Kонференција „Успон цивилизацијских држава и његове импликације“ одржана је 24. априла 2026, на Факултету политичких наука у Београду

Центар за британске студије Факултета политичких наука, Англо-српско друштво и LSE IDEAS (Ел-Ес-И Ајдиас) организовали су 24. априла конференцију под називом „Успон цивилизацијских држава и његове импликације“ (“The Rise of the Civilisation States and its Implications“).

Конференцију је отворила деканка ФПН-а, проф. Маја Ковачевић, која је говорила о историји образовне сарадње ФПН-а са универзитетима широм света, као и о његовим везама с британским универзитетима. Истакла је да је ФПН традиционално био фокусиран на „питања демократизације, владавине права, европских стандарда и академских слобода“. Такође је поменула све већи број програма ФПН-а на енглеском језику и изразила наду да ће уследити проширење академске сарадње с европским и британским универзитетима. Рекла је да је задовољна што се сарадња са LSE IDEAS наставља, с обзиром на то да је LSE IDEAS рангиран као водећи европски и светски академски тинк-тенк.

Проф. Кристофер Олден (Christopher Alden), директор LSE IDEAS, рекао је да је задовољан што је сарадња са ФПН-ом настављена и поменуо је покојног проф. Кристофера Кокера, бившег директора LSE IDEAS, који је био веома посвећен тој сарадњи. Такође је говорио о глобалним темама које покривају LSE и LSE IDEAS.

Проф. Слободан Марковић, руководилац Центра за британске студије, дао је преглед сарадње између ФПН-а и британских универзитета од 1998. године када је проф. Вукашин Павловић покренуо Британско-југословенску летњу школу за демократију. Посебан фокус био је на активностима које је покренуо проф. Кристофер Кокер (Christopher Coker) између 2004. и његове смрти 2023. године.

Први панел носио је назив „Успон цивилизацијске државе и успон нелибералног светског поретка“. Панелисти су били проф. Крис Алден, проф. Валур Ингимундарсон са Универзитета Исланда, проф. С. Г. Марковић и Питер Воткинс (Peter Watkins) из LSE IDEAS. Панел је разматрао концепт цивилизацијских држава. Док су прва три панелиста анализирала обим и садржај концепта, четврти се фокусирао на то како повезати овај концепт с практичним питањима. У дискусији која је уследила разјашњено је да цивилизацијске државе користе овај концепт као самодефиницију и да то није нешто споља дефинисано, већ начин на који њихове елите виде себе.

Други панел је био фокусиран на студије случаја цивилизацијских држава. Проф. Влад Михњенко с Универзитета Оксфорд говорио је о студији случаја Русије и анализирао најистакнутије теоретичаре и активисте који Русију виде као цивилизацијску државу, и какве импликације то може да има на самодефинисање Русије за руске елите. Др Рохан Мукерџи (Rohan Mukherjee), заменик директора LSE IDEAS, говорио је о случају Индије, а др Лукас Фиала из LSE IDEAS говорио је о Кини. Сва три приказана случаја су специфична и јединствена, а Индија се додатно разликује због чињенице да постоји њен демократски капацитет, док се ништа слично не може наћи у Русији и Кини. Коначно, др Мижге Кучукелеш (Müjge Küçükkeleş) из SOAS-а (School of Oriental and African Studies) говорила је о свом етнографском раду у Турској и кaко концепти ове врсте могу, али и не морају утицати на начин на који локално становништво види своју државу. Њена поента је била да најутицајнији исламистички дискурс у Турској има озбиљна ограничења јер је био у стању да дефинише шта Турска не би требало да буде, али не и шта би требало да буде.

Трећи и четврти панел били су повезани, а панелисти су разговарали о томе како либерални актери реагују на концепт цивилизације и какав утицај би то могло да има на националне државе и демократију. Проф. Волфганг Шмале (Wolfgang Schmale) је говорио о историји самодефиниција Европске економске заједнице/Европске уније и изазовима које су оне представљале. Такође је говорио о везама ових дефиниција с културом и концептом цивилизације. Проф. Александар Еванс с Лондонске школе за економију и политичке науке (LSE) говорио је о изазовима кроз који пролази либерални међународни поредак и шта концепт цивилизацијске државе може да значи у том смислу. На крају, проф. Спирос Икономидис (Spyros Economides) са Лондонске школе за економију и политичке науке говорио је о проблемима које концепт цивилизацијских држава отвара у односу на старије и боље дефинисане концепте у међународним односима, као што је концепт великих сила. Последњи панел је додат трећем, а у њему је др Ђулија Грило (Giulia Grillo) са LSE IDEAS такође анализирала импликације концепта цивилизацијских држава, док је др Ерик Бекет Вивер (Eric Beckett Weaver) са Универзитета у Дебрецену говорио о студији случаја Мађарске у којој је Фидес покушао да увезе нове наративе из руске цивилизацијске државе који су супротни широко распрострањеним самодефиницијама Мађарске, што је, по његовом мишљењу, допринело недавном убедљивом поразу ове странке.

Планове за објављивање књиге са ове конференције најавио је на крају конференције проф. Кристофер Oлден. Проф. С. Г. Марковић захвалио се спонзорима конференције LSE IDEAS и Фондацији отвореног друштва – Западни Балкан.

У суботу, 25. априла, организован је посебан програм за панелисте који су уживали у студијској тури по Музеју афричке уметности, а затим у разгледању историјских знаменитости Београда које је водио С. Г. Марковић.

On April 24, 2026, the conference “The Rise of the Civilisation States and its Implications“ was held at the Faculty of Political Science in Belgrade

On April 24, The Centre for British Studies of the Faculty of Political Science, the Anglo-Serbian Society and LSE IDEAS organised a conference entitled “The Rise of the Civilisational States and its Implications”.

The conference was opened by the dean of FPS Prof. Maja Kovačević who spoke about the history of educational co-operation of FPS with universities around the world, and also about its links with British universities. She pointed out that FPS had been traditionally focused on “the issues of democratisation, the rule of law, European standards, and academic freedoms”. She also mentioned an increasing number of FPS’s programmes in English and expressed hopes that broadening of academic co-operation with European and British universities would follow. She said she was glad that the co-operation with LSE IDEAS continued since the LSE IDEAS is ranked ad a leading European and global academic think-tank.

Prof. Christopher Alden, director of LSE IDEAS said he was glad that the co-operation with FPS continued, and mentioned late Prof. Christopher Coker, former director of LSE IDEAS, who was very much dedicated to that cooperation. He also spoke about the global topics covered by LSE and LSE IDEAS.

Prof. Slobodan Markovich, head of the Centre for British Studies gave an overview of co-operation between FPS and British universities since 1998, when Prof. Vukašin Pavlović launched the British-Yugoslav Summer School for Democracy. The special focus was on those activities that were initiated by Prof. Christopher Coker between 2004 and his death in 2023.

The first panel was entitled “The Rise of the Civilisational State and the Rise of the Illiberal World Order”. The panellists were Prof. Chris Alden, Prof. Valur ingimundarson of the University of Iceland, Prof. S. G. Markovich, and Peter Watkins of LSE IDEAS. The panel discussed the concept of civilisational states. While the first three panellists analysed the scope and contents of the concept, the fourth was focussed on how to connect the concept with practical issues. In the discussion that followed it was clarified that the civilisational states use the concept as self-definition, and that it was not something externally defined but the way how their elites see themselves.

The second panel was focussed on case studies of civilisational states. Prof. Vlad Mykhnenko of the University of Oxford spoke about the case study of Russia and analysed the most prominent theoreticians and activists who see Russia as a civilisational state, and what implications this may have for the self-definition of Russia for Russian elites. Dr Rohan Mukherjee, Deputy Director of LSE IDEAS, discussed the case of India, and Dr Lukas Fiala of LSE IDEAS spoke about China. All the three cases it was shown are specific and unique, and India is additionally different due to the fact that its democratic capacity exists while nothing similar may be found in Russia and China. Finally, Dr Müjge Küçükkeleş of SOAS, spoke about her ethnographical work in Turkey and how much concepts of this kind may or may not influence the way local people see their state. Her point was that the most influential Islamicist discourse in Turkey has serious limits because it was able to define what Tukey should not be, but not what it should be.

The third and fourth panels were connected and panellists discussed how liberal actors react to the concept of civilisation, and what impact it could have on nation-states and democracy. Prof. Wolfgang Schmale spoke about the history of self-definitions of the European Economic Community/European Union and challenges that they posed. He also discussed connections of these definitions with culture and with the concept of civilisation. Prof. Alexander Evans of LSE spoke about the challenges to the liberal international order and what the concept of the civilisational state could mean in that sense. Finally, Prof. Spyros Economides of LSE spoke about the problems that the concept of the civilisational states makes in relations to older and better defined concepts in IR such as the concept of great powers. The last panel was added to the third one, and in it Dr Giulia Grillo of LSE IDEAS also analysed implications the concept of civilisational states, while Dr Eric Beckett Weaver of the University of Debrecen spoke about the case study of Hungary in which Fidesz tried to import new narratives from Russian civilisational state that run contrary to widely held self-definitions of Hungary which, in his opinion, contributed the recent crushing defeat of this party.

Plans for an edited volume from this conference were announced at the end of the conference by Prof. Christopher Alden. Prof. S. G. Markovich thanked the sponsors of the conference LSE IDEAS and the Open Society Foundations – Western Balkans.

On Saturday, April 25, a special programme was organised for the panellists who enjoyed a study tour of the Museum of African Art followed by a sightseeing tour of historical sights of Belgrade organised by S. G. Markovich.

Последњи радни дан је четвртак, 30. април 2026. године, а први радни дан после празника је понедељак, 4. мај 2026. године. 

Управа Факултета политичких наука
Универзитета у Београду 

Издавачка кућа Архипелаг и Факултет политичких наука Универзитета у Београду позивају вас на представљање књиге ,,Рат против новинара: Механизми насиља и политичке контроле над медијима” ауторке проф. др Александре Крстић, које ће се одржати у уторак, 5. маја 2026. године са почетком у 18 часова у Простору Миљенко Дерета (Добрачина 55).

На представљању ће говорити:

• Проф. др Ана Мартиноли, редовна професорка Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду
• Проф. др Небојша Владисављевић, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду
• Драгана Жарковић Обрадовић, BIRN Србија
• Раде Ђурић, НУНС
• Проф. др Александра Крстић, ауторка књиге

Модератор: Гојко Божовић, оснивач и главни уредник Издавачке куће Архипелаг

#EDUCATIONAL

Challenge your mind and boost your CV

It’s not called summer ‘school’ just like that – choose the topic that suits you most, earn yourself some precious extra credits and get skills and experience that will do wonders to your CV or resumé.

#AFFORDABLE

Won’t break your bank

No need to apply for a mortgage before applying for our summer school. How’s that? Well, each programme is structured to bring you the most, both academically and socially, at affordable costs, so you don’t need to spend a fortune.

#IMMERSIVE

Hands-on experience

See, feel, taste, and listen to all Brno has to offer – immerse yourself both in classes and social life and come back home a new you after the busy and intense 2–10 weeks full of fun, learning, more fun, and did we mention fun?

#ADVENTUROUS

Eurotrip like no other

Explore Brno, a top ten-listed European wonder of a city, along with the marvels of South Moravia, and, depending on your programme, also other Central European giants like Kraków, Budapest, Vienna, Bratislava, or Prague.

#INTERCULTURAL

Melting pot of your own

Our summer and winter schools bring together people from all around the globe to forge new networks and, more often than not, friendships. You’ll meet not only an open and welcoming local team but also peers from across all cultures and continents.

You have a lot of options. It depends on what attracts you.

More information: https://summeratmasaryk.cz/

Разговарамо о слободи – шта значи у пракси, како изгледа на Балкану и зашто је важнија него икад у тренутку када регион чека своју прекретницу. Конференција окупља домаће и
међународне говорнике на тему отвореног друштва, људских права и економских реформи, позивајући на разговор о визији која нам често недостаје.

Као главни говорник наступа Zhou Fengsuo, један од водећих гласова студентских протеста на Тјенанменском тргу 1989. године и међународно признати активиста за људска права. Zhou је као један од лидера пекиншке студентске аутономне федерације одиграо кључну улогу у протестима који су обележили историју. Након насилног гушења протеста, био је ухапшен и прогнан, да би 1995. емигрирао у САД где се до данас бори за људска права у Кини и подршку кинеској дијаспори. У свом предавању “From Tiananmen to Today: What the Struggle for Freedom Teaches Us”, Zhou ће поделити своју личну причу и лекције научене у деценијама борбе за слободу и отпору ауторитаризму.

Учешће на конференцији је бесплатно а пријаве су отворене путем регистрационог формулара.

Целокупну агенду можете пронаћи на линку.

Разговор су водили професор Економског факултета Универзитета у Београду и Факултета политичких наука Универзитета у Београду и бивши амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама проф. др Иван Вујачић, доајен спољнополитичког новинарства Бошко Јакшић, бивши амбасадор републике Србије у Савезној Републици Немачкој и Уједињеном Краљевству и научни саветник на Институту друштвених наука др Огњен Прибићевић, професор међународних односа на Факултету политичких наука Универзитета у Београду проф. др Стеван Недељковић и аутор књиге проф. др Драган Р. Симић са Факултета политичких наука Универзитета уБеограду.

Уводну реч имала је деканка Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић која је указала на важност неговања научног рада запослених у овој установи. Она је напоменула да је изузетан значај у томе што је Факултет политичких наука имао прилику да учествује у овом издавачком подухвату. ,,За нас са Одељења за међународне студије, предмети Међународна политика и Међународни односи су кључни предмети, с тим у вези ми је веће задовољство да могу да поздравим још један успех нашег колеге проф. др Драгана Р. Симића. Једна од најлепших ствари бити декан је то што сте у ситуацији да учествујете у представљању и подршци научном развоју нашег факултета”, истакла је деканка проф. др Ковачевић.

У име издаваштва присутнима се обратио директор, оснивач и главни уредник издавачке куће ,,Клио” Зоран Хамовић. Он је нагласио да је од велике важности могућност да се овакво штиво као “добар глас” прошири у широј академској и целокупној заједници. ,,Задовољство ми је што годинама имам прилику да сарађујем са Факултетом политичких наука и да заједнички објављујемо ову врсту литературе за коју се углавном не верује да може да постигне већу видљивост и могућност да је читају они читаоци који нису везани за Факултет. Вечерас имамо прилику да говоримо о једној изузетној, важној и провокативној теми, о нечему што даје прилику многима да науче и освесте ствари које су у животу веома важне”, истакао је Хамовић.

Проф. др Иван Вујачић подсетио је пристуне да се књига бави трима важним политичким личностима, Вилсоном, Рузвелтом и Трампом, али суштински трима великим догађајима и покушајима да се створи међународни светски поредак. Он је напоменуо да светски поредак који је покушао да створи Вилсон никада није заживео у правом смислу речи, али да су у време његове владавине зачети елементи да се свет уреди по одређеним правилима. „Рузвелт, међутим, није правио светски поредак, али је направио велику административну државу, Америка какву смо до скоро познавали је дело Френклина Рузвелта. Сада, Трамп почиње да осуђује све што је Америка радила, потпуно се одричући од сопствене прошлости и свих ствари које су се десиле до његовог доласка на власт”, указао је проф. др Вујачић.

Конкретан осврт на владавину америчког председника Доналда Трампа изнео је новинар Бошко Јакшић истичући његово раскидање савезништава и помињући његов критички однос према међународним институцијама. Он је издвојио како Америка више није лидер слободног света наглашавајући као главно питање књиге ситуацију да се од идеје либералне демократије и слободног тржишта доспело до краја ере прогреса. „Ова књига нам даје свеукупан увид у кључне периоде америчке историје чије су неконфекцијске политике, било либералне или конзервативне, обележавале време и послужиле као модел будућим станарима беле куће. Књига нуди драгоцени алат и тумачење најсавременије Америке у којој аутор Трампа описује не као узрок, већ као последицу подела и пратећих процеса како америчког друштва, тако и кризе међународног либералног поретка“, рекао је Јакшић.

Др Огњен Прибићевић истакао је да је актуелни амерички председник симбол декаденције у ком се налази наше друштво, при чему је обухватио као узрок томе људе широм света, као и лидере држава у последњих тридесет година. Он је закључио да је суштина у томе да људи и државе, у данашње време, имају све мању способност да доносе рационалне одлуке. „У великој мери смо у кризи управо због маргинализације друштвених наука. Америка слаби, тачније њена мека моћ, а наша цивилизација налази се на силазној путањи, док ми на овом нивоу нажалост немамо начин да се изборимо са многим стварима, пре свега са новим технологијама које су отишле даље од онога што људи имају капацитет да прате“, подвукао је др Прибићевић.

Проф. др Стеван Недељковић напоменуо је да је скромна тврдња аутора да се дело назове „огледом“ или „освртом“, јер оно, према његовим речима, представља значајан и оригиналан допринос у области међународних односа. Он је додао да професор Симић на уџбенички и ненаметљив начин објашњава кључне концепте међународних односа, не прекидајући ток аргумената. „Разумевање које нуди професор у једном делу надилазе и Наја и Ајкенберија, сматрам да он једини објашњава како се у таласима и у слојевима сликао или ређао тај либерални међународни поредак за који данас тврдимо да је у кризи. Симић објашњава да је америчка стратегија морала на неки начин бити уравнотежена и затегнута да би се дошло од колоније до супер силе“, рекао је проф. др Недељковић.

Аутор књиге проф. др Драган Р. Симић указао је да је изузетно важно да друштво озбиљно и дубински сагледава промене у светском поретку, јер, према његовим речима, у данашњем међусобно повезаном свету оне могу имати далекосежне последице по државе и друштва. Он је додао да је недовољно разумевање глобалних процеса у прошлости негативно утицало на политичку заједницу и њену способност да се прилагоди насталим променама. „Кључно је да се на факултетима и институтима отворено разговара о овим темама, како би се слободном расправом боље разумели савремени глобални процеси и сложене силе које нас окружују. Ми американисти показујемо и доказујемо да је једна од кључних ствари која је Америку учинила великом управо то улагање у науку, иновације, образовање и знање које је утицало на благостање друштава и то је та велика сила коју је Америка имала, као ниједна друга земља света“, подвукао је проф. др Симић.

Модератор догађаја био је мр Драган Живојиновић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Књигу „Светски поредак“ издали су Факултет политичких наука Универзитета у Београду и издавачка кућа ,,Клио“.

Велико нам је задовољство да вас позовемо на Онлајн отворена врата Факултета политичких наука Универзитета у Београду, који ће се одржати у среду, 29. априла 2026. године са почетком у 12 часова путем платформе Зум.

Са Факултетом, студијским програмима, ваннаставним активностима и могућностима запослења након Факултета, упознаће вас представници наставног особља.

Инструкције за приступање:

FPN is inviting you to a scheduled Zoom meeting.

Topic: Onlajn otvorena vrata Fakulteta političkih nauka
Time: Apr 29, 2026 12:00 PM Belgrade, Bratislava, Ljubljana
Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/96737967165

Meeting ID: 967 3796 7165

Факултет полтичких наука Универзитета у Београду ће у марту, априлу и мају, сваке последње среде, за све заинтересоване организовати Онлајн отворена врата.

]]> https://www.fpn.bg.ac.rs/96963 Fri, 17 Apr 2026 18:42:12 +0000 https://www.fpn.bg.ac.rs/?p=96963 20^th Serbian Political Science Association (SPSA) International Annual Conference

“Reordering of the World”

University of Belgrade – Faculty of Political Science, October 23^rd–24^th, 2026

Call for Panels and Papers

We are pleased to announce the call for papers and panels for the upcoming 20^th International Annual Conference of the Serbian Political Science Association (SPSA).

The world is at an important juncture. The past year was marked by a record number of wars in the 21st century. Recent and ongoing armed conflicts in the Persian Gulf, the Middle East, Eastern Europe, and Latin America have received special attention from the world public, given the participation of great powers with opposing geopolitical interests in these processes.

Numerous examples of open violations of international law, a propensity to threaten and use force without seeking a diplomatic solution, and the recent withdrawals from international organizations have sparked debate over whether we are witnessing the crisis, the termination, the transformation, or the reshaping of the existing world order. This is also a time of great confrontation and reexamination of existing knowledge, theories, and concepts that have served to understand the world so far.

Scientific and political discourse is discussing whether the world is currently in “uncertainty” or has already entered “chaos”? Are we witnessing only a “challenge” or a definitive “collapse” of the liberal international order? Are we now closer to some kind of “multi-order” world, or are we currently in the phase of a “jungle world”, in which war is completely normalized, and how long could such “disorder” last? Finally, how and is it possible to overcome the current “geopolitical recession” and emerge from the “interregnum” in which “the old world is dying, and the new world is struggling to be born”? Is the solution in the revitalization of the global order, or should the solution be sought in regional orders, which would be reduced to a single “multiplex world order”? Finally, is this, in fact, again a matter of the redistribution of power between global actors, requiring the reorganization of the order, as has been the case many times in history?

In addition, important questions have been raised about how these global processes affect changes in domestic politics, political systems and the character of regimes in different countries around the world, what is the role of the media in the entire process and whether this transformation will fundamentally affect them, and what are the new social challenges of this transformation that social policy and other public policies will seek to address. Also, in the Balkan context, a special focus has been placed on how to position small and medium-sized states in these turbulent times.

To stimulate academic and social debate on these and related topics, the theme of this year’s jubilee 20^th Serbian Political Science Association (SPSA) International Annual Conference is “Reordering of the World”.

Possible thematic areas include (but are not limited to):

• The status of political science and international relations in times of deep crisis of the international order;
• Possibilities of reconceptualization of order in political theory: between power and law;
• Perspectives of power transition in the international system and possible alternatives to the liberal international order;
• Crisis and transformation of the world order: actors, processes, mechanisms;
• Geopolitics and geoeconomics of regional transformations: the Balkans and other world regions;
• Crisis and perspectives of transatlantic relations;
• Transformation of the European Union: from normative to geopolitical power?
• Foreign policies of revisionist and status quo states in times of global turbulence;
• Foreign policies of small states in times of global crisis;
• Security crises and the changing character of wars;
• New global challenges, risks and security threats;
• Cyberspace as a domain for geopolitical competition;
• New technologies and media as means of (de)stabilization of the order;
• Ideas, ideologies and identities in the shaping of contemporary orders;
• The status of the citizen, society and state in times of crisis of the liberal international order;
• The crisis of democracy and challenges to the rule of law in contemporary states;
• Serbia and the crisis of the international order.

Paper and Panel Proposals:

We are interested in receiving both paper and/or panel proposals. Deadline for submissions is July 1^st, 2026. Proposals can be sent in English, Serbian, or in the regional languages.

We welcome applications from graduate students, postdoctoral researchers, faculty, and research institute staff, and practitioners from a variety of disciplines, including political science, law, international relations, public policy, economics, etc.

Paper proposals should include the proposal (title of the paper, abstract up to 250 words, and 4-5 keywords), and a short bio of author(s) (up to 150 words, including position held, academic background, and contact details).

Panel proposal should be submitted by a prospective panel chair, and must include a panel title, a short description of the panel (up to 100 words), three or four paper proposals which should be presented, and a panel discussant. Additionally, short bios of all panel participants should be included (up to 150 words). Panel proposal should be submitted in a single form. Please note that no author should be listed on more than one paper within the same panel.

All paper and panel proposals should be submitted through the online submission form:

• Submission of paper proposals
• Submission of panel proposals

All applicants will be notified of the status of their submissions by July 15^th, 2026.

Conference fee is 70 EUR. For SPSA members, researchers employed at the University of Belgrade – Faculty of Political Science, and for doctoral students, participation is free of charge.

If your proposal is accepted, we kindly request that you submit a draft paper by October 10^th , 2026. The paper should adhere to the typical length of a journal article and will be circulated among the panel participants.

We look forward to your participation in the 20^th SPSA Annual International Conference.

Important Dates:

• Abstract submission deadline: July 1^st, 2026.
• Notification sent out by July 15^th, 2026.
• Paper draft submitted by October 10^th, 2026.
• Fees due: September 23^rd, 2026.
• Conference dates: October 23^rd–24^th, 2026.

International Program Committee:

• Dragan R. Simić, University of Belgrade (Serbia)
• Marko Kovačević, University of Belgrade (Serbia)
• Milan Krstić, University of Belgrade (Serbia)
• Aleksandar Milošević, University of Belgrade (Serbia)
• Dejan Jović, University of Zagreb (Croatia)
• Jennifer Mitzen, The Ohio State University (USA)
• James Ketterer, Bard College (USA)
• Nikolaos Tzifakis, University of Peloponnese (Greece)
• Ana Bojinović Fenko, University of Ljubljana (Slovenia)
• Srđan Vučetić, University of Ottawa (Canada)
• Marko Babić, University of Warsaw (Poland)
• Christina Griessler, Andrassy University (Hungary)

Позивамо вас да учествујете на онлајн психолошкој радионици „Како да трема пред пријемни не постане паника“, која ће се одржати 18. априла 2026. године у 13 часова путем платформе Зум.

Кроз интерактиван рад, имаћете прилику да разумете разлику између треме и панике, научите како настају емоције и како да се ефикасније носите са притиском пред пријемни испит.

Радионицу ће водити доц. др Ива Бранковић и истраживачица-сарадница МА Сања Полић Пенавић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, уз учешће студенаткиња и студената. По завршетку радионице предвиђено је представљање Факултета и разговор са средњошколцима.

Инструкције за Зум приступ:

FPN is inviting you to a scheduled Zoom meeting.

Topic: Onlajn interaktivna radionica ,,Kako da trema pred prijemni ne postane panika”
Time: Apr 18, 2026 01:00 PM Belgrade, Bratislava, Ljubljana
Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/97927303514

Meeting ID: 979 2730 3514

—

Academic freedom in the United Kingdom, and more broadly across the Western liberal democratic world, is commonly understood as a distinctive right that enables scholars to pursue, publish, and teach knowledge without undue institutional or political interference. Unlike general freedom of speech, it is grounded in professional expertise and carried out within institutional responsibilities and norms.

This conference examines how academic freedom is defined, how it differs from broader free speech, why it is currently perceived to be under pressure, and what measures are considered necessary to defend and strengthen it. It also compares developments in the United Kingdom and Europe with those in the United States.

In the UK, academic freedom is increasingly seen as facing simultaneously pressure from two directions:

• Government intervention, most notably the Higher Education (Freedom of Speech) Act 2023, has raised concerns that efforts to protect open inquiry may instead risk politicising university governance.
• Campus activism and protest, particularly surrounding the Israel–Palestine conflict, have intensified debates over the limits of permissible expression in academic settings.

Protecting academic freedom requires robust institutional autonomy, clear policy frameworks, and a campus culture valuing genuinely open, evidence-based debate.

This lecture is part of the new joint course titled “Academic Freedom at Risk”, developed within Democracy Knowledge Hub, and it is open to entire Circle U. community.

Keynote speaker:

• Adam Fagan, King’s College London

Lecture

Course