Други дан конференције „Zlatibor Open”
Предавањем „Председнички избори у Србији 2017“ отворен је други дан конференције Zlatibor Open у организацији Студентске уније Факултета политичких наука. Тренутну политичку слику, као и могуће исходе коментарисали су политички аналитичари Дејан Вук Станковић и Бранко Радун. Након тога, уследила је презентација истраживања “Ко има моћ да мења Србију?” истраживачко-издавачког центра Демостат, а затим панел дискусија под називом „Медијски осврт на председничке изборе у Србији 2017“ у којој су учествовали новинарка ТВ Н1 Емина Ковачевић, новинар Политике Душан Телесковић и програмски директор Демостата Зоран Пановић.
Због чега су важни и шта представљају председнички избори, где ће Србија бити након истих, само су неке од тема које су студентима прибрижили Дејан Вук Станковић и Бранко Радун. „Председничка овлашћења према Уставу републике Србије су веома уска и углавном церемонијална али снагу ове функције налазимо у његовом непосредном избору од стране бирача. Реалполитички значај огледа се у томе што он може бити будући весник политичких промена а уједно његова кандидатура појачава шансе парламентарној коалицији, уколико су парламентарни избори близу или се очекују“, истакао је Станковић. Он је додао да су главни проблеми опозиције у Србији криза поверења код сопствених бирача али и криза програмског идентитета што је уједно и глобални тренд. Бранко Радун навео је да уколико буде другог круга, опозициони кандидат има шансу да се у наредним годинама представи као реална алтернатива, док су резултати ових избора готово извесни. Такође је неопходно да партије имају своје кандидате на председничким изборима јер у супротном могу остати испод цензуса. „Неопходно је водити и позитивну кампању а не само нападати власт, иако је на тај начин лакше остати у сенци сегментирања на политичкој сцени чиме се проширује могући круг бирача. Политика јесте прљав спорт, али ако постоји барем минимални ниво морала, јасног става и доследности, она се може успешно водити.“ , подвукао је Радун.
Испред Демостата о резултатима истраживања “Ко има моћ да мења Србију” говорила је Сара Маринковић која је истакла да је ово прво омнибус истраживање Центра, објављено октобра 2016. године. “Забрињавајући налаз је велики број ауторитарно оријентисаних грађана. Они сматрају да моћ станује у ауторитарном поретку а ауторитет доминира у лику а не у институцији”, указала је Маринковићева. Она оцењује да је то резултат ауторитарне политичке културе .
У оквиру панел дискусије, учесници су поредили медијске приказе предстојећих председничких избора са онима из протеклих година. Зоран Пановић је истакао победу пропаганде у односу на новинарство. “Медији су се данас вратили у деведесете године када је била подвучена јасна линија између оних који су на страни власти и опозиције, с тим што данас имамо и оних чије опредељење не знамо. Кампања је често за новинара боља од некампање, јер се извештава углавном ревијално и кандидати се боље понашају, а много је горе када у мирнијем периоду нека афера исплива на површину”, сматра Пановић. Емина Ковачевић наводи да су политичари одувек користили државне функције за сопствену промоцију и да то није ништа ново на политичкој сцени Србије. “Ситуација се није много променила у односу на претходни период осим што је јачи притисак на главне електронске медије са националном фреквенцијом у оквиру којих су наши политичари претерано осетљиви на критику”, подвукла је Ковачевићева. Новинари не могу бити цензурисани уколико се сами не цензуришу, мишљење је Душана Телесковића. “Сваки медиј има своју уређивачку политику и менаџмент а те две ствари је тешко ускладити јер је битан и економски моменат. Свака новинарска прича може доћи до своје публике зато је не треба заташкивати и вршити аутоцензуру. Новинари су у обавези да публици упркос великој доступности информација пруже и ширу слику догађања”, закључује Телесковић.
