IV наградни конкурс за студенте фонда Светлана Ђурђевић Лукић
ФОНД СВЕТЛАНА ЂУРЂЕВИЋ ЛУКИЋ
– IV НАГРАДНИ КОНКУРС –
2020. ГОДИНА
Центар за истраживање јавних политика (ЦЕНТАР) расписује четврти годишњи позив за студенте основних, специјалистичких, мастер и докторских студија у Републици Србији за учешће у наградном конкурсу фонда „Светлане Ђурђевић Лукић“. Радове је потребно доставити до 30. септембра 2020. године.
Организовање наградног конкурса представља истовремено промоцију људске безбедности као централне теме истраживачког интересовања Светлане Ђурђевић Лукић (1963-2016), једне од оснивачица Центра за истраживање јавних политика и његове прве директорке.
С обзиром да је пандемија корона вируса COVID-19 обележила 2020. годину, овогодишњи наградни конкурс је тематски посвећен утицају пандемије новог вируса корона на различите димензије људске безбедности и претњама које вирус представља за појединца у различитим доменима.
Како би се одговорило на овај безбедносни изазов, владе држава широм света предузимале су најразличитије специјалне мере, секуритизујући питање здравља.
Ширење вируса од Кине на цео свет пре свега представља претњу здравственој безбедности и у смислу изложености вирусу и у смислу приступа систему здравствене заштите.
У одговору на ширење COVID-19 различите земље су увеле широк дијапазон мера за сузбијање вируса, укључујући полицијски час, карантин, ограничење кретања на одређеном простору (унутар градова, између градова, између држава) и различите мере кажњавања појединаца који нису поштовали новоуведена правила понашања која се тичу личне безбедности (на пример физичких насртаја на појединце од стране органа полиције/војске) и политичке безбедности (која се могу протумачити као пример државне репресије и угрожавања људских права).
Мере уведене са циљем заштите људског здравља изазвале су огромне промене у економији, укључујући заустављање производње, забрану рада различитих услужних делатности, организовање производње/пружања услуга под посебним условима, што је директно у вези са питањима економске безбедности. Економска безбедност такође се односи и на услове рада у контексту пандемије, као и на последице вируса на положај рањивих група којима је на пример било онемогућено обављање послова у неформалној економији.
Држава Србија посегла је за увођењем ванредног стања иако је на институционалном нивоу имала могућност увођења и ванредне ситуације у случају пандемије. У различитим фазама пандемије увођене су мере попут забране кретања, укидања градског и међуградског саобраћаја, затварања образовних установа, забране окупљања и сл, с циљем редуковања негативних последица вируса по живот људи и стабилност здравственог система.
Поставља се питање у којој мери су ове мере допринеле превазилажењу здравствене и безбедносне претње изазване COVID-19, како у Србији, тако и у другим државама? Да ли су оне биле покриће за ограничење људских слобода и са којим циљем?
Теме IV наградног конкурса 2020. године:
- Како пандемија вируса COVID-19 утиче на систем смањења ризика од катастрофа у Србији?
Од кандидата се очекује да питање пандемије вируса сагледа из перспективе ванредних ситуација и
реаговања система смањења ризика од катастрофа на националном и локалном нивоу.
- Ванредна ситуација или ванредно стање: шта је бољи одговор у случају COVID-19?
Будући да се пандемије и епидемије Законом о смањењу ризика од катастрофа дефинишу као природне непогоде услед чије појаве се проглашава ванредна ситуација, поставља се питање да ли је проглашење ванредно стања у случају COVID-19 била оправдана мера.
- Приватност у доба карантина
Од аутора се очекује да дебатују о питању уступања сопствених личних података зарад остваривања неке погодности/доступности информација везаних за здравствену безбедност (тако су на пример у Италији грађани преко мобилне апликације давали личне податке полицији о свом кретању да би за узврат добили право да изводе кућне љубимце; такође грађани у Немачкој, Француској и другим земљама уступали су своје личне податке преко апликације да би добили повратну информацију да ли су у близини заражених особа).
- Миграције и COVID-19
Ограничавање кретања била је најзаступљенија мера током пандемије у већини држава света, како у оквиру и ван граница националних држава. Тиме су учестала миграцијска кретања доведена у питање. Фокус ове теме је на испитивању последица стагнације миграцијских кретања, односно упоређивање са досадашњим забранама уласка мигрантима у земље ЕУ.
- Карантин и насиље у породици
Са увођењем мера забране кретања, грађани и грађанке Републике Србије и других држава били су принуђени да време проводе у затвореном простору. Досадашња истраживања показују да скоро свака трећа жена трпи неки вид насиља у породици, а током карантина је дошло до интензивирања ове врсте насиља.
- Информисање или секуритизација вируса COVID-19
Како је број изгубљених људских живота растао са ширењем вируса, тај тренд је био праћен и порастом осећања страха међу грађанима. Ширењу панике и свеопште анксиозности допринели су и медији, али и носиоци извршне власти свакодневним обраћањем јавности.
Најбоља два рада (један рад из категорије основних студија и један рад из категорије студија другог степена), биће награђени тромесечном, односно двомесечном стипендијом. Награђени радови биће објављени у двојезичном зборнику радова заједно са осталим одабраним текстовима уз подршку Мисије ОЕБС-а у Републици Србији.
Услови конкурса
За учешће на конкурсу могу да се пријаве студенти и студенткиње основних, специјалистичких, мастер и докторских студија, са приватних и државних факултета из свих научних области (медицинских, друштвено-хуманистичких, природних, техничких), из Републике Србије, као и они из иностранства који се у Србији налазе на студијском боравку или размени.
Неопходан критеријум за учешће је да кандидату/кандидаткињи студентски статус не истиче до 15. марта 2021. године, јер се стипендије исплаћују почевши од доделе награда у наредна два односно три месеца. При достављању радова потребно је да се достави и оверена потврда факултета о студентском статусу кандидата/кандидаткињи.
Упутство за техничку припрему рада за наградни конкурс „Светлана Ђурђевић Лукић“
Радове за учешће на наградом конкурсу Фонда „Светлана Ђурђевић Лукић“ потребно је доставити према наведеним упутствима. Рукописи који нису сачињени према наведеним упутствима неће бити узети у разматрање.
Радови се достављају на српском језику, латиничним писмом. Страна имена и појмови наводе се у српској транскрипцији по правилима Правописа српског језика Матице српске (седмо издање, 2016. година). При првом навођењу страног имена или појма у загради је неопходно навести исте у оригиналу. Изузетак од овог правила представљају латински термини, које је неопходно писати у оригиналу.
Обим рада не треба да буде дужи од 3000 речи, при чему у наведени обим нису урачунати сажеци, референце и прилози.
Радови се достављају у Microsoft Word-u-у (са .doc или .docx екстензијом), А4 формату (210×297) странице, са маргинама 2,5 цм (све маргине) и обостраним поравнањем (Justified), у фонту Times New Roman, величина слова 12, са проредом од 1,5.
Прва страница рада треба да садржи назив чланка, име и презиме аутора и његову пуну афилијацију (нпр. Универзитет у Београду, Факултет безбедности). Звездицом означити аутора који је одређен за кореспонденцију и у фусноти навести податке о контакту (мејл адреса). Затим следи наслов рада који се пише великим, bold словима. Наслов рада мора јасно да упућује на проблем/предмет који се у тексту разматра; уколико је потребно, поднасловом се може ближе одредити просторно-временски, друштвено-историјски, дисциплинарни, теоријско-методолошки контекст у којем се проблем/предмет разматра.
Испод наслова неопходно следи сажетак (abstract), на српском језику, обима до 300 речи (курзивом), са кључним речима (до пет речи).
Текст чланка може да садржи највише три нивоа наслова. За наслове првог нивоа користити велика слова ((normal) (нпр. УВОД), наслове другог нивоа означавати болдираним словима (само прво велико слово, нпр. Концепт људске безбедности), а наслове трећег нивоа писати курзивом (само прво велико слово, нпр. Изазови концепта људске безбедности у XXИ веку). Сви наслови би требало да буду центрирани и одвојени од осталог текста једним празним редом.
Списак литературе наводи се на крају рада. Списак треба да обухвата попис само оних референци на које се кандидати/кандидаткиње позивају у тексту. Напомене (фусноте) могу да садрже мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима (на пример научној грађи) итд., али не могу бити замена за цитирану литературу.
Навођење литературе у тексту треба да буде у складу са АPA стилом (Publication Manual of the American Psychological Association, 2003). Приликом навођења референци са једним аутором даје се име аутора у оригиналу, нпр. (Ејдус, 2012: 32). Уколико референца има два аутора, оба се наводе у тексту, нпр. (Спасић, Тадић, 2017: 38). Уколико референца има три и више аутора, наводи се само име првог аутора и скраћеница „ет ал.“ нпр (Ђорђевић ет ал., 2015: 78). Референце се наводе у складу са АPA стилом. Списак референци се на крају рада наводи абецедним редом по презименима аутора. Није потребно стављати редне бројеве испред референци.
Достављени рукописи пролазе уобичајену процедуру анонимне рецензије. Да би рад био прихваћен, мора да има две позитивне рецензије.
Радови који су у било којој форми већ објављени, као и радови који су у процедури за објављивање у некој другој публикацији, неће бити прихваћени за објављивање у Зборнику. Рад који је претходно саопштен на научном скупу, а није штампан у изводу или у целини, може бити прихваћен за објављивање у Зборнику, с тим да мора да прође поступак рецензије као сви остали радови.
Прихватањем рада за објављивање, ауторска права за чланак прелазе на Центар за истраживање јавних политика.
Рукописи се достављају искључиво електронском поштом на мејл адресу konkurs@publicpolicy.rs са назнаком Наградни конкурс_Име и презиме_Факултет_ниво_студија.
За све додатне информације контактирајте нас на: konkurs@publicpolicy.rs или потражите информације на сајту publicpolicy.rs и Фејсбук страници @PublicPolicyRS.
