Плакете и новчане награде ауторима најбољих радова који су се пријавили на конкурс уручиће представници управе Факултета политичких наука, породице Симић, Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе и Амбасаде Републике Словачке, који заједнички додељују ову награду.

Након проглашења добитника, присутнима ће се обратити амбасадор Европске уније у Србији Њ.Е. Емануеле Жиофре, који ће говорити о значају европских интеграција за нашу државу.

Меморијално предавање у част покојног професора Предрага Симића одржаће некадашњи амбасадор Србије у Египту и угледни спољнополитички новинар Драган Бисенић на тему „Од тви-пломатије до тех-пломатије – промене у спољној политици и дипломатији у дигиталном добу“.

Награда је намења ауторима најбољих студентских радова из области спољне политике Србије и балканских односа, научних области за које је професор Симић био истакнути стручњак, бритак аналитичар, плодан аутор и инспиративан професор.

Жири који одлучује о додели награде чине проф. др Драган Р. Симић, проф. др Дејан Јовић, проф. др Иво Висковић, др Јасминка Симић,  доц. др Милан Крстић.

Налазе истраживања представили су јавности проф. др Милош Хрњаз, доц. др Милан Крстић, доц. др Ивана Радић Милосављевић, доц. др Стеван Недељковић и доц. др Јања Симентић Поповић испред тима истраживача са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Милош Хрњаз објаснио је то да је полазна тачка овог истраживања било питање националног интереса, око којег постоји недостатак консензуса, како међу теоретичарима тако и у пракси. ,,Један од циљева пројекта јесте и да покрене јавну дебату у Републици Србији у вези са концептом националниог интереса и његовом применом. Истраживање тежи ка томе да сазна у којој мери се ставови грађана поклапају са званичним ставовима политичких представника када је у питању национални интерес“, истакао је проф. др Хрњаз.

Доц. др Милан Крстић представио је део истраживања који указује на то да се већина испитаних грађана слаже са тврдњом да у Србији постоји објективни национални интерес који је релативно трајан. ,,Велика већина грађана сматра да национални интерес Србије обухвата и интересе српског народа ван Србије у региону, али и у широј дијаспори. Готово половина грађана истиче да је за њих најважнији економски аспект националног интереса, попут доброг животног стандарда и економског раста, док упола мање сматра да су за национални интерес примарна политичка питања“, нагласио је проф. др Крстић.

Доц. др Ивана Радић Милосављевић предочила је то да иако је Србија дужи временски период у процесу европских интеграција, улазак Србије у Европску унију формално је дефинисан као национални интерес тек Стратегијом националне безбедности Републике Србије из 2019. године. ,,Већина грађана Србије сматра да чланство у Европској унији јесте национални интерес, али је у питању релативна већина. Они сматрају да је чланство у Европској унији објективан национални интерес, али да је оно важно и за њих лично“, саопштила је доц. др Радић Милосављевић. Са друге стране, нагласила је и да, ако су упитани како би гласали на референдуму о чланству Србије, број грађана који би били за и оних који би били против је готово изједначен.

Доц. др Стеван Недељковић указао је на кључне ставове грађана о односима Србије и великих сила пре свега Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава. ,,Највећи број грађана сматра да Србија не припада ни Истоку ни Западу што је део континуитета политике несврставања и неутралности. Када је у питању војна неутралност, већина грађана подржава овакву политику“ рекао је доц. др Недељковић. Такође, истакао је и да већина грађана Србије у регионалним питањима не приоритизује експанзионистичке циљеве, попут обнове заједничке државе са Црном Гором или стварања независне Републике Српске, већ да нагласак стављају на друга питања.

Доц. др Јања Симентић Поповић изнела је ставове грађана о положају међународног права као средства које би могло да помогне или одмогне у легитимисању националних интереса Србије. ,,Релативна већина грађана не види међународно право као адекватно средство које би могло да  помогне у заштити политичких националних интереса, док трећина грађана сматра да оно то може. Пак када су у питању прецизно одређене ситуације и инструменти међународног права, грађани спремније прихватају међународно право као средство легитимисања политичких националних циљева“, закључила је доц. др Симентић Поповић.

Презентација са одабраним резултатима истраживања

Увод + Предавање 1: Идентитет Балкана и идентитети на Балкану

https://us02web.zoom.us/j/84166613843

Meeting ID: 841 6661 3843

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ДР ПРЕДРАГ СИМИЋ

Награда је намења ауторима најбољих студентских радова из области спољне политике Србије и балканских односа, научних области за које је професор Симић био истакнути стручњак, бритки аналитичар, плодан аутор и инспиришући професор.

Конкурс за доделу награде за 2021. годину отворен је од 09.12.2020. до 16.01.2021. године. Студенти треће и четврте године основних академских студија и студенти мастер академских студија на Факултету политичких наука који желе да конкуришу треба да напишу рад дужине од 1800 до 2200 речи на једну од следећих тема:

• Да ли је могућа економска и политичка „Западнобалканска унија” и да ли би она била корисна за државе Западног Балкана?
• Какву спољну политику Република Србија треба да води према Црној Гори и Босни и Херцеговини и шта треба да буде у фокусу – добросуседски односи или положај српског народа у овим државама?
• Како ће промена америчке администрације утицати на регионалну безбедносну и политичку динамику на Западном Балкану?
• Да ли је „ковид-дипломатија” Кине, Русије и ЕУ променила улогу ових актера на Западном Балкану и на који начин?

Радови би требало да садрже јасан одговор на питање и језгровиту  аргументацију. Неопходоно је да радови буду уредно референцирани, у академској форми, са пописом литературе на крају рада. Радове је потребно послати у дигиталној форми (најбоље као МSO Word документ) на адресу: milan.krstic.fpn@gmail.com до 23:59:59 сати на дан затварања конкурса (16.01.2021. године).

Аутори три најбоља рада добиће новчане награда и плакете, а добитницима прве две награде ће бити обезбеђено и учешће на престижном безбедносном форуму „GlobSec” средином 2021. године у Братислави.* Имена добитника награде биће саопштена на онлајн церемонији доделе награде 19.01.2021. године (линк за приступ биће објављен благовремено на сајту Факултета политичких наука), када ће бити одржано и меморијално предавање у професорову част.

За све додатне информације потребно је обратити се Милану Крстићу на мејл: milan.krstic.fpn@gmail.com .

*Напомена: организатори напомињу да ће могућност присуствовања уживо форуму зависити од епидемиолошке ситуације средином 2021. године.

Награда је намења ауторима најбољих студентских радова из области спољне политике Србије и балканских односа, научних области за које је професор Симић био истакнути стручњак, бритки аналитичар, плодан аутор и инспиришући професор.

Након тога, традиционално меморијално предавање у част проф. др Предрага Симића одржаће проф. др Иво Висковић, и то на тему доприноса теоретичара у Србији/Југославији развоју науке о међународним односима.

Позивамо све колегинице и колеге, поштоваоце лика и дела покојног професора Симића, да својим присуством увеличају ову церемонију.

НАГРАДЕ „ДР ФИЛИП БРКОВИЋ“

Фонд за награду износи 100.000 динара. Право на аплицирање имају студенткиње и студенти Факултета политичких наука који су завршили основне студије у року не дужем од 46 месеци од почетка студија, са просечном оценом 9.00 или више, а који су се истакли и у пружању доприноса развоја положаја студената на Факултету, као и унапређењу квалитета академског живота. Овогодишњи конкурс односи се на генерацију која је први пут уписала прву годину основних студија 2015. године.

Кандидати се пријављују достављањем CV-а и мотивационог писма (до 500 речи) у коме се кандидат представља комисији и објашњава зашто је баш он/она особа која треба да добије награду и како ће му награда помоћи да се даље усавршава. Кандидати се не морају пријавити лично, односно могу бити номиновани и од стране њихових колега, који ће у мотивационом писму образложити зашто мисле да одређена особа треба да буде добитник ове награде.

Пријаве је потребно послати на мејл studentski.parlament@fpn.bg.ac.rs. За све додатне информације можете се обратити на мејл bojan.vranic@fpn.bg.ac.rs

Конкурс је отворен до 22. јануара 2020.године у 23:59:59.

Свечана додела награда је 29. јануара, на годишњицу смрти др Филипа Брковића.

О животу и делу др Филипа Брковића

Др Филип Брковић (17. децембра 1986. – 29. јануар 2016.) је био изванредан научни истраживач који је својим свеобухватним знањем и интересовањем ширио радни ентузијазам у другима и жељу за сопственим усавршавањем ради индивидуалног доприноса општем добру.Одрастајући у породици вредних и пожртвованих родитеља Јелене и Ива Брковића, заједно са сестром Дијаном, Филип је растао на начелима марљивости, поштења и доброчинства. Вођен искреном жељом за унапређењем своје околине, од малена је растао у великог лидера који је окупљао људе око себе будећи најбоље у њима и чинећи их вечним пријатељима.

Као изузетан ђак Огледне основне школе „Владислав Рибникар“ који је освајао бројне награде на такмичењима из математике, физике, хемије и српског језика, Филип је похађао нижу и средњу Музичку школу „Стеван Ст. Мокрањац“ – одсек виолина (1993-2001), што је значајно допринело развоју његових организационих способности у жељи за свеобухватним усавршавањем сопственог бића. Године 2001. уписује престижну Трећу београдску гимназију, паралелно похађајући соло певање у музичкој школи „Корнелије Станковић“ (2003-2005). Од гимназијских дана све више користи своју несагориву енергију за изградњу и унапређење ђачких структура и организација, а његова тежња за практичном применом знања постаје све израженија. Уз победу на есејском такмичењу „Да сам председник владе ја бих…“ води оснивање првог Ђачког парламента (3. децембра 2003. године) и спроводи више од 50 различитих пројеката (од хуманитарних акција за помоћ деци без родитеља, избеглицама са Косова и Метохије, Институту за онкологију и радиологију Србије, преко организације тренинга за младе лидере у средњим школама широм Србије и разних предавања широког спектра, до организације многобројних музичких и мултимедијалних догађаја). Као оснивач и члан Управног одбора Уније средњошколаца Србије (2003 / 2004-2005), био је један од предлагача Закона о изменама и допунама закона о основама система образовања и васпитања којим је предлаган бољи статус Ђачких парламената у образовном систему. Кроз чланство у Европском парламенту младих (2002-2006) учествовао је у доношењу многих резолуција кључних како за унапређење статуса младих на регионалном и европском нивоу, тако и за њихово укључивање у регионалне и међународне оквире сарадње.

Стекавши непроцењива искуства у гимназијском добу кроз омладинско организовање и учествовање на многим националним и интернационалним конференцијама, одлучује се за уписивање Факултета политичких наука у Београду, смер: међународни односи. Својом непресушном енергијом и несвакидашњом харизмом убрзо је окупио око себе „спартанску јединицу“ истомишљеника и кренуо у свеобухватно побољшање статуса студената на факултету. Као један од оснивача и први председник студентске организације Тимска иницијатива младих (ТИМ ФПН), на инспиративан начин водио је спровођење неколико кључних пројеката на Факултету попут „Студент=човек“, и „Избори су Ок“ којима се изборио за бољи распоред испита у испитном року и могућност промене испитивача под одређеним условима; затим „Данте на болоњски начин“, „Мастер=Дипломирани“ и „Студентска пракса“ који чине пакет решења проблема са којима се сусрећу студенти у болоњском процесу; даље „Проговоримо“ и „Зашто нам опет сечете језик“ ради бољих услова за учење страних језика; ТИМформатор – издавање оригиналних студентских новина на факултету; „Црно на бело“ којим је покренуо акцију за конституисање Студентског парламента Факултета политичких наука (27. марта 2007. године); и на крају организовао је „Први Семинар студената факултета политичких наука“ (данас Регионални семинар политиколога), као сусрет студената политичких наука у региону 2008. године.

Упоредо са активностима на факултету (новембар 2007. – април 2008.), постаје координатор Коалиције младих Србије (КМС), организације која је окупљала пет највећих омладинских организација у Србији (Савез извиђача Србије, Младе истраживаче Србије, Омладину ЈАЗАС, Омладински савез Војводине и Омладински програм Грађанских иницијатива), чије је деловање директно довело до формирања Министарства омладине и спорта Републике Србије. Филип је као главни организатор Уводне конференције процеса покретања Кровне организације младих Србије, остварио велики успех окупљањем представника близу 100 омладинских организације широм Србије и тадашње министарке омладине и спорта, Снежане Самарџић-Марковић, омогућивши младима Србије да њихов глас дође до државног врха, што је директно утицало на обликовање Националне стратегије младих.

Са својих тада двадесет две године, чврсто је веровао да даљи развој Србије зависи од образованих људи који остају у Србији и раде на њеном унапређењу, почев од развоја свог личног окружења, преко развоја локалне заједнице, до самог националног ниво. Из тог разлога је давао најбоље од себе како у приватном, тако и у академском сектору и то најчешће истовремено. Његова марљивост, преданост раду и жеља за променом га је увек мотивисала да иде корак даље, и то најчешће путем којим се ређе иде.

Године 2007. покренуо је процес убрзаног студирања на Факултету, чиме је у року од 3 године дипломирао под менторством професора Илије Вујачића на тему „Положај појединца у Русоовој теорији“ у октобру 2008. године са просечном оценом 9.60/10.00. Одмах затим је наставио са мастер студијама Политичке аналитике и менаџмента који је завршио за осам месеци са просечном оценом 10.00/10.00, одбранивши мастер рад „Глобално цивилно друштво и Србија“ у јуну 2009. године под менторством професора Вукашина Павловића.

Као брилијантан студент изузетних квалитета, већ у октобру 2009. године одлази на Мастер студије развоја на један од најпрестижнијих светских универзитета – Кембриџ универзитет. Као стипендиста Кембриџ универзитета и британске владе (Cambridge Overseas Trust – OSI/FCO Chevening стипендија), постао је члан Хјуз хол колеџа (Hughes Hall) где је радио и учио у окружењу светски признатих научника и добитника Нобелове награде. Водећи се изреком да срећа прати храбре и вредне, Филип је имао прилику да буде члан Кембриџ универзитета у тренутку када је универзитет прослављао 800 година од оснивања, што му је омогућило присуство на многобројним предавањима и скуповима славља вишевековне историје ове образовне институције, што је само још више продубило његову жељу како за личним, тако и за напретком наше земље. Отуда је и на Кембриџу тежио за свеобухватним образовањем и поред учествовања на многобројним семинарима и конференцијама ван наставног програма, био је члан организационог секретаријата 28. Међународног симпозијума о економском криминалу Кембриџ универзитета 2010. године, да би 2011. године и након завршетка мастер студија био позван да излаже као један од најмлађих предавача у историји овог симпозијума. Поред професионалног и академског аспекта, током студија на Кембриџу се опробао и у веслању за тим свог колеџа. Био је изузетан пример комплетног младог човека који је поред успеха у академском и професионалном животу, тежио потпуној испуњености свог живота. Током студија на Кембриџу, 2010. године је на симболичан дан прославе православног и католичког Ускрса у околини Гранчестера („места са највећом концентрацијом Нобеловаца“), запросио Катарину Кузмић, дугогодишњу девојку и колегиницу са Факултета политичких наука.

У јуну, 2010. године је са MPhil тезом „Глобално цивилно друштво и глобалне институције развоја“ успешно завршио студије на овом престижном универзитету, стекавши мноштво пријатеља и остваривши нераскидиву сарадњу са универзитетом као њен алумни члан.

По повратку у Србију постаје стручни сарадник у Фармацеутској компанији „Галеника а.д.“ где ради на многобројним пројектима везаним за питања друштвено одговорног пословања, чиме директно примењује стечено знање са Кембриџа. Међутим, у жељи за даљим истраживањем различитих модела пословања ради проналажења најбољег начина да Србију укључи у токове светске трговине и међународног пословања, одлучио се за докторске студије. Године 2011. уписује дупле докторске студије из међународне политичке економије на Универзитету Ворик и Слободном универзитету Брисела као стипендиста „Заједничког Ерасмус Мундус Докторског програма Европске комисије – Глобализација, ЕУ и мултилатерализам“ (GEM PhD School). У току докторских студија и истраживања о „Процени могућности даљег укључивања економија са средње-вишим дохотком у систем праведне трговине (Fairtrade) – Студија случаја: Србија“, држао је разна предавања о систему праведне трговине у циљу образовања шире популације о овом не тако проширеном систему за који је веровао да може значајно унапредити положај малих произвођача и у крајњем случају утицати на даљи развоја средње развијених држава, нарочито њених најсиромашнијих крајева. Поред разних предавања у Србији на тему праведне (фер) трговине 2012. године, предавања која је држао на мастер курсу Mondialisation et Régimes Sociaux као главни предавач на модулу Globalisation, Global Food System, Food Security and Food Sovereignty – Critical Perspectives (2012-2013), и предавања на ИТАМ универзитету у Мексику и у Сенату Републике Мексико (2013), организовао је бројне семинаре и покретао разне акције како на Универзитету Ворик, тако и на Слободном универзитету Брисела кроз које је имао прилике да и на практичном нивоу истражи значај система фер-трговине. Студијским путовањима у Сједињене Мексичке Државе (2013) и Народну Републику Кину (2014) и боравком у Уједињеном Краљевству и Краљевини Белгији (2011-2016), стекао је искуства која су допринела квалитету његовог истраживања што је уз његову стручност, несвакидашњи таленат презентовања и идиличну наклоност праведном систему трговине довело до једне од најбољих одбрана докторске дисертације на Универзитету Ворик и Слободном универзитету Брисела 16. децембра 2015. године, према званичној објави поменутих универзитета.

Кроз своје образовање, препознат као брилијантан студент и изузетан истраживач, Филип је био добитник многобројних награда и стипендија коју су представљале велики подстицај и охрабрење у наставку његовог рада. Почев од стипендије Општине Савски венац 2009., 2010. и 2011. године, стипендије Кембриџ универзитета и британске владе у 2009. години и стипендије Европске комисије за докторске студије 2011-2014, био је добитник и “Награде четрдесет младих лидера Србије” која му је додељена од стране Канцеларије председника Србије 2009. године и “Награде Фонда за младе таленте МОС РС – Доситеја”, додељена 2008.,2009., 2011., 2012., 2013. и 2014. године. Поред велике подршке у његовом животу, ова престижна признања су представљала велику инспирацију и подстицај у Филиповом раду ка пружању доприноса својој земљи.

Поставши доктор наука са 28 година живота, др Филип Брковић је имао испред себе велике снове и планове о развоју наше земље и света у коме живимо. Од практичних планова директне примене начела фер-трговине у развоју пчињско-јабланичког округа, до будућих планова о проширењу интернационалног система на земље тренутно искључене из „Фертрејда“. Филипа је карактерисала неисцрпна енергија и жудња за новим сазнањем и за коришћењем истог и на свом путу никада није био сам. Почев од „спартанске јединице“ са којом је организовао Ђачки парламент у Трећој београдској гимназији, преко „ТИМске јединице“ и оснивања Студентског парламента на Факултету политичких наука у Београду, или огромног броја пријатеља и сарадника које је стекао током мастер студија како на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду, тако и Кембриџ универзитета, и даље на докторским студијама у Енглеској и Белгији, са којима је правио планове о даљем унапређењу света. Био је ожењен Катарином, дугогодишњом сапутницом почев од заједничких основних студија на Факултету политичких наука, са којом је 2014. године добио сина Михаила. Филип је био пример комплетног младог човека који је „журећи испред свог времена“ живео живот вредан три човека и за собом оставио непресушну инспирацију будућим нараштајима.

Изненада, у јануару 2016. године, његово срце пуно храбрости и доброте је стало. Преминуо је у Бриселу, Краљевини Белгији, оставивши за собом дубок траг љубави, пријатељстава и инспиративних достигнућа широм света.

Својом непресушном енергијом и несвакидашњом харизмом инспирисао је и будио најбоље у другима, чврсто верујући у јединствени потенцијал сваког човека. Његова дела су увек следила његове речи и за време изузетно кратког живота постигао је оно за чиме је тежио – да његова дела превазиђу њега самог. Инспирисан спартанском фокусираношћу и посвећеношћу у борби против пролазности, нашао је свој јединствени положај у друштвеном уговору звани живот и својим делима заснованим на принципима поштења, марљивости, моралности, храбрости, другарства, саборности, емпатије, слободе и части, др Филип Брковић је оставио непроцењиво наслеђе којим је истински постао бесмртан.

Извор фотографије: породица Брковић

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „ДР ПРЕДРАГ СИМИЋ“

Награда је намења ауторима најбољих студентских радова из области спољне политике Србије и балканских односа, научних области за које је професор Симић био истакнути стручњак, бритки аналитичар, плодан аутор и инспиришући професор.

Конкурс за доделу награде за 2020. годину отворен је од 09.12.2019. до 16.01.2020. године. Студенти треће и четврте године основних академских студија или студенти мастер академских студија на Факултету политичких наука, који желе да конкуришу, треба да пошаљу рад дужине од 1800 до 2200 речи на једну од следећих тема:

• Да ли је политика војне неутралности у складу са потребама националне безбедности Републике Србије?
• Да ли је „разграничење“ као решење косовског питања у националном интересу Републике Србије?
• Да ли је незванични предлог Француске за редефинисање процеса приступања нових држава ЕУ користан за државе Западног Балкана?
• Да ли је идеја регионалног „малог Шенгена“ политички и економски корисна за Западни Балкан?

Радови би требало да садрже јасан одговор на питање и језгровиту  аргументацију. Неопходоно је да радови буду уредно референцирани, у академској форми, са пописом литературе на крају рада. Радове је потребно послати у дигиталној форми (најбоље као МSO Word документ) на адресу: milan.krstic.fpn@gmail.com до 23:59:59 сати на дан затварања конкурса (16.01.2020. године).

Ауторима три најбоља рада новчане награда и плакете ће бити свечано уручене на свечаној церемонији 20.01.2020. године на Факултету политичких наука, када ће меморијално предавање у част професора Предрага Симића одржати његов дугогодишњи колега на предметима проф. др Иво Висковић. Поред тога, награђенима ће бити обезбеђено и учешће на престижном безбедносном форуму GlobSec, средином 2020. године у Братислави.

Чланови жирија, који ће одабрати најбољи рад су: проф. др Драган Р. Симић, проф. др Дејан Јовић, проф. др Иво Висковић, др Јасминка Симић,  асистент МА Милан Крстић.

За све додатне информације потребно је обратити се асистенту Милану Крстићу на мејл: milan.krstic.fpn@gmail.com .

Конференцију је отворио продекан за основне студије проф. др Дарко Надић који је пожелео добродошлицу учесницима и позвао говорнике да поделе своја виђења света тридесет година након пада Берлинског зида. „Година 1989. је била прекретница у Европи и година чији ће догађаји обликовати будућност Европе и света“, рекао је професор Надић.

„У Немачкој славимо тридесетогодишњи јубилеј од мирне револуције која је довела до пада гвоздене завесе, што представља продор у ново време где је смењена стара парадигма“, навео је Амбасадор СР Немачке Томас Шиб и додао да је за Немачку европска интеграција незамислива без Западног Балкана.

Директорка Информативног центра ДААД у Београду др Симоне Хајне истакла је да је пад Берлинског зида донео мирољубиве промене које су биле значајне за целу Европу. „Када је зид пао имала сам петнаест година и са својом породицом пратила сам развој догађаја, тада сам постала политички свесна позитивних и негативних последица које такви догађаји остављају на свет“, навела је др Хајне.

Према речима директора канцеларије фондације Конрад Аденауер у Србији и Црној Гори  господина Норберта Бекмана-Диркеса, након тридесет година још увек се дискутује о променама система демократије, са српске и са немачке стране гледишта.

Директорка канцеларије фондације Ханс Заједл у Београду госпођа Дагмар Константиновић појаснила је пројекте ове фондације којима се утврђују конкретне демократске промене у политичким, културолошким и друштвеним процесима појединачних земаља.

Директор канцеларије Гете института господин Франк Бауман позвао је учеснике конференције да након завршног предавања посете изложбу постера „Моћ емоција“ у организацији Савезне фондације за суочавање са диктатуром Јединствене социјалистичке партије Немачке.

На крају отварања руководилац Центра за немачке студије проф. др Љиљана Глишовић захвалила се свима који су омогућили реализацију овог симпозијума.

Након свечаног отварања конференције уследило је предавање проф. др Слободана Самарџића на тему „Уједињење Немачке и њена нова улога у Европи“. „Околности боравка на истраживачкој стипендији у Франкфурту 1990. године упутиле су ме на бављење темом немачког уједињења”, објаснио је професор Самарџић и додао да после уједињења СР Немачке њен економски утицај расте и прелази у политички. „Немачка је постала водећа сила европске политике и покренула питања нових реформи, али и демонстрирала своју политичку моћ у низу питања, као што је распад Југославије“, закључио је професор Самарџић.

Након тога, на симпозијуму је своје истраживање на тему „Наслеђе комунизма? Странке и избори у источној и западној Немачкој” представила проф. др Кристина Цубер са Универзитета у Констанцу, указујући на значајне разлике које и данас постоје у преференцијама бирача на територији некадашње Немачке Демократске Републике у односу на остатак СР Немачке.

Излагање на тему „Распад Југославије и успостављање новог светског поретка” одржала је проф. др Радмила Накарада са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, која је  указла на то како је распад Југославије послужио као случај на коме је вршена изградња новог светског поретка под доминацијом САД, те која је била улога Немачке у овом процесу.

Проф. др Лукас Цидела са Хумболтовог универзитета у Берлину представио је у свом излагању на тему „Распад Источног блока 1989-1991. као дезинтеграција једног међународног поретка” представио оригинални научни модел састављен од четири елемента којим се може објаснити крах источноевропских „народних демократија”.

Излагање на тему „Сједињене Америчке Државе и крај Хладног рата 1989-1991. године” одржао је мр Драган Живојиновић са Факултета политичких наука, који је указао на то који су били кључни циљеви којима је тежила администрација Џорџа Буша Старијег, те због чега је у америчкој политици преовладао приступ „старе институције за ново доба” у изградњи постхладноратовског поретка.

Последње излагање на симпозијуму одржао је др Томас Шарпел на тему „Немци и њихово унутрашње јединство”.

У оквиру симпозијума, присутним професорима, истраживачима и студентима је могућности за стипендирање истраживачких боравака, летњих школа немачког језика, али мастер и докторских студија у СР Немачкој представила др Симоне Хајне, директорка Немачке службе за академску размену (DAAD). Више информација о овој теми могуће је пронаћи и на сајту ове службе.

На крају симпозијума, свечано је отворена изложба постера „Моћ емоција“ у организацији Савезне фондације за суочавање са диктатуром Јединствене социјалистичке партије Немачке, уз излагање представника амбасаде СР Немачке и Немачке службе за академску размену. Изложба настоји да предстоји које све различите емоције међу грађанима на подручју некадашње Источне Немачке буди сећање на некадашњу државу – од страха до носталгије. Изложба ће бити отворена за посете на Факултету политичких наука до 15. новембра 2019. године.

https://www.osce.org/odihr/399890

на следећем линку можете пронаћи информације о другом уписном року за Студије миграција које се одржавају при Универзитету у Београду:

http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/studije-uni/KONKURS_ST_MIGRACIJA-201819-drugi-rok.pdf