Konferencija „Uspon civilizacijskih država i njegove implikacije“ održana je 24. aprila 2026, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 

Centar za britanske studije Fakulteta političkih nauka, Anglo-srpsko društvo i LSE IDEAS (El-Es-I Ajdias) organizovali su 24. aprila konferenciju pod nazivom „Uspon civilizacijskih država i njegove implikacije“ (“The Rise of the Civilisation States and its Implications“).

Konferenciju je otvorila dekanka FPN-a, prof. Maja Kovačević, koja je govorila o istoriji obrazovne saradnje FPN-a sa univerzitetima širom sveta, kao i o njegovim vezama s britanskim univerzitetima. Istakla je da je FPN tradicionalno bio fokusiran na „pitanja demokratizacije, vladavine prava, evropskih standarda i akademskih sloboda“. Takođe je pomenula sve veći broj programa FPN-a na engleskom jeziku i izrazila nadu da će uslediti proširenje akademske saradnje s evropskim i britanskim univerzitetima. Rekla je da je zadovoljna što se saradnja sa LSE IDEAS nastavlja, s obzirom na to da je LSE IDEAS rangiran kao vodeći evropski i svetski akademski tink-tenk.

Prof. Kristofer Olden (Christopher Alden), direktor LSE IDEAS, rekao je da je zadovoljan što je saradnja sa FPN-om nastavljena i pomenuo je pokojnog prof. Kristofera Kokera, bivšeg direktora LSE IDEAS, koji je bio veoma posvećen toj saradnji. Takođe je govorio o globalnim temama koje pokrivaju LSE i LSE IDEAS.

Prof. Slobodan Marković, rukovodilac Centra za britanske studije, dao je pregled saradnje između FPN-a i britanskih univerziteta od 1998. godine kada je prof. Vukašin Pavlović pokrenuo Britansko-jugoslovensku letnju školu za demokratiju. Poseban fokus bio je na aktivnostima koje je pokrenuo prof. Kristofer Koker (Christopher Coker) između 2004. i njegove smrti 2023. godine.

Prvi panel nosio je naziv „Uspon civilizacijske države i uspon neliberalnog svetskog poretka“. Panelisti su bili prof. Kris Alden, prof. Valur Ingimundarson sa Univerziteta Islanda, prof. S. G. Marković i Piter Votkins (Peter Watkins) iz LSE IDEAS. Panel je razmatrao koncept civilizacijskih država. Dok su prva tri panelista analizirala obim i sadržaj koncepta, četvrti se fokusirao na to kako povezati ovaj koncept s praktičnim pitanjima. U diskusiji koja je usledila razjašnjeno je da civilizacijske države koriste ovaj koncept kao samodefiniciju i da to nije nešto spolja definisano, već način na koji njihove elite vide sebe.

Drugi panel je bio fokusiran na studije slučaja civilizacijskih država. Prof. Vlad Mihnjenko s Univerziteta Oksford govorio je o studiji slučaja Rusije i analizirao najistaknutije teoretičare i aktiviste koji Rusiju vide kao civilizacijsku državu, i kakve implikacije to može da ima na samodefinisanje Rusije za ruske elite. Dr Rohan Mukerdži (Rohan Mukherjee), zamenik direktora LSE IDEAS, govorio je o slučaju Indije, a dr Lukas Fiala iz LSE IDEAS govorio je o Kini. Sva tri prikazana slučaja su specifična i jedinstvena, a Indija se dodatno razlikuje zbog činjenice da postoji njen demokratski kapacitet, dok se ništa slično ne može naći u Rusiji i Kini. Konačno, dr Mižge Kučukeleš (Müjge Küçükkeleş) iz SOAS-a (School of Oriental and African Studies) govorila je o svom etnografskom radu u Turskoj i kako koncepti ove vrste mogu, ali i ne moraju uticati na način na koji lokalno stanovništvo vidi svoju državu. Njena poenta je bila da najuticajniji islamistički diskurs u Turskoj ima ozbiljna ograničenja jer je bio u stanju da definiše šta Turska ne bi trebalo da bude, ali ne i šta bi trebalo da bude.

Treći i četvrti panel bili su povezani, a panelisti su razgovarali o tome kako liberalni akteri reaguju na koncept civilizacije i kakav uticaj bi to moglo da ima na nacionalne države i demokratiju. Prof. Volfgang Šmale (Wolfgang Schmale) je govorio o istoriji samodefinicija Evropske ekonomske zajednice/Evropske unije i izazovima koje su one predstavljale. Takođe je govorio o vezama ovih definicija s kulturom i konceptom civilizacije. Prof. Aleksandar Evans s Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE) govorio je o izazovima kroz koji prolazi liberalni međunarodni poredak i šta koncept civilizacijske države može da znači u tom smislu. Na kraju, prof. Spiros Ikonomidis (Spyros Economides) sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke govorio je o problemima koje koncept civilizacijskih država otvara u odnosu na starije i bolje definisane koncepte u međunarodnim odnosima, kao što je koncept velikih sila. Poslednji panel je dodat trećem, a u njemu je dr Đulija Grilo (Giulia Grillo) sa LSE IDEAS takođe analizirala implikacije koncepta civilizacijskih država, dok je dr Erik Beket Viver (Eric Beckett Weaver) sa Univerziteta u Debrecenu govorio o studiji slučaja Mađarske u kojoj je Fides pokušao da uveze nove narative iz ruske civilizacijske države koji su suprotni široko rasprostranjenim samodefinicijama Mađarske, što je, po njegovom mišljenju, doprinelo nedavnom ubedljivom porazu ove stranke.

Planove za objavljivanje knjige sa ove konferencije najavio je na kraju konferencije prof. Kristofer Olden. Prof. S. G. Marković zahvalio se sponzorima konferencije LSE IDEAS i Fondaciji otvorenog društva – Zapadni Balkan.

U subotu, 25. aprila, organizovan je poseban program za paneliste koji su uživali u studijskoj turi po Muzeju afričke umetnosti, a zatim u razgledanju istorijskih znamenitosti Beograda koje je vodio S. G. Marković.