Национална конференција са међународним учешћем, 46. Сусрети социјалних радника, ове године на тему ,,Социјални рад као покретач друштвених промена и трансформације”, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Скуп је отворила деканка Факултета политичких наука, проф. др Маја Ковачевић, која је пожелела добродошлицу свим присутнима и истакла значај неговања и очувања традиције ове манифестације. Она је нагласила важност континуитета и даљег унапређења сарадње између образовног и практичног сектора у области социјалне политике и социјалног рада.

Након свечаног отварања, уследила су уводна излагања проф. др Мирослава Бркића и проф. др Наталије Перишић са Факултета политичких наука, као и представљање истраживања Уније студената социјалног рада.

Професор др Мирослав Бркић одржао је предавање на тему „Парадигма социјалног рада као побуђивача свести и иницијатора промена“.

Професор Бркић нагласио је неопходност промене парадигме у размишљању и деловању како би социјални рад заиста постао покретач друштвених промена. Он је указао на то да бројни проблеми и изазови који прате ову професију већ дуги низ година остају непромењени, што указује на потребу за новим приступима и суштинским реформама. „Проблем представља чињеница да се социјални рад често своди на рад са појединцима и конкретним случајевима, иако његов домет далеко превазилази тај оквир. Социјални рад обухвата и деловање на нивоу заједнице, као и утицај на креирање и унапређивање локалних политика, чиме непосредно доприноси обликовању друштва и унапређењу квалитета живота грађана“, објаснио је др Бркић.

„Каква социјална политика нам је потребна“ била је тема предавања проф. др Наталије Перишић.

„Дошло је до промена на вредносном, идеолошком и финансијском нивоу, али је најпроблематичније то што су ослабила наша уверења и спремност да заступамо оно што представља суштину социјалне политике. Чини се да је у Србији један од највећих губитника транзиционих процеса управо социјална политика”, оценила је професорка Перишић. Она је нагласила да је позадина свих ових изазова криза солидарности, узимајући за пример ситуацију у свету током вируса COVID-19. Закључила је да је неопходно утврдити шта тачно не функционише у систему и шта треба да буде другачије, како социјална политика не би отишла у књигу историје.

Студенти Јован Робал и Вања Каран из студентске организације Унија студената социјалног рада Факултета политичких наука представили су истраживање под називом „Између професионалних вредности и институционалних ограничења: ставови студената социјалног рада о административној и активистичкој улози професије у друштвеним променама“.

Они су објаснили да је спроведена анкета међу студентима Универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу, у оквиру које је анализирано како студенти перципирају будућност професије социјалног рада. Навели су да резултати показују да студенти социјалног рада ову професију у највећој мери виде као друштвено ангажовану и усмерену ка друштвеним променама. У свом излагању, истакли су да студенти посебно наглашавају значај заштите права корисника, уз свест да институционални оквир може ограничавати њихово деловање, као и да активизам носи одређене ризике. Они су закључили да се студенти пре доживљавају као актери друштвених промена него као администратори постојећег система социјалне заштите.

Овогодишњи Сусрети социјалних радника завршени су округлим столом на тему „Од заштите ка оснаживању: трансформација улоге социјалног рада“. Учесници округлог стола били су Милица Марковић из ПУ Чукарица, доц. др Виолета Марковић из Друштва социјалних радника Србије, као и правник Владан Јовановић.

Милица Марковић говорила је о потреби фокусирања на мале циљеве као нужне покретаче промена. „У школству, мали успеси се виде на промени породичних система вредности али и у понашању деце“, објаснила је Марковић.  Она је упозорила на мањак покушаја да се унутар система суочимо са проблемима који су довели до изопачености изворних вредности социјалног рада. „Неопходно је да систем вредности вратимо на прави пут“, закључила је Марковић.

Доц. др Виолета Марковић истакла је важност удруживања социјалних радника у сврху покретања промене унутар ове области. Она је нагласила да не треба тражити оправдања, већ се окренути сопственој одговорности. „Институције, као што је Центар за социјални рад, имају одговорност да руководе информацијама и њиховим изношењем на професионалан начин. Социјалним радом не можемо се бавити без подршке других стручњака, али су социјални радници ти који тај процес треба да воде“, поентирала је др Марковић.

Владан Јовановић је скренуо пажњу на потребу јасног разликовања појмова законитости и праведности, говорећи о законима из области социјалне политике. „Смисао норме не налази се у тексту прописа, већ у глави онога ко је чита, разуме и примењује“, истакао је Јовановић. Говорећи о процесу проналажења одговора на друштвене изазове, навео је да ће нас трагање за решењима, без обзира на полазну тачку, неминовно довести до политике. „Политика, у свом најопштијем смислу, представља бригу о јавном добру, а учешће у таквом облику политичког деловања позив је свакоме ко је заинтересован за промене“, закључио је Јовановић.

Модераторка догађаја била је доц. др Сузана Михајловић са Факултета политичких наука Универзитата у Београду.