Трећи дан Десетог регионалног семинара политиколога
Истакавши да су амерички председници променили ток новинарства и ток историје, модератор др Милица Јевтић отворила је први панел последњег дана X Регионалног семинара политиколога. Она је са својим саговорницима мр Драганом Живојиновићем, МА Браниславом Нешовићем, МА Стеваном Недељковићем и МА Миланом Крстићем разговарала о кампањи за председника САД-а и шта можемо очекивати након избора.
МА Бранислав Нешовић, програмски директор ЦДДРИ рекао је да је америчко друштво дубоко подељено и да су неједнакости све израженије. ,,Кључне основе поделе су економске, демографске и идентитеске. Кризе политике, идеја и лидерства на глобалном нивоу резултирала је ријалити кампањом и политика је постала средство манипулације“, оценио је МА Нешовић.
МА Стеван Недељковић, директор ЦДДРИ казао је да се кључни део избора крије у наличју односно интересима крупног капитала и одређених политичких група. ,,Кампања никада није била негативна у оволикој мери и никада више новца није било уложено у негативну кампању. Такође, прсутно је велико сврставање медија на страну једног од кандидата и вулгаризација кампање“, објаснио је МА Недељковић.
Мр Драган Живојиновић, асистент на ФПН-у и секретар Центра за САД указао је на то да улог на изборима никада није био већи, а да кандидати никада нису били мање спремни за улогу председника. ,,Ко год да победи осмог новембра САД ће се суочити са великом кризом, кроз дефицит поверења бирача у свог лидера. Извесно је да ће спољна политика Америке претрпети одређене промене после двадесетог јануара 2017. године“, додао је мр Живојиновић.
МА Милан Крстић, директор за комуникације ЦДДРИ-а скренуо је пажњу да прогнозе истраживања јавног мњења треба узимати са резервом. ,,Проблеми у истраживањима су неискреност анкетираних, маргине грешке, велики број неопредељених за које се не зна да ли ће гласати, а могу да промене исход избора. Такође, проблематично је закључивати на основу раног гласања и потребно је пратити трендове раста“, предочио је МА Крстић.
На следећем предавању говорили су главни и одговорни уредник Недељника Вељко Лалић и уредник спољнополитичке рубрике Данаса Милош Митровић. Тема овог панела тицала се улоге и утицаја медија у америчким председничким изборима. Модератор је била Марија Савић Стаменић из Радио Телевизије Србије. „Ови избори су по много чему специфични. Мислим да је Хилари Клинтон најгори кандидат до сада, а да је једини гори кандидат од ње Доналд Трамп“, нагласио је Лалић. Он је истакао да су амерички медији најбољи медији на свету, али да када се догоди нека криза њихова пропаганда изузетно је проблематична. Такође, додао је да је извештавање њихових медија током целог процеса ових избора било препуно спиновања, бруталних напада и пристрасности. „Био сам склон схватању да су амерички медији против Трампа, међутим временом пратећи кампању приметио сам да је целокупна медијска атмосфера ишла у његову корист“, изјавио је Милош Митровић. Он се осврнуо и на значај социјалних мрежа указујући да у Америци постоји шездесет седам милиона регистрованих твитер корисника. „Просечан амерички бирач је изложенији информацијама које долазе са твитера него информацијама из ЊуЈорк Тајмса или Вашингтон Поста“, закључио је Митровић.
Завршни панел последњег дана протекао је у пријатној атмосфери где су Наташа Драгојловић, испред Националног конвента о Европској унији и Дамјан Јовић, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију студенте саветовали како да теоријска знања са Факултета искористе за развој својих каријера. Наташа Драгојловић указала је да чак и она знања са Факултета која се студентима чине сувишним, могу бити потребна и корисна у каријери. Она је додала да је за посао политиколога пресудно умрежавање које почиње још током студија. Дамјан Јовић подвукао је да у само једној професији једном исправном одлуком можете да усрећите велики број људи, а то је управо политикологија. Он је закључио да Факултет даје широк спектар знања, а да је на свакоме од нас да та знања продубљујемо и делимо са другима. Модератор дискусије био је МА Бранко Вучинић испред ЦДДРИ.
