Позив за предлоге саопштења за учешће у националном научном скупу „Сто година јавног медијског сервиса
| Време | 02. новембар 2026. 23:59 |
|---|
Позив за предлоге саопштења за учешће у националном научном скупу
„Сто година јавног медијског сервиса“
28. 11. 2026, Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Јавни медијски сервис настао је на самом крају 1926. године, када је Влада Велике Британије откупила све деонице до тада приватне компаније British Broadcasting Company и претворила је у јавну корпорацију British Broadcasting Corporation, ВВС. У филозофији јавног комуницирања, у то време, преовладао је став да је уз постојање искључиво приватних, комерцијалних медија, немогуће у довољној мери остварити комуникационе потребе грађана, па је зато нужна медијска организација која ће се сматрати јавним добром и бити под јавном, а не приватном контролом. Тако је настао парадигматични медијски модел који је обележио основну разлику између медијског система САД као комерцијалног типа и доминантног европског типа јавне службе. Од настанка ВВС као јавне корпорације ова медијска кућа промовисала је медијски плурализам, остваривање јавног интереса грађана у области информисања, едукације и забаве, принцип задовољавања потреба свих друштвених група и свих појединаца равноправно без дискриминације, другим речима остваривање људских права у области јавног информисања. У јавном сервису се подразумева да се програмски садржаји продукују на највишем нивоу квалитета. Пример Велике Британије и ВВС-а следиле су све земље Западне Европе и државе Комонвелта, а касније и многе друге земље у свету и на крају, после пада Берлинског зида, и земље централне и југоисточне Европе.
У Србији је јавни медијски сервис уведен Законом о радиодифузији из 2002. године, а измењеном регулативом касније је дефинисан Законом о јавним медијским сервисима. Европски регулаторни оквир за медије великим бројем докумената снажно подржава постојање јавних медијских сервиса. Највећи број правила, стандарда и препорука настао је у оквиру Савета Европе чији је и Србија члан, па је већина препорука имплементирана у наше законодавство.
Упркос квалитету, поверењу и друштвеној подршци, јавни медијски сервиси се у међународним размерама суочавају са изазовима и оспоравањима уз све већи притисак комерцијалне сфере. Све земље региона Балкана имају јавне медијске сервисе и у свим земљама постоје мање или више слични проблеми, од угрожавања независности и аутономије, неадекватног финансирања, до кадровских и технолошких.
Позивамо Вас да се пријавите за учешће у националном научном скупу „Сто година јавног медијског сервиса“ који ће бити одржан 28.11.2026. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Конференција је прилика да се осветле и проуче индикатори који утичу на успорен развој јавног медијског сервиса у Србији, уз могућност упоредне анализе развоја јавних сервиса, чиме би био дат значајан допринос унапређењу регулисања и функционисања овакве медијске организације у земљи и у свету.
Конференција се организује уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Након одржане конференције планирано је објављивање зборника радова представљених на овом националном научном скупу.
Предлоге саопштења можете доставити до 2. 11. 2026. на електронску адресу проф. др Александре Крстић aleksandra.krstic@fpn.bg.ac.rs са назнаком „Пријава за конференцију Сто година јавног медијског сервиса“. Предлози саопштења треба да садрже наслов, апстракт до 250 речи и 4-5 кључних речи, као и кратку биографију аутора/ауторке (до 150 речи, укључујући и афилијацију, звање и контакт податке). Обавестићемо све заинтересоване учеснике/учеснице о статусу њихове пријаве до 10. 11. 2026. године.
Програмски одбор конференције
- Проф. др Раде Вељановски, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду у пензији
- Проф. др Александра Крстић, редовна професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду
- Проф. др Дубравка Валић Недељковић, редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду у пензији
- Проф. др Ана Мартиноли, редовна професорка Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду
- Проф. др Душан Алексић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу