Вести

Јавна дебата „Положај жена на тржишту рада“

Јавна дебата „Положај жена на тржишту рада“ организована од стране Алумни мреже Академије дијалога за младе жене одржана је на Факултету политичких наука. О теми су говорили Јован Протић из Meђународне организације рада (МОР), др Сања Ћопић из Виктимолошког друштва Србије, Весна Бајић из Синдиката УГС Независност и Зорана Антонијевић из Мисије ОЕБС-а у Србији. Модераторка трибине била је Миљана Пејић.

Јован Протић представио је истраживање „Транзиција на тржиште рада младих жена и мушкараца у Србији“ и нагласио да је суштина постојање адекватног тржишта са радном снагом и да се на основу тога млади оријентишу и бирају професију. „Потребне су стратегије за каријерно вођење од средње школе, како бисмо ставили до знања младима колико је важно стицање вештина као и дугорочно, да не кажем целоживотно учење.“ , изјавио је господин Протић. Он је додао да су разлике између мушкараца и жена у запослености мале (8%), и да са младима треба подједнако радити, без обзира на пол.

„Жене уживају заштиту права као сваки други члан синдиката, који је добра полазна тачка за жене да крену у одбрану својих права.“, саопштила је Весна Бајић. Нагласила је да на положај жена на тржишту рада највише утиче биолошка разлика, односно материнство, и да је то рефлексија општег положаја жена. „Мој савет је да жене прво почну да мењају себе и своје гледиште, па онда да траже помоћ осталих.“, додала је госпођа Бајић.

Резултате истраживања дискриминације жена на тржишту рада представила је Сања Ћопић и навела најчешће облике дискриминације приликом запошљавања: испитивање о приватном животу, коментарисање физичког изгледа, неповољнији третман у односу на мушке кандидате и трудноћа и материнство као препрека за добијање посла. „Врло често се жене третирају као објекти и нечија својина. Ми треба да будемо равноправни, иако смо различити, а те вредности треба усађивати од малих ногу.“ , истакла је госпођа Ћопић.

Зорана Антонијевић говорила је о двострукој дискриминацији ромкиња, инвалидкиња, старих жена и старих жена на селу, које су у нашем друштву невидљиве групе. „Чини ми се да и ми жене треба много више да се трудимо да глас добију и жене са инвалидитетом, као и све остале које су маргинализоване.“ , оценила је госпођа Антонијевић и закључила да антидискриминационе политике треба да буду основни механизам одбране права.

DSC_0510 DSC_0499 DSC_0501 DSC_0502 DSC_0503 DSC_0508 DSC_0509 DSC_0523 DSC_0520

Related Posts