Отворен четврти семинар „Дани јавних политика“
Традиционални семинар „Дани јавних политика“отворен је на Факултету политичких наука у организацији Групе за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП).
МА Тамара Вуков испред ГАЈП-а је отворила семинар и посебно се захвалила институцијама и организацијама на подршци коју су пружили. Она је нагласила да је циљ овог скупа да се знања и искуства предавача пренесу на учеснике, а онда их подстакну на друштвено делање. Проф. др Дарко Надић истакао је да су јавне политике – политике које служе народу. Он је такође указао да је то све оно што нас дотиче у свакодневном животу, као што су стамбена, еколошка и просветна политика. „Наш Центар сматра да ово место на којем се налазимо учи студенте неопходној теорији, али да она јако мало може да помогне уколико се не примени у пракси и развије осећај емпатије“, рекла је проф. др Снежана Ђорђевић испред Центра за јавну управу, локалну самоуправу и јавне политике ФПН. Господин Норберт Бекман Диркес (Norbert Beckmann – Dierkes), шеф београдске канцеларије Конрад Аденауер фондације, указао је на то да нема занимљивијег периода од садашњег за политикологе и политичаре. „Ово је стање које у свима нама изазива разне емоције, а самим тим нас подстиче да посматрамо проблеме не само у нашој земљи него и у другим државама“, нагласио је он.
Прво предавање на тему „Аграрна политика Републике Србије“ је одржао министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић. „Једина јавна политика која има смисла је она која има везе са људима. Проблем претходних политика је био тај што су биле у вези са неком теоријом и функционисале у изолованом свету“, објаснио је министар Недимовић. Он је навео да су четири стуба функционисања овог министарства прерађивачка индустрија и додатна вредност која се остварује у њој, приближавање стандарда и коришћења регулатива ЕУ, систем квалитета и безбедност хране као и инфраструктура у области пољопривреде. Модератор овог предавања је била Ана Вушуровић – Лазаревић.
На следећем предавању „Европска унија: изазови и достигнућа“ говорио је др Карстен Бухолц (Carsten Bucholz) из немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). „Када причамо о достигнућима Европске уније морамо се вратити у време након Другог светског рата. Тада су за рат били потребни угаљ и челик, а будући да нико сам није имао приступ тим ресурсима, било је неопходно удруживање држава“, осврнуо се др Бухолц. Он је скренуо пажњу да данас постоји читав низ изазова пред којима се Европа налази. Такође, нагласио је да је дуг период мигрантске кризе сада делимично решен, а да пажњу треба усмерити на друге изазове и проблеме попут опадања подршке грађана ЕУ. Модератор је био Борис Фелдежди.
Треће предавање је одржала заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима Сандра Недељковић која је говорила о примеру добре праксе, односно начину на који је спроведен процес обнове након поплава. „У Народној скупштини је након мајских поплава донет закон који је био искључиво везан за обнову земље након поплава. Обнова није била спроведена у целости, већ је реч о државној помоћи која није могла да надокнади потпуни губитак“, казала је Недељковић. Она је подвукла да би штета била много мања да је у последње три деценије било интересовања за превенцију система против елементарних непогода.
Први дан семинара завршен је предавањем оснивачице Mikser Housa Маје Лалић и професора Архитектонског факултета у Љубљани Јуриј Садара. Они су дискутовали на тему „Урбанизам у служби решавања друштвених проблема“. „Град није краткорочна него дугорочна визија. Ми увек морамо да водимо рачуна не само о садашњим него и о будућим генерацијама“, оценила је Лалић. Она је додала да данас постоји потреба да се градови прилагоде свим грађанима, а фокус треба да буде на стварању градова који се враћају у природне оквире. „Свака партиципација мора да узме у обзир и институционалну страну. За неке суштинске промене потребно је да постоји комуникација између политичара као клијента, медија, грађана и комуникација унутар људи који воде сам пројекат“, изјавио је проф. др Садар. Он је истакао да је потребно открити на којој платформи би се одвијала та комуникација која би била довољно отворена да би се могли укључивати људи са различитих нивоа у процесу развијања пројекта. Овим панелом је модерирао Милош Станчић.
