Одржана трибина „Српски идентитет“
Које су основе српског идентитета, да ли је наш пут угрожен, која је улога српске државе у очувању колективног идентитета, само су нека од питања о којима је дискутовано на трибини „Српски идентитет“, у организацији Српског политичког форума. Одговоре су покушали да дају академик Матија Бећковић, проф. др Часлав Копривица са Факултета политичких наука и проф. др Мило Ломпар са Филолошког факултета.
Српски песник и редован члан САНУ Матија Бећковић је отворио трибину излагањем своје до сада необјављене песме „Окупација“.
„Наша је кућа ваша, ако нас не нађете,
кључ је код вас или испод отирача,
мада су врата одавно разваљена, а брава обијена“,
завршни су стихови Бећковића.
Он је истакао да живимо у постхеројском и постистинском времену у којем је истина страдала и постала страна. Предочио је да се можемо жалити на друге и на неправде које су нам почињене, али се прво морамо суочити са самима собом. „Ми смо одавно заузели место међу славним европским народима. То место смо изгубили, а наш задатак данас је да то место вратимо“, закључио је Бећковић.
Проф. др Часлав Копривица објаснио је да смрт народа наступа као последица културне смрти, с једне стране или као последица физичког истребљења, с друге. Указао је на два начина за физички нестанак, а то су прогон од стране агресора и престанак воље за саморепродуковањем, праћен губитком осећаја сопствене вредности. „Дошло је до краја великих прича, јер су за њихово постојање данас пресудне свакодневне, мале приче. Нису потребне ни велике жртве, већ да се ствари називају сопственим именима“, нагласио је Копривица. Он је упозорио да је једини начин за спречавање даљег суноврата српског народа нормализација српског говора, који све више застрањује.
„Није тешко знати и разумети истину, неопходно је о њој сведочити. Све што не жели бити подвргнуто провери, силом је наметнуто. Хоћете ли пристати да будете унапред криви?“ упитао је студенте проф. др Мило Ломпар. Он је појаснио да се идентитет облаже новим идејама и искуствима, а чији се трагови проналазе у замишљеном културном обрасцу. Према његовом мишљењу, кључне тачке српског обрасца чине светосавска и косовска традиција, сеобе, национална идеја и геноцид. „Идентитет пре свега одржава неку везу са почетком, то представља присвајање смисла. Тај моменат за Србе је светосавска традиција, која се временом мењала и упркос секуларизацији друштва опстајала, претачући се у чињенице и искуство“ употпунио је Ломпар.
