Predstavljanje knjige "Stigma, Fear and Foreign Policy: Serbia’s Destigmatization Dilemma in the Western Balkans“ autora prof. dr Milana Krstića, održano je u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca.

O knjizi su govorili redovni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu i urednik edicije Critical Approaches to Southeastern Europe prof. dr Dejan Jović, redovni profesor međunarodne bezbednosti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu prof. dr Filip Ejdus, docentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu doc. dr Nataša Jovanović Ajzenhamer, predavač međunarodnih odnosa i američkih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu mr Dragan Živojinović i diplomirani psiholog i predsednik Republike Srbije između 2004. i 2012. godine Boris Tadić.

Profesor dr Dejan Jović istakao je da delo dr Milana Krstića odlično objašnjava prisutnost stigme i obrađuje srpsku spoljnu politiku iz ugla procesa destigmatizacije. On je govorio o četiri stadijuma ove pojave, objasnivši kako sve to, najzad, dovodi do diskriminacije. ,,Prvo dolazi do etiketiranja, a onda kasnije i do stvaranja stereotipa od te etikete. Potom dolazi do denormalizacije tih zemalja i njihovom opisivanju kao drugačije u odnosu na ostale, a na kraju i do diskriminacije na toj osnovi”, rekao je prof. dr Jović.

Profesor dr Filip Ejdus je, najpre, skrenuo pažnju na činjenicu da nisu pojedinci i grupe pojedinaca jedini koji mogu biti stigmatizovani, nego da to mogu biti i celokupne države. On je istakao da se samim tim, zemlje sa stigmom nose drugačije od individue i dodao da postoje brojne taktike destigmatizacije. ,,Načini uklanjanja stigme variraju od njenog prihvatanja, priznanja krivice, suočavanja s prošlošću, pa sve do njenog poricanja. Neretko dolazi i do kontrastigmatizacije, pri čemu stigmatizovani prelaze iz optuženičke klupe u ulogu žrtve”, podvukao je prof. dr Ejdus.

Dr Nataša Jovanović Ajzenhamer govorila je o širini koncepta stigme, pojave koja obuhvata toerijske, političke i emotivne aspekte i koju je vrlo teško, ali i značajno analizirati u međunarodnom kontekstu. Ona je navela da je stigma dugotrajno stanje koje je vrlo teško savladati nakon što se jednom javi i pripoji nekoj zemlji. ,,Stigma je jača od stereotipa, pri čemu stereotipi mogu biti i pozitivni, dok je stigma uvek negativna. Za razliku od pojedinaca, koji stigmu mogu ukloniti na brojne načine, ili je jednostavno ignorisati, države nemaju taj luksuz i vrlo su ograničene u borbi protiv nje”, upotpunila je doc. dr Jovanović Ajzenhamer.

Osvrnuvši se na široki spektar znanja iz društvenih nauka koje autor knjige poseduje, mr Dragan Živojinović objasnio je da su različiti elementi razumevanja društvenih odnosa utkani u ovakvo delo. On je zaključio da ova knjiga ističe sponu između realizma, liberalizma i novijih generacija konstruktivističkih teorija međunarodnih odnosa. „Proces stigmatizacije bio je veoma izražen u našoj politici i podrazumevao je jednu od ideja vodilja spoljne politike Srbije posle dvehiljaditih godina. Ova knjiga će biti od koristi ne samo teoretičarima međunarodnih odnosa i savremene političke sociologije, nego i onima koji politiku sprovode u praksi“, dodao je Živojinović.

Ukazavši na bogatu istoriju naše zemlje, diplomirani psiholog i bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić, naveo je da su istorijski proizvodi ove države često generisali sukobe koji imaju globalni karakter. On je podvukao da stigmatizacija implicira uvod u agresiju i da je Srbija bila više puta stigmatizovana u dvadesetom veku. „Svi oni koji predstavljaju egzistencijalnu pretnju bivaju predmet stigmatizacije kao preventivne mere nakon koje često sledi rat. Srbija je zemlja koja je uvek bila na raskršću kombinacije stereotipa, predrasuda, diskriminacije i ostrakizma“, zaključio je Boris Tadić.

Nakon izlaganja govornika, prisutnima se obratio i autor knjige.

Prof. dr Milan Krstić ukazao je da je težnja za prizanjem jednakosti važna vodilja ponašanja mnogih izopštenih država. On je ukazao na centralno pitanje kojim se ova knjiga bavi - dilema država između prihvatanja odgovornosti i njenog negiranja. „Jedan od osnovnih razloga zbog kojih se ovakva dilema javlja kod donosilaca odluka jeste dugotrajnost i oštrina stigme. Iako se funkcija stigme formalno predstavlja kao beleg koji treba da vrati aktera koji greši u normiranom ponašanju i da odvrati od budućih kršenja norme društvenom osudom, u praksi se stigma pretvara i u instrument održanja dominacije moćnih“, poentirao je profesor Krstić.

Događajem je moderirala prof. dr Milica Jevtić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.