Gost Fakulteta političkih nauka bio je profesor emeritus Univerziteta Emori iz Atlante i pionir izučavanja uloge emocija u političkom odlučivanju, dr Dru Vesten, koji je održao predavanje na temu „Uloga emocija u neuronauci i političkoj komunikaciji“.

Uvodnu reč na predavanju su imali prof. dr Siniša Atlagić sa Fakulteta političkih nauka, i dr Marina Komad, čija doktorska disertacija je zasnovana na radovima profesora Vestena. Oni su istakli veliki značaj koje predavanje profesora Vestena ima za studente, kao pionir izučavanja emocija u motivisanom rezonovanju i političkom odlučivanju.

Profesor Vesten naglasio je ironiju da, na 250. rođendan Sjedinjenih Američkih Država, njihovu državu vodi ličnost koja ne veruje u demokratiju i ignoriše milionske proteste širom Amerike. On se osvrnuo na svoju prethodnu profesiju političkog komentatora, koja mu je pomogla da istraži na koji način funkcionišu zatvoreni umovi u politici i učestalost pristrasnosti, pogotovo sa visoko obrazovanim ljudima. „Emocije su evoluirale kao mehanzmi za adaptaciju i usmeravanje pažnje, motivišući nervne sisteme na pozitivne načine. Isti mehanizmi mogu da dovedu do pogrešnih, maladaptivnih sudova i ponašanja, jer ljudi nesvesno zaključuju na osnovu emocija“, rekao je profesor Veston. On je upotpunio svoju teoriju praksom, dajući studentima primer loše kampanje Hilari Klinton iz 2016. godine, ali i studije iz 2006. godine koja je istraživala motivisano rezonovanje tokom izbora za predsednika između Kerija i Buša. Profesor Veston zaključio je predavanje sa osvrtom na doktorsku disertaciju dr Komad, gde je isto motivisano rezonovanje pronađeno 20 godina kasnije u Srbiji, koja potvrđuje da je biračko telo manje sposobno da procenjuje informacije bez pristrasnosti.