стручног рада на тему „Бојкот избора као узрок парцијалног расцепа у Србији“. Он је упознао присутне са теоријом расцепа и објаснио им да постоји неповерење грађана према политичким институцијама.

„Неки од разлога неповерења су фрагментација политичке сцене и велики број странака, напетост између грађанског и страначког и незадовољство понудом политичких актера. Сасвим је могући сценарио да после ових избора ни изборна, а ни страна која бојкотује неће имати довољно аргумената да прогласи победу“, изјавио је Спасојевић. Он је указао да подела и интензитет расправе око бојкота избора показују да ова тема има потенцијал да остане део политичких дебата и након ових избора.

Експерт из праксе и програмски директор организације ЦРТА Раша Недељков указује на чињеницу да је дијалог далеко од неких идеала којима се тежило.

„Избори нису најбитнији коституент културе дијалога, не постоји ни у медијима ни у Парламенту, разговор је без суштинске потребе да се чује друга страна. Морамо се бавити озбиљном реформом система институција“, објаснио је Недељков. Оно што је истакао као кључну замерку јесте да партије не показују интерес да се постигне већи степен демократичности када су у питању избори.

Модератор првог панела конференције је био проф. др Милан Јовановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

***

Учесници другог панела под називом „Политичке кампање и избори“ били су проф. др Милан Јовановић, проф. др Зоран Стојиљковић, др Деспот Ковачевић са ФПН-а, проф. др Стеван Лилић са Правног факултета Универзитета у Београду и експерт из праксе, извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар.

Проф. др Милан Јовановић говорио је о свом стручном раду „Снижавање изборног прага – разлози, дилеме и последице“. Oн је рекао да је циљ већег броја изборних актера и бирача неутралисање приговора о легитимности избора и изабраних институција. „Изборни праг је елемент изборног система. Изборни систем има системска обележја зато што су елементи у узрочно-последичном односу, јер мењање једног елемента са собом повлачи мењање целокупног изборног система“, навео је проф. др Јовановић.

Проф. др Зоран Стојиљковић представио је анализу свог стручног рада на тему „Како добити изборе пре избора: клијентелистичке шеме и новац у политичком и изборном процесу“. Професор Стојиљковић објаснио је да су контрола и надзор над страначким финансијама нужна претпоставка демократске легитимности поретка и поверења у политичке институције и актере. „Уколико желите да водите добру стратегију нешто морате купити, нешто морате променити, а негде нешто морате и „нашминкати”. Требало би свој идеолошко-политички концепт учинити широким, како би сви могли бити део њега“, изјавио је проф. др Стојиљковић.

Проф. др Стеван Лилић изнео је закључке из свог истраживачког рада „Структурални дефекти изборног законодавства Србије“. Он је приметио да постоји драстична разлика између онога што се налази у Уставу и онога што се налази у закону по питању партијских листа, а то потврђује цитирањем оба акта. „Структурални дефекти су јако занимљиви у сложеним системима. Примера ради, у нашем судству имамо ситуацију да у истом случају различити судови могу различито да одлучују“, закључио је проф. др Лилић.

Др Деспот Ковачевић представио је свој рад под називом „Мањкавост регулације изборних кампања – функционерска кампања“. Асистент на Факултету политичких наука др Ковачевић упознао је присутне са једним од највећих проблема за слободне и поштене изборе, а то је функционерска кампања. „Већина аутора сматра да је функционерска кампања омеђена изборним кампањама. Активност јавних функционера делује као редовно обављање функција, а заправо се користи у изборну кампању и промоцију политичких кандидата на изборима“, објаснио је др Ковачевић.

Експерт из праксе Бојан Клачар прокоментарисао је претходна излагања панелиста. Указао је на то да изборне реформе морају бити предмет пажње и након избора. „Мењање изборних количника за странке националних мањина, родне квоте за мање заступљен пол и промена рока за расписивање локалних избора су промене које су остале непримећене“, рекао је Клачар.

Модератор панела био је проф. др Славиша Орловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

***

На трећем панелу под називом „Изборни систем и изборно законодавство“говорили су проф. др Предраг Димитријевић са Правног факултета Универзитета у Нишу, виши научни сарадник др Владимир Ђурић из Института за упоредно право, научни сарадник др Петар Матић са Иститута за политичке студије, доц. др Душан Вучићевић и проф. др Дејан Миленковић са ФПН-а и експерт из праксе Немања Ненадић, извршни директор „Transaparency Srbija“.

Проф. др Предраг Димитријевић представио је основне закључке из рада „Упоредни модели изборне администрације и најбољи модел за Републику Србију”. Професор Димитријевић истакао је да изборна регулатива у Србији не познаје сталну професионалну изборну администрацију која би објединила све аспекте изборног процеса. „Ово је тема са доста изазова. Пракса је да се више обраћа пажња на друге аспекте и прецесе, а институцијална матрица се ставља у други план, иако је изузетно важна. Чињеница је да је она тема која осликава политичке процесе и утиче на њих“, предочио је др Димитријевић.

Доц. др Душан Вучићевић представио је свој истраживачки рад под називом „Реформа изборног система Србије: од „нема измена у изборној години“ до „мењамо ради јачања демократије“ у само неколико месеци“. Он је анализирајући предности и недостатке претходног изборног модела одговорио на питање да ли наведене измене доприносе отклањању дефекта, које важећа изборна правила производе у ширем политичком смислу. „Требало би инсистирати на расправи о изборним институтима, од којих ћемо ми као грађани имати корист и где ћемо коначно добити могућност да бирамо ко ће нас представљати у Парламенту, али и о институтима који ће нам омогућити кажњавање оних чијим представљањем нисмо били задовољни“, објаснио је доц. др Вучићевић.

Др Владимир Ђурић изложио је резултате свог истраживања на тему „Правни положај политичких странака националних мањина у изборном процесу у Републици Србији“. Др Ђурић сматра да је саставни елемент заштите националних мањина њихово учешће у јавним пословима. „Саставни део заштите националних мањина је њихово учествовање у доношењу одлука на различитим нивоима власти. Саставни део нашег Устава је – равноправност у вођењу политике“, образложио је др Ђурић.

Др Петар Матић говорио је о свом стручном раду под називом „О потреби временског одвајања локалних и парламентарних избора у Републици Србији“.  Он се осврнуо на податак да Србија спада у ред средње децентрализованих држава, те да локални избори немају ни приближно значајну улогу као што је случај са системима са сличним нивоом децентрализације. „Потребно је инсистирати да се свим политикама и кандидати подигне ниво јавне одговорности. Истовремено се стварају међуинстанце у вертикалној организацији власти, с циљем да се створи потпунија и јача веза између централних и децентралних инстанци“, рекао је др Матић.

Проф. др Дејан Миленковић говорио је о свом стручном раду „Прикупљање потписа за проглашење изборне листе као могући облик злоупотребе изборног права у Републици Србији“. Он је у свом раду разматрао конкретне предлоге начина за отклањање сумње и недостатака ради унапређивања изборних процеса у будућности. „Један од предлога је увођење електронских потписа путем којим би се обезбеђивала листа кандидата. Други предлог је промена изборне администрације, јер имамо РИК као државни орган, а не орган са својом службом“, образложио је др Миленковић.

Експерт из праксе и извршни директор „Transaparency Srbija“ Немања Ненадић, приметио је да када је реч о промени изборног система, друштво има тенденцију да види мане онога у садашњости, а заборавља каква је ситуација била у прошлости. „Основно питање је не само да ли је РИК независан државни орган, него да ли је уопште правни државни орган. Он постоји и ван избора, али му је делатност веома сужена“, истакао је Ненадић.

Модератор трећег панела, уједно и последњег дела Научно-стручне конференције „Дијалог о изборима 2020“ био проф. др Дарко Надић.

Низ од четири трибине темељно је обухваћен у формату научно-стручне конференције о изборима 2020. године. Након избора одржаће се и последњи дијалог на тему медија и избора.

Дијалог су подржали и представници Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) и „Transaparency Srbija“.

 

 

 

 

Related Posts