Дебата у Сремској Митровици ,,Србија и ЕУ: поштовање националног идентитета“
Прва у низу дебата под називом ,,Србија и ЕУ: поштовање националног идентитета“, у оквиру пројекта ,,Европа за мене“, одржана је у Сремској Митровици. Тема дебате била је поштовање националног идентитета у Европској унији, али и покушај да се одговори на питања о страховима и претњама о томе да ли се уласком у ЕУ губи национални идентитет. Скуп је отворио проф. др Драган Р. Симић, декан Факултета политичких наука и координатор пројекта.
Професор др Слободан Самарџић, редовни професор Факултета политичких наука објаснио је да је тема националног идентитета општа, свеобухватна и увек актуелна. ,,Реч је о начину стварања, одржања и искушењима у којима се национални идентитет једне државе налази, у ситуацији када у свету постоји тенденција глобализације, посебно у Европи“, рекао је проф. др Самарџић. Он је додао да се одувек преиспитивао однос нације и шире заједнице, која наткривљује национални идентитет и истакао да је то нарочито изражено у време криза. ,,Нација је најјачи и најтрајнији идентитет, обликује се разумевањем и схватањем посебних обележја које ми као припадници те нације имамо. Има посебне карактеристике које су другачије у односу на друге нације“, истакао је професор Самарџић.
,,Када имамо интензивирање глобализације, када сви постајемо грађани света, паралелно са тим имамо и распаде држава управо на осама идентитета. Мноштво аналитичара идентитет види као један од основних обележја конфликта, прониклих након Хладног рата“, указала је проф. др Радмила Накарада, редовна професорка ФПН-а. Она је оценила да, величајући јединство света и нашу одговорност према људској врсти, постајемо сведоци ренационализације и сецесија које говоре о томе колико су државе још увек битне у тренутку када славимо њихову релативизацију, као и релативизацију њихових граница односно простора. ,,Идентитет данас не може бити једнозначан и фиксиран, јер је то динамична категорија која почива на свести о специфичностима и различитостима. Пометња у свету нас тера да сужавамо своје идентитете и тражимо једну осу која ће бити чврсто језгро, међутим, та оса се ослања на много тога што заслужује пропитивање и просторе новог разумевања“, подвукла је професорка Накарада.
Професор др Будимир Кошутић, професор Правног факултета сматра да је питање националног идентитета веома важно, али да иза тог питања и дешавања у свету постоји друго важно питање у вези са значајем одређених економских узрока, кретања и последица. ,,Постоји једна велика општа економска криза у свету која наводи одређене струје снаге да воде политику користи за њих, а пропасти за свет. Цела Европа мора да схвати да постоји нешто што је повезује и да се европски идентитет у овом смислу не може ограничити на једну ствар“, закључио је професор др Кошутић.
