У оквиру програма обележавања годишњице, проф. др Невенка Жегарац учествовала је на панел дискусији о интеракцији високог образовања социјалног рада и развоја професије социјалног рада презентујући рад „Допринос високог образовања развоју професије социјалног рада“.

Поред свечаног и радног дела програма обележавања јубилеја, реализован је и важан радни састанак међународне групе у склопу прирпеме предлога пројекта неколико факултета из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Ирске и Чешке за Ерасмус+ програм. Тема предлога пројекта се тиче развоја стручне праксе и образовања будућих социјалних радница и радника у контексту све већих друштвених, економских и других криза и непогода.

Посета Студијском центру социјалног рада је била и сјајна прилика за упознавање и стручну размену са колегама из региона, али и шире, из Хрватске, Словеније, Ирске, Чешке.

Срдачно се захваљујемо колегиницама и колегама из Загреба на позиву и организацији догађаја.

Говорници на трибини били су доц. др Ивана Јакшић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, дипломирана социјална радница Бојана Малиновска и дипломирани социјални радник и психотерапеут Дејан Цветковић.

Доценткиња др Ивана Јакшић истакла је да се са родним насиљем суочавамо свакодневно и на свим друштвеним пољима. Она је напоменула да је проблем позиција мушкарца у друштву која је постала датост кроз призму надмоћи. „Чин насиља може представљати и задовољење потребе мушкарца. Психологија није датост, насиље је увек појединачна одлука”, изјавила је доц. др Ивана Јакшић. Она је објаснила да је коначно решење раскид са патријархатом, али да је то веома дуг процес. Доценткиња је образложила да је важно зауставити насиље и започети ресоцијализацију починиоца.

Дипломирана социјална радница Бојана Малиновска изјавила је да не постоји апсолутна слобода избора због родне детерминисаности. Она је нагласила да је угрожен опстанак људи који не следе друштвене норме. „Самим рођењем затичемо се у одређеном систему и традиционално подењеним улогама између дечака и девојчица. Овакве норме имају своје преносиоце који промовишу такве родне улоге и чине да људи мисле да су такве норме природне”, рекла је Бојана Малиновска. Она је предочила да се насилник не рађа, већ постаје. Малиновска је подвукла да је важно истаћи појединачну одговорност за одређено понашање у друштву.

Дипломирани социјални радник и психотерапеут Дејан Цветковић објаснио је како изгледају групне терапије у Саветовалишту за брак и породицу. Он је рекао да се терапија састоји од двадесет и четири групне сеансе и да је преко три стотине мушкараца прошло кроз целокупни третман. ,,Терапија се састоји од признања, а онда и до налажења разлога због ког је мушкарац починио насиље у породици. Важно је рећи да се жене осећају сигурније док су мушкарци у програму, а да се проценат физичког насиља након терапије драстично смањује”, рекао је Дејан Цветковић. Он је додао да је праћење породица након изласка из програма велики изазов. Цветковић је закључио да су у друштву најчешће изједначени мушкост и насиље и да се то мора променити.

Модератор скупа је био студент Ђорђе Милићевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Говорници на трибини су били Славица Ранисављевић Ковачев, психолошкиња из НВО Срце, Ивана Раковић Доброславић, социјална радница из Института за ментално здравље и Адриан Пездирц из иницијативе БолиМе која има активности у области промоције менталног здравља у Хрватској. Модераторка скупа је била Ивана Јакшић, психолошкиња са Факултета политичких наука УБ.

Онлине конференцији је присуствовало 65 учесника и учесница и овом приликом се захваљујемо свим гостима, учесницима/цама, као и модераторки психолошкињи Ивани Јакшић са Факултета политичких наука УБ.

Онлине скуп је пријављен Комори социјалне заштите и носио је за слушаоце 5 пасивних бодова.

Истакли бисмо оно што је наш гост Адриан рекао “Нема здравља без менталног здравља”, а додајемо да само кроз заједничке иницијативе (професионалаца из области менталног здравља и грађана/ки) можемо радити на превенцији и едукацији о овој важној теми за све нас.

Тим ФПН КонекТаС

На вебинару су представљени резултати истраживања рађеног са студентима и студенткињама четврте године Факултета политичких наука УБ Одељења Социјалне политике и социјалног рада, кроз њихово писање рефлексивних дневника током ванредног стања изазваног пандемијом, у периоду од 21. марта до 6. маја, што је била њихова предиспитна обавеза. На вебинару говоре доц. др Анита Бургунд Исаков, МА Виолета Марковић и МА Сања Полић Пенавић.

Доц. др Анита, МА Виолета и МА Сања изражавају велику захвалност студентима и студенткињама на подели својих мисли, осећања и стања, на основу који су извукле поруке, поуке и препоруке у погледу менталног здравља и будућих истраживања.

Сусрет у делу који се односи на презентацију резултата истраживања је снимљен и можете га погледати на овом линку.

ФПН КонекТаС тим

Гости и гошће сусрета су били:

* Сандра Милутиновић као представница младе особе која је на резиденцијалном смештају,

* Христина Кадијевић, руководилац РЈ “Дринка Павловић” Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд,

* Проф. др Невенка Жегарац са Факултета политичких наука УБ

* Марија Станишић из организације ГРиГ Београд.

Идеја сусрета је била да разговарамо о актуелном стања и потребама деце и младих без родитељског старања који живе у дому, у контексту пандемије корона вируса.

Теме које су се током сусрета покренуле су следеће: са младом особом смо разговарали о томе какво је актуелно стање и које су потребе деце и младих без родитељског старања који живе у дому и шта би било значајно да се промени како би живот током короне био лакши. Са колегиницом Христином из дома „Дринка Павловић“, разговарали смо о томе како изгледа живот у дому током пандемије, како је организован рад и прилагођавање новим условима, које су конкретне потребе за подршком деце када је у питању праћење наставе.  Са проф. Невенком Жегарац разговарали смо о томе да ли је наш систем имао капацитета да се прилагоди мерама и да функционише на начин да поред очувања здравља одговори и на друге потребе деце.  Представници организације ГРИГ су представили начине су све радили са децом и младима у претходном периоду и главне поруке деце и младих, које су од њих директно добили.

Вебинару су присуствовали стручни радници из система социјалне заштите.

Сусрет је снимљен и можете га погледати путем овог линка, који води до наше Facebook странице Волонтерски сервис студената и практичара ФПН КонекТаС.

Хвала још једном свим учесницима на активном учешћу и сарадњи.

ФПН КонекТаС тим

Гости сусрета били су Ђорђе Доганџић, социјални радник запослен у Центру за заштиту жртава трговине људима, Андријана Радојичић, социјална радница у НВО „Атина“ и Марија Вукашиновић, социјална радница у НВО „Астра“.

Тема трговина људима са акцентом на период изолације услед вируса корона препозната је као значајна и код студената и код практичара. Сања је на почетку сусрета говорила о подацима до којих је дошла, о броју пријављених случајева трговине људима током изолације у Србији и другим државама и напоменула да је овај период донео многе ризике и појачао већ постојеће кад је ова група људи упитању.

Испред државног сектора учесницима скупа обратио се Ђорђе. Он је подвукао да је ситуација са корона вирусом донела свакодневну неизвесност и проблеме у свакодневном функционисању. Технички проблеми су били прва препрека са којим су се запослени у Центру сусрели проглашењем вандредног стања. Поблеми око одржавања контакта, идентификације жртава, теренске посете су неки од изазова са којима су се Ђорђе и његове колеге сусреле у протеклом периоду. Ђорђе је навео да су лична познанства и ослањање на партнере Астра и Атина омогућиле да Центар настави адекватно да пружа помоћ и подршку својим корисницима.

Андријана је у свом излагању ставила акценат на то да ванредно стање није свима исто пало. Она наводи да немају сви исте услове, немају сви куће и немају сви средства за одржавање хигијене. Поруке које су слате путем медија да је дошло до хармонизације у друштву и да број насиља и сучајева трговине људима није у порасту су погрешне. Криза која је настала под утицајем корона вируса је општа. Та општа криза појачава индивидуалну и они који су већ невидљиви постају још мање видљиви. Изазови са којима се Атина као невладина организација која пружа помоћ и подршку жртвама трговине људима сусрела у периоду изолације јесу пре свега немогућност задовољавања основних егзистенцијалних потреба, техничка ограничења које жртве имају ( немају сви приступ интеренету ни техничке уређаје), страх од губитка посла и страх од сиромаштва. Као снаге које су помогле да се из ове ситуације изађе са што мање последица биле су однос поверења који су корисници стекли са људима запосленим у овој организацији.

Испред организације Астра говорила је Марија. Она је истакла СОС телефон који је током карантина уобичајено наставио са радом,односно био је доступан 24/7. Здравствена недоступност, губитак посла, проблеми око ургентног смештаја и ургентне помоћи, одржавање теренских посета и акција су неки од проблема са којима се Астра сусрела. Марија је на сусрету подвукла да онлине рада са жртвама трговине људима није био адекватан као услуга за све. Она је навела да међу жртвама постоје они који су били врбовани онлине путем, и на тај начин овај вид услуге није био ефикасан. Као и Андријана Марија је навела да је поверење које су изградили код својих корисника био кључни ресуср у превазилажењу препрека у раду током изолације.

Јелена Анђелић из Црвеног крста Србије, говорила је о трговини људима и активностима које је Црвени крст предузео током карантина. Она је истакла онлине едукацију која је спроведена за време карантина на светском нивоу у коме су учешће узели и студенти и практичари из Србије.

Помоћ у задовољавању основне егизстенције, радних права, породично насиље и информације око пандемије су неке од услуга које су Астра и Атине пружале у периоду који је за нама.

Ситуација са корона вирусом на нашу жалост није прошлост. Нови начини решавања проблема, искуство који су запослени стекли, сарадња са другим секторима (полиција и правосуђе), повратну информацију који су корисници послали су предности које ће користити уколико опет дође до новог таласа вируса и изолације. Јелена је истакла да ни једна институција не може сама и да је међусобна подршка и сарадња кључ успеха.

„Изазови су термин који треба написати у дипломи испод титуле социјални радник“, навео је Ђорђе, док је Марија истакла значај супервизије и едукације помагачима у организацији у којој ради који су умногоме олакшали рад за време изолације.

За крај бих додала цитат који је Андријана у својој презентацији истакла. „When I was a boy and I would see scary things the news, my mother would say to me: „Look for the helperes. You will always find people who are helping.“ “, F. Rogers.

Последњи сусрет пре летњег одмора је завршен.

Практичари су препознали платформу ФПН КонекТас као значајну за ширење идеја, подршке и информација, а студенти као могућност стицања знања и познанства. Вебинари из циклуса „Ментално здравље помагача“ одржаваће се и током лета. Тим КонекТас позива све заинтересоване да шаљу своје предлоге за даље активности које ће почети за реализацијом септембра месеца.

Невена Јањић, члан тима ФПН КонекТас

• Астра – Заштита жртава трговине људима
• Удружење грађана Атина – Заштита жртава трговине људима

29.6.2020. oдржана је дискусиона група на тему „Фактори резилијентности и посттраумски раст у контексту Covid – 19“. Дискусиону групу модерирала је дипломирана социјална радница и психодрамска саветница Ивана Сератлић, док су гошће-предавачице биле Анита Бургунд Исаков испред Факултета политичких наука УБ, др Милица Лазић психолошкиња и истраживачица на одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду као и др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња испред

Бургунд Исаков нас је увела у сам појам резилијентности, говорила је о синонимима који потенцијално могу бити у употреби, развоју резилијентности и  значају социјалне подршке за развој резилијентности, заступљености у односу на полове итд.

„Резилијентност јесте квалитет који омогућава особама да пронађу остварење у свом животу упркос тешкоћама и изазовима који их окружују или које подносе или које су превазишли.“

Др Милица Лазић нам је говорила о истраживању које је спроведено у оквиру одсека психологије на Филозофском факултету у Новом Саду током пандемије. Истраживање се спроводи кроз 8 фаза, те нам је Лазићева изнела податке о досадашњим прикупљеним подацима, односно до пете фазе.

„Тек када је проглашено ванредно стање постојао је умерен страх код људи. Кроз време тај страх је опадао. Испитаници су извештавали да им је квалитет живота нарушен, што су везивали за последице пандемије, а не за неки реалан страх од заразе. Месец дана након укидања ванредног стања, испитаницима смо поставили питање – каквим сматрају ефекте пандемије. 44% је рекло да је ефекат пандемије неутралан, 33% да је донекле позитиван, 10% да је изузетно позитиван…“

Др Тијана Мировић нам је говорила о посттрауматском расту, о факторима који могу да позитивно утичу на посттрауматски раст као и неким смерницама које би могле потпомоћи практичарима и практичаркама у развоју резилијентности.

„Посттрауматски раст подразумева да постоји нека квалитативна промена у функционисању, да се нешто променило на боље, да је особа у извесном смислу „порасла“ након трауматске ситуације. “

Превазилажење стресних ситуација је веома значајно у свакодневном животу, те и самим практичарима и практичаркама. Управо се у овој дискусионој групи говорило на које начине се боримо са стресом, о факторима који нам могу потпомоћи да лакше превазиђемо тешке ситуације, о расту    након тих догађаја, што нас је блиско везало за планетарни потрес услед пандемије која нас је погодила, те смо могли увидети и резултате истраживања који су говорили како смо се борили за време изолације са и ванредног стања са стресом који нас је из прикрајка потискивао. Дискусиона група била је интерактивна и сами слушаоци су могли да се прикључе и разговарају о својим искуствима, ставовима, као и да постављају питања гошћама-предавачицама.

Александра Томић, волонтерка ФПН КонекТаС

Други регионални сусрет под покровитељством волонтерског тима ФПН КонекТаС, на тему “Примери добре праксе организација који раде са особама са инвалидитетом”, одржан је у четвртак, 25. јуна 2020.

Овај wебинар у потпуности су саме организовале студенткиње социјалног рада и социјалне политике, уједно и волонтерке КонекТаС-а, Алма Мустајбашич, Анђела Пејчић као и Тијана Момировић која је модерирала   wебинар. Практичарке и практичар који су били угошћени јављали су се из различитих места из региона, те смо имали прилике да чујемо Свјетлану Маријон из удруге „Замисли” (Република Хрватска), Тамару Гаћановић из УСЗ Центра за специјалистицке социјалне услуге „За мајку и дијете“ (Република Српска), Милицу Марђокић из  (“Удружења младих са хендикепом Црне Горе – АYДМ” (Црна Гора) као и Горана Ројевића, директор Хуманитарне организације “Дечје срце” (Република Србија).

Гошћа – уводничарка била је Свјетлана Маријон, представница удруге „Замисли“ која делује у Загребу.  Маријонова нас је увела у историју самог удружења као и кроз регуларна, свакодневна подручја деловања које ово удружење омогућава особама са инвалидитетом.

На самом почетку, Свјетлана Маријон се на месту председнице удружења „Замисли“ сусретала са разним новим проблемима, попут рапидног мењања организације рада, која скоро па и није била координисана „одозго“, већ су се оваква удружења морала сама прилагођавати новонасталој ситуацији.

„Велики је недостатак што се услуга особне асистенције и подршка особама са инвалидитетом у овом периоду свела на пуко сналажење удруга.„

Једна од противуречности које је Маријонова увидела, јесте што је држава у овом периоду дала финансијску подршку за одрживост радних места свима осим удружењима, те у том случају нису могле имати оправдавање плате запослених који су радили од куће, те нису добијали и никакву надокнаду од државе. Осим пандемије, у овом периоду простор на ком се ово удружење простире и где обавља своје активности, погодио је земљотрес, што је опет све само закомпликовало и учинило ситуацију тежом.

Друга гошћа која нам је представила активности свог радног места, била је Тамара Гаћановић из УСЗ Центра за специјалистицке социјалне услуге „За мајку и дијете“. Неопходност константог рада са децом која имају посебне потребе је од кључног значаја, те се управо у овој организацији стрепило од тога – а шта ако се сада све прекине и дође заустављања прогреса деце и до њиховог наглог регреса. Међутим, прилагођавање је протекло тако што су укључене у раду са децом нове методе, с тим и онлајн третмани.

„У току пандемије смо организовали онлајн третмане. Онлајн третмане су углавном радиле колегинице логопед и дефектолог, пратио се план и програм дјеце на начин на који је било могуће прилагодити исти виртуелним условима, а да не одступа превише од плана и програма који се користи у регуларним третманима. Управо сам у оваквим условима видјела на који начин „раде“ породице. Могућност разговора са дјецом онлајн нам је потпомогло да увидимо то на који начин они функционишу са члановима породице, на који начин манипулишу њима или на који начин родитељи манипулишу дјецом. То је било доста корисно јер смо увидјели неке недостатке при манервисању са дјецом, те смо организовали и онлајн третмане подршке родитељима гдје смо разговарали о томе како унапредити њихове родитељске вјештине.“

Социјална радница, Милица Марђокић нам је преставила рад Удружења младих са хендикепом Црне Горе – АYДМ, те и начине на које су се у току пандемије прилагодили новим условима рада.

„Удружење ради кроз шест програма и сваки од њих је наилазио на специфичне проблеме у току пандемије. На пример, програм за образовање и едукацију – пример за проблем који се јавио у току пандемије је да су студенти неретко добијали литературу онлајн, те су они студенти са оштећеним видом или слухом остали ускраћени за исте, односно нису били у форматима који су њима одговарали.“

Марђокићева нам је доста подробно у кратком временском периоду објаснила значај овог удружења за младе особе са хендикепом, те и упоређивала како се неке функције социјалне заштите разликују односно имају сличности у не/функционисању, са системима социјалне заштите из региона, а о чијим начинима рада је управо чула у току овог wебинара.

Из Републике Србије смо имали прилику да чујемо Горана Ројевића, директора хуманитарне организације “Дечје срце”. Ројевић нас је увео у регуларне делатности ове хуманитарне организације те упоредио рад организације у нормалним условима и у условима пандемије.

„Када је настала пандемија, нагло су настале мере које је држава спровела. Секретеријат за социјалну заштиту је у оквиру истих прекинуло било који контакт и услугу личних пратилаца за 450 деце са сметњама у развоју, што је изазвало велико незадовољство код родитеља те и код нас који ангажујемо људе који помажу тим особама. Даљом реорганизацијом дошли смо до тога да услуге које пружамо могу имати особе које то желе – те је 380 породица за време пандемије користило услуге личних пратилаца детета.“

Ројевић је такође споменуо да су запослени у овом периоду били обавезни да дају податке о кретању, здравственом стању итд. не би ли се водила евиденција о стањима запослених, стога је документација која се морала достављати била нешто сложенија него раније и одузимала је доста времена. За децу која нису имале услуге личних пратилаца, организован је инфо центар, који је допринео да деца остану у контакту са запосленима те да се не осећају изолованим.

Након излагања представника организација уследио је дискусиони део wебинара. Учесници wебинара као и слушаоци могли су постављати питања гостима, те се и сами јављати и делити искуства која су они имали у току пандемије.

Невидљивост особа са хендикепом је и у току нормалног стања веома деликатан проблем. Начин на који су се наши гости заједно са својим колективима изборили са свим недаћама које су их задесиле и које још увек у некој мери трају, ставио нам је до знања да се ипак та невидљивост и потлаченост права особа са инвалидитетом не ставља баш свуда у последњи план, те можемо само упијати оно најбоље из њихових искустава и размишљати о неким противуречностима и како их решити. За практичаре/практичарке је овај wебинар био веома подржавајући јер су могли увидети да – нису сами – да се чак и у региону могу видети слични ако не и исти обрасци са којим се њихове колеге и колегинице суочавају, а којима они проналазе решење.

У оквиру циклуса разговора на теме менталног здравља 29.06. у 18х ћемо разговарати на Зоом платформи на тему: “Фактори резилијентности и посттрауматски раст у контексту Цовид-19”.

Наше гошће су:

– доц. др Анита Бургунд Исаков испред Факултета политичких наука УБ. која ће нам објаснити овај појам и зашто је важно да причамо о резилијентности данас.

– др Милица Лазић- психолошкиња и истраживачица на одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду ће представити досадашње налазе истраживања које је радила са колегама (проф.др Вељком Јовановићем и др Весном Гаврилов Јерковић) под називом “Резилијентност у контексту пандемије Цовид-19”.

– др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња и једна од уредника сјајне књиге “Траума, наша прича” ће говорити о посттрауматском расту уз осврт на смернице за помагаче.

Он-лине сусрет ће модерирати испред ФПН Конектас тима, дипл. социјална радница и психодрамска саветница Ивана Сератлић.

Линк за пријаву:

https://zoom.us/meeting/register/tJ0vcuCupz0oE9FSB_aqIagYGdxxaUfYpHJ1

Александра Томић, волонтерка ФПН КонекТаС

У понедељак 22.06.2020. у 18 часова одржана је дискусиона група на тему „Технике за ношење са стресним ситуацијама из угла различитих терапијских праваца“. Овај сусрет модерилала је доц. др Анита Бургунд Исаков. Гошће сусрета биле су проф. др Тамара Джамоња Игњатовић, проф. др Јасна Хрнчић и асист. МА Марија Вучинић Јовановић, све три са Факултета политичких наука УБ.

Професорке и асистенткиња говориле су о техникама за превазилажење стреса из угла различитих терапијских праваца, ону су се осврнуле посебно на стрес код помагача али и на тренутну ситуацију са пандемијом Цовид-19.

Професорка Тамара направила је укратко теоријски осврт на то шта је стрес, на факторе стреса и на синдром изгарања као једну од последица стреса код помагача, све из угла когнитивне теорије. „Нема велике разлике између стреса код помагача и обичног стреса, као ни код техника за првладавања стреса између помагача и уопште“, навела је професорка Тамара. Као разлику између стреса код помагача и уопште стреса она је навела емпатијску реакцију, специфични фактор за настанак стреса код помагача. Професорка је технике за превладавање стреса поделила у две групе, унтрашње и спољашње технике. У свом излагању посебно је издвојила свест о проблему. Она каже „било који проблем да је упитању, јако је важно да најпре препознамо проблем, да га дефинишемо и на крају да деламо“. Планирано превладавање, социјална подршка, придавање позитивног значења ситуацији, хумор и зрели механизми одбране су неке од техника које олакшавају ношење са стресом. Синдром изгарања је један од реакција на акутни стрес, додала је професорка и као главни ресурс у превенцији овог синдрома она је навела знање и едукацију. Базични ослонци личности су једни од теријских поставки о којима је професорка на сусрету говорила. Тело, припадање, свест/нада/вера и мишљење су 4  базична ослонца личности. Битно је водити рачуна о свом телу, имати ослонац и подршку и код колега и на приватном плану, развијати унутрашњу филозофију и имати свест о проблему, додала је за крај професорка Тамара.

Професорка Јасна говорила је из угла системске теорије. Она је навела да је социјална подршка кључна техника за ношење са стресом. „Сви ми смо део система и дефинисани смо њима, јако је важно да разумемо позиције којима припадамо“. У свом излагању професорка се осврнула и на синдром спасиоца. Професорка дубоко верује да сви који се баве послом социјалног радника су некада у животу имали синдром спасиоца, и тада се нису питали, шта мени треба, како сам ја, већ шта треба другима. Оваквим приступом ми шаљемо поруку ја сам јача и ја ћу све да решим и тако штетимо себи. Као решење за превазилажење овог проблема професорка наводи прихватање друге особе и ослањање на родитеље. Прихватити неког онакав какав јесте, и друго увек замислити у својој глави родитеље иза себе, као подршку и ослонац у стресним ситуацијама. За крај, професора је поделила са нама своја лична искуства са стресним ситуацијама и навела да је љубав једна од ствари које нам помажу код стреса, топлота и подршка коју имамо и према самом себи и према другима.

Трансакцина анализа је теорије о којој је асистенткиња Марија говорила на сусрету. Марија је навела да у свакој саитуацији треба да будемо свесни шта она изазива, које унутрашње стимулисе буди, какве сигнале нам тело шаље,  које опције постоје, како смо успели да решимо претходну саитуацију да ли ће нам ти алати и сада служити. Она је додала да стресне ситуације покрецу несвесне обрасце кој утичу да отписујемо делове реалности. То даље утиче на то да будемо несвесни  способности и могуцности да реагујемо на стрес и ограничава наше опције. Када доживљавамо стрес ми имамо утисак да се боримо за опстанак, некада да бежимо а некада да смо блокирани. Битно је каже Марија да знамо шта се дешава у нама, да нађемо време за себе да би могли свесно да донесемо одлуку. Марија истиче технику „кутија прве помоћи“ као неку врсту алата које корстимо у превладавању стреса.

Наталија Игњатовић, студенткиња докторских студија на Филозофском факултету УБ на катедри за психологију и волонтерка саветовалишта Психолошка подршка студентима током карантина, поделила је са учесницима сусрета своје искуство из саветвалишта. Она је говорила са којим проблемима су се она и њене колеге сусреле у раду са студентима и истакла да добра организација коју су професори и волонтери направили пре почетка рада као и супервизија на коју су могли да рачунају су две свари које су јако помогле волонтерима у ношењу са стресом.

Гости сусрета осврнули су се и на изолацију. Професорка Анита је додала да ситуација са корона вирусом нас је подсетила колико је ментална хигијена важна и да више пажње треба да јој посветимо. Професорка Тамара је истакла да корона вирус ствара додатни стрес јер је за човека значајно да када проблем настане човек најпре дефинише ту ситуацију и тако прави стратегије. Ситуација са корона вирусом је псеудонормалност, каже професорка Тамара, њу не можемо да дефинишемо што чини да се наш стрес појачава.

Нега цвећа, кућни љубимци, сушање музике, листа личних снага као подсетник, физичка активност, писање креативних идеја, разговори са колегама, групе подршке, рефлексивни дневник, медитација су неке од техника које су учесници размени као добре у превладавању стреса.

Још један едукативан, практичан и богат сусрет који организује платформа ФПН КонекТас је завршен, наредно дружење заказујемо за четвртак када размењуемо са колегама из региона, тема је „ Примери добре праксе током вандредног стања организације које раде са особама са инвалидитетом“.

Невена Јањић, волонтерка ФПН КонекТас

Ива је припремила презентацију за овај сусрет и почела најпре теоријским објашњењем појма стрес и брига о себи. Подсетила нас се да често концепт бриге о себи има негативну конотацију, па за неког ко брине о себи говоримо да је себичан или саможив. Она је направила паралелу између тога шта јесте а шта није брига о себи. Концепт бригу о себи поделила је и објаснила кроз три области: животни стил, организација радног окружења и личне стратегије. Свест о сопственим уверењима, емоцијама, реакцијама, као и свест о сопственој ефикасности су неке од кључних ствари које је Ива истакла током предавања.

Едукативна, практична и занимљива презентација коју је Ива спремила за учеснике вебинара имала је позитивне коментаре. Онлајн дружење употпунила је кратком вежбом коју је назвала неговање душе.

„Стрес зависи од нас али у великој мери и од контекста у коме радимо, нисмо сви одговорни за све што нам се дешава“, подвугла је Ива.

Ива је за крај додала да треба увек да будемо нежни према себи, да је сасвим уреду када нам се десе грешке и да себи кажемо добро си то урадио. Асертивност у прихватању обавеза, прављење приоритета, и узимање предаха су ствари које су значајне за чување менталног здравља помагача.

Сусрете настављамо већ у четвртак 18.06.2020. тема дискусионе групе је „ Модели извештавања дневне штампе о Центрима за социјални рада“.

Невена Јањић, волонтерка КонекТас тима