Kонференција „Успон цивилизацијских држава и његове импликације“ одржана је 24. априла 2026, на Факултету политичких наука у Београду 

Центар за британске студије Факултета политичких наука, Англо-српско друштво и LSE IDEAS (Ел-Ес-И Ајдиас) организовали су 24. априла конференцију под називом „Успон цивилизацијских држава и његове импликације“ (“The Rise of the Civilisation States and its Implications“).

Конференцију је отворила деканка ФПН-а, проф. Маја Ковачевић, која је говорила о историји образовне сарадње ФПН-а са универзитетима широм света, као и о његовим везама с британским универзитетима. Истакла је да је ФПН традиционално био фокусиран на „питања демократизације, владавине права, европских стандарда и академских слобода“. Такође је поменула све већи број програма ФПН-а на енглеском језику и изразила наду да ће уследити проширење академске сарадње с европским и британским универзитетима. Рекла је да је задовољна што се сарадња са LSE IDEAS наставља, с обзиром на то да је LSE IDEAS рангиран као водећи европски и светски академски тинк-тенк.

Проф. Кристофер Олден (Christopher Alden), директор LSE IDEAS, рекао је да је задовољан што је сарадња са ФПН-ом настављена и поменуо је покојног проф. Кристофера Кокера, бившег директора LSE IDEAS, који је био веома посвећен тој сарадњи. Такође је говорио о глобалним темама које покривају LSE и LSE IDEAS.

Проф. Слободан Марковић, руководилац Центра за британске студије, дао је преглед сарадње између ФПН-а и британских универзитета од 1998. године када је проф. Вукашин Павловић покренуо Британско-југословенску летњу школу за демократију. Посебан фокус био је на активностима које је покренуо проф. Кристофер Кокер (Christopher Coker) између 2004. и његове смрти 2023. године.

Први панел носио је назив „Успон цивилизацијске државе и успон нелибералног светског поретка“. Панелисти су били проф. Крис Алден, проф. Валур Ингимундарсон са Универзитета Исланда, проф. С. Г. Марковић и Питер Воткинс (Peter Watkins) из LSE IDEAS. Панел је разматрао концепт цивилизацијских држава. Док су прва три панелиста анализирала обим и садржај концепта, четврти се фокусирао на то како повезати овај концепт с практичним питањима. У дискусији која је уследила разјашњено је да цивилизацијске државе користе овај концепт као самодефиницију и да то није нешто споља дефинисано, већ начин на који њихове елите виде себе.

Други панел је био фокусиран на студије случаја цивилизацијских држава. Проф. Влад Михњенко с Универзитета Оксфорд говорио је о студији случаја Русије и анализирао најистакнутије теоретичаре и активисте који Русију виде као цивилизацијску државу, и какве импликације то може да има на самодефинисање Русије за руске елите. Др Рохан Мукерџи (Rohan Mukherjee), заменик директора LSE IDEAS, говорио је о случају Индије, а др Лукас Фиала из LSE IDEAS говорио је о Кини. Сва три приказана случаја су специфична и јединствена, а Индија се додатно разликује због чињенице да постоји њен демократски капацитет, док се ништа слично не може наћи у Русији и Кини. Коначно, др Мижге Кучукелеш (Müjge Küçükkeleş) из SOAS-а (School of Oriental and African Studies) говорила је о свом етнографском раду у Турској и кaко концепти ове врсте могу, али и не морају утицати на начин на који локално становништво види своју државу. Њена поента је била да најутицајнији исламистички дискурс у Турској има озбиљна ограничења јер је био у стању да дефинише шта Турска не би требало да буде, али не и шта би требало да буде.

Трећи и четврти панел били су повезани, а панелисти су разговарали о томе како либерални актери реагују на концепт цивилизације и какав утицај би то могло да има на националне државе и демократију. Проф. Волфганг Шмале (Wolfgang Schmale) је говорио о историји самодефиниција Европске економске заједнице/Европске уније и изазовима које су оне представљале. Такође је говорио о везама ових дефиниција с културом и концептом цивилизације. Проф. Александар Еванс с Лондонске школе за економију и политичке науке (LSE) говорио је о изазовима кроз који пролази либерални међународни поредак и шта концепт цивилизацијске државе може да значи у том смислу. На крају, проф. Спирос Икономидис (Spyros Economides) са Лондонске школе за економију и политичке науке говорио је о проблемима које концепт цивилизацијских држава отвара у односу на старије и боље дефинисане концепте у међународним односима, као што је концепт великих сила. Последњи панел је додат трећем, а у њему је др Ђулија Грило (Giulia Grillo) са LSE IDEAS такође анализирала импликације концепта цивилизацијских држава, док је др Ерик Бекет Вивер (Eric Beckett Weaver) са Универзитета у Дебрецену говорио о студији случаја Мађарске у којој је Фидес покушао да увезе нове наративе из руске цивилизацијске државе који су супротни широко распрострањеним самодефиницијама Мађарске, што је, по његовом мишљењу, допринело недавном убедљивом поразу ове странке.

Планове за објављивање књиге са ове конференције најавио је на крају конференције проф. Кристофер Oлден. Проф. С. Г. Марковић захвалио се спонзорима конференције LSE IDEAS и Фондацији отвореног друштва – Западни Балкан.

У суботу, 25. априла, организован је посебан програм за панелисте који су уживали у студијској тури по Музеју афричке уметности, а затим у разгледању историјских знаменитости Београда које је водио С. Г. Марковић.