Вебинар: „Могућности одговора на хитно збрињавање услед насиља у породици током Covid-19 – искуства Сигурних кућа“
11.06.2020. у 18 часова у организацији Волонтерског сервиса ФПН КонекТас одржан је вебинар на тему „Могућности одговора на хитно збрињавање услед насиља у породици током Covid -19 – искуства Сигурних кућа“. Вебинару је присуствовао 14 учесника, модератор је била МА Виолета Марковић. Гошће вебинара биле су Ружица Јелисавац, социјална радница из Завода за социјалну заштиту и Нада Падајески Шекеровић, директорка Сигурне куће у Новом Саду.
На почетку, Виолета нас је упутила у најновије податке везане за насиље у породици током пандемије. Она је упоредила број пријављених случајева насиља у Србији и другим земљама.
Ружица је припремила презентацију у којој је најпре пошла од теоријског дела и појаснила појам насиља у породици. Као дефиницију, Ружица је навела да је насиље у породици „ било који поступак или пропуст почињен у оквиру породице од стране једног од њених чланова који угрожава живот, телесни или психички интегритет или слободу другог члана породице или који озбиљно угрожава развој његове или њене личности“. Ружица је посебно навела чињенице, факторе ризика и последице насиља у породици. Такође, истакла је проблем препознавање насиља, и додала како је сарадња између социјалних радника и других струка ( полиција, лекари…) кључна за превенцију и адекватно збрињавање жртве. Осврнула се и на профил жртве насиља али и профил насилника. Након теоријског дела, Ружица је говорила о улози органа старатељства према жртвама насиља, дала је смернице и препоруке за рад. Ово је био добар подсетник за практичаре о појму насиља у породици, а за студенте презентација је допунила већ стечено знање на факултету.
Надина презентација је истакла искуства сигурних кућа током пандемије. Посебно је навела са којим изазовима су се сигурне куће сусреле, како су успели да их реше и који су примери добре праксе. Као један од већих проблема Нада је поменула да препоруке које је Влада РС донела нису биле адекватне за употребу у сигурним кућама, обзиром на то да су препоруке донете за институције из система социјалне заштите не водећи рачуна да су сигурне куће специјализоване установе одређених каракетристика и потреба. У зависности од ресурса и организације сигурне куће у Србији током пандемије имале су различите стратегије како да са једне стране одговоре на потребе својих корисница а са друге да их заштите од настале пандемије. Као решење у овом проблему, али и ранијим, Нада је истакла подршку локалне самоуправе, која и даље треба да се развија и расте.
