Поводом обележавања 250 година Сједињених Америчких Држава, национална научна конференција ,,250 година Сједињених Америчких Држава", одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

На свечаној церемонији присутнима су се обратили деканка Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић, отправник послова Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији Њ.Е. Александар Титоло и оснивач и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава проф. др Драган Р. Симић.

Деканка Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић објаснила је да управо због широког спектра тема којима ће се научници бавити, одржавање ове конференције има велики значај за Факултет и академску заједницу. Она је истакла велику важност учешћа младих истраживача који се и даље професионалну развијају. „Ми као Факултет смо поносни на дугу традицију коју имамо у сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, америчким универзитетима и истраживачким организацијама. Та традиција се и даље врло успешно наставља кроз потписивање различитих споразума“, закључила је деканка Ковачевић.

Отправник послова Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији Њ.Е. Александар Титоло предочио је да посвећеност Факултета проучавању богате америчке историје говори о дубини односа између ове две земље. Он је додао да се односи између Сједињених америчких држава и Србије и даље граде кроз заједничку историју и деценијском ангажовању између институција путем интерактивних програма. „Ушли смо у нову еру америчко-српских односа и наша жеља да Србије буде јача и суверена се не тиче само ваше земље, већ и саме Америке. Радили смо заједно како би се глас Америке чуо у српској јавности и глас Србије у америчкој“, подвукао је Њ.Е. господин Александар Титоло.

Оснивач и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава проф. др Драган Р. Симић  објаснио је да је историја Сједињених Америчких Држава прожета снагом идеја и вредности које су и данас темељ ове земље. Он се осврнуо и на америчку популарну културу, њену пријемчивост и заступљеност у свим сферама културе. „Циљ ове конференције је да на једном месту окупи истраживаче из различитих дисциплина попут међународних односа, права, социологије, филозофије и других друштвених наука. Америчка историја је пре свега прича о идејама и предностима које су обликовале једну нацију и истовремено утицале на све друге народе и читав свет“, додао је професор Драган Р. Симић.   

Након церемоније отварања уследио је коктел добродошлице.

На првом панелу на тему ,,Очеви оснивачи и идејни темељи америчке републике", панелисти су били проф. др Драган Р. Симић са факултета политичких наука, који је говорио на тему „Велике стратегије Џејмса Монроа и Џона Квинсија Адамса“, доценткиња Филозофског факултета Универзитета у Београду др Наташа Јовановић Ајзенхамер, која је говорила на тему „Џеферсонов парадокс просветитељства: како је и зашто из Декларације независности избачен пасус о забрани ропства?” и сарадник у високом образовању на Факултету политичких наука мр Драган Живојиновић, који је говорио на тему „Спољнополитички реализам америчких Очева оснивача“.

Панелом је модерирао проф. др Марко Дашић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

,,Амерички идентитет, историјска свест и стварање глобалне силе" била је тема другог панела на које су говорили др Невен Цветићанин са Института друштвених наука на тему „Зашто су нације велике?“, професор са Филозофског факултета Универзитета у Београду др Стефан Мићић на тему „Од прокламације до праксе: Декларације независности и амерички прагматизам“, МА Вукашин Марић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду на тему „Прекрајања поретка: америчка историографија и спорови о спољној политици Вудроа Вилсона“, и МА Вукашин Зорић са Филозофског факултета Универзитета у Београду на тему „Како је настала империја? Висконсинска школа дипломатске историје и тумачење успона САД“.

Панелом је модерирао др Милош Вукелић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

На трећем панелу ,,Друштво, култура, религија и политичке идеје у грађењу Сједињених Држава", говорили су проф. др Марко Вековић са Факултета политичких наука и МА Дуња Аранђеловић са Клемсон универзитета на тему „Таласи религијског буђења: кратак прилог истраживању развоја САД“, др Вељко Благојевић са Института за међународну политику и привреду на тему „Сједињене Државе у Великом рату: глобална демонстрација моћи и нових вредности“, др Младен Лишанин са Института за међународну политику и привреду у Београду на тему „Мумија на Источној обали: Едгар Алан По, друштво и политика у џексонијанској епохи“ и МА Никола Илић са Факултета политичких наука на тему „Популизам и анти-популизам у САД-у: некад и сад“.

Панелом је модерирала МА Невена Јовановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

,,Личности које су обликовале америчку спољну политику" била је тема четвртог панела на којем су говорили проф. др Симона Чупић са Филозофског факултета Универзитета у Београду на тему „Хладни рат и мека моћ: Кенеди, Малро и Мона Лиза“, МА Сања Лукић са Филозофског факултета Универзитета у Београду на тему „Камелот и несврстани: професори-амбасадори Кенан и Гајбрајт у Југославији и Индији (1961-1963)“, МА Павле Недић са Института за међународну политику и привреду на тему „Улога Строуба Талбота у формулисању политике САД према Русији током администрације Била Клинтона“, МА Александар Станковић са Факултета политичких наука и Дамир Диздаревић из Фондације БФПЕ на тему „Америчка филозофија обавештајног рада у 21. веку - Вилијам Барнс: државник, шпијун или неуспели реформатор?“

Модераторка панела била је проф. др Радина Вучетић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Тема последњег панела првог дана била је ,,Млади истраживачи о америчкој држави, друштву и спољној политици". Панелисти су били студенти Факултета политичких наука Алекса Јовановић, који је говорио на тему „Трампова допуна Монроове доктрине: повратак изворном смислу или нова реинтерпретација?”, Новак Томашевић, који је говорио на тему „Хегемонистичко одређивање културе анархије: хобсовска спољна политика САД“, Предраг Чикојевић са темом „Пасивни секуларизам и судска пракса у САД“ и Тара Тешић која је говорила на тему „Рат у Украјини (2022-) и трансатлантски односи за време друге Трампове администрације: француска перспектива“.

Панелом је модерирао МА Вук Мишковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Други дан конференције почео је панелом на тему ,,САД и Југославија/Балкан у вртлогу светских ратова и Хладног рата", на којем су говорили професор Филозофског факултета Универзитета у Београду др Александар Животић на тему ,,Неутралност без неутралности: формирање америчке балканске стратегије (1939-1941)", др Бојан Димитријевић са Института за савремену историју на тему „Југославија и амерички програм војне помоћи 1951-1958“, МА Душан Димитријевић са Факултета политичких наука на тему „САД, Вудро Вилсон и југословенско питање: самоопредељење као основ политичке легитимацие после Првог светског рата“.

Модератор панела био је  проф. др Саша Мишић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

На панелу под називом ,,Сједињене Државе, савезништва и међународне организације", говорили су проф. др Тања Мишчевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду на тему „САД и мултилатерализам- улога у развоју савремених међународних организација“, др Бобан Марјановић са Института за политичке студије у Београду на тему „Политика САД према савезницима за време Хладног рата: ставови Картерове и Реганове администрације о подели терета“, МА Немања Пурић са Факултета политичких нaука на тему „САД и међународно организовање – савремене тенденције и процес деформализације“, и МА Вук Мишковић са Факултета политичких година који је говорио на тему „Савез САД и Републике Кореје за време администрације председника Џозефа Бајдена“.

Панелом је модерирала професорка са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, др Сања Данковић Степановић.

,,Америчка политичка економија: од Позлаћеног доба до геополитичке конкуренције са Кином" била је тема панела на којем су говорили  проф. др Александар Милошевић са Факултета политичких наука на тему „Америка на првом месту, некад и сад: Никсон, Трамп и криза међународног економског поретка“ и МА Марина Тодоровић са Факултета политичких наука на тему „Геоекономија у односима САД и Кине након финансијске кризе 2008: од економске интеграције ка стратешкој конкуренцији“.

Модератор панела био је др Огњен Драгичевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

На панелу под називом ,,Унутрашњи извор америчке спољне политике: институције, идеје и поларизација", говорили су проф. др Марко Дашић са Факултета политичких наука на тему „Од 'империјалног председништва' до 'дисфункционалне' дипломатије: еволуција институционалних односа Конгреса и председника у спољној политици САД“, проф. др Стеван Недељковић са Факултета политичких наука на тему „Два импулса у спољној политици САД: изолационизам vs интернационализам”, проф. др Александра Крстић са Факултета политичких наука на тему „Ујка Сем између империјалисте и партнера: представе САД у југословенској политичкој карикатури Ошишаног јежа током раног Хладног рата“, МА Никола Перишић са Института за политичке студије у Београду на тему „Америчка унутрашња политичка поларизација и њена последица по вођење спољне политике САД у 21. веку“ и МА Невена Јовановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду на тему “ Политичка слика света у инаугурационим говорима америчких председника током 250 година САД“.

Панелом је модерирао МА Павле Недић са Института за међународну политику и привреду у Београду.

,,Велика стратегија, доктрине и употреба силе у америчкој спољној политици", била је тема панела на којем су говорили проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности Универзитета у Београду на тему „Only Reagan Could Play with MADness: САД између нуклеарне ескалације и хладноратовске деескалације”, др Владимир Трапара са Института за међународну политику и привреду у Београду на тему „Употреба концепта недвосмислене победе Џ. Д. Луиса за савремену спољну политику САД: поуке Грађанског и Пацифичког рата за Трампову велику стратегију“, доц. др Михајло Копања са Факултета безбедности Универзитета у Београду на тему „Корисно изобличење: председничке доктрине САД као стратешка поједностављења“ и МА Марко Мандић са Института друштвених наука у Београду на тему „Од Реганове до Донроове доктрине: америчка политика интервенционизма од Никарагве до Венецуеле“.

Модератор панела био је Александар Животић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.

На последњем панелу на тему ,,Спољна политика Сједињених Држава у ери Доналда Трампа", говорили су МА Урош Попадић са Факултета политичких наука на тему „Трамп као инверзија Вилсона: америчко глобално миротворство између либералног интернационализма и реалистичког погађања“, МА Игор Миросављевић са Факултета политичких наука на тему „Приступ САД према рату у Украјини током друге администрације Доналда Трампа: између реалполитике и неконвенционалне дипломатије“, МА Петар Ранковић са Факултета политичких наука на тему „Енергетска компонента америчке стратегије обуздавања Русије у Југоисточној Европи током Трамповог другог мандата“ и МА Милан Ранковић са Факултета политичких наука на тему „Америка као 'рационални актер' у односима Републике Србије (СРЈ, СЦГ) и Републике Хрватске (1996–2026)“.

Панелом је модерирао др Бобан Марјановић са Института за политичке студије у Београду.

Конференција је трајала два дана и окупила преко 50 учесница и учесника из различитих институција.

Конференцију су организовали Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији и Центар за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Конференција је имала за циљ да повеже истраживаче из различитих дисциплина – политичких наука, међународних односа, регионалних студија (американистике), историје, права, политичке филозофије, социологије, безбедности, стратегије – како би се на свеобухватан начин сагледао историјски развој Сједињених Америчких Држава од оснивања па до данашњих дана.