Гост Факултета политичких наука био је професор емеритус Универзитета Емори из Атланте и пионир изучавања улоге емоција у политичком одлучивању, др Дру Вестен, који је одржао предавање на тему „Улога емоција у неуронауци и политичкој комуникацији“.

Уводну реч на предавању су имали проф. др Синиша Атлагић са Факултета политичких наука, и др Марина Комад, чија докторска дисертација је заснована на радовима професора Вестена. Они су истакли велики значај које предавање професора Вестена има за студенте, као пионир изучавања емоција у мотивисаном резоновању и политичком одлучивању.

Професор Вестен нагласио је иронију да, на 250. рођендан Сједињених Америчких Држава, њихову државу води личност која не верује у демократију и игнорише милионске протесте широм Америке. Он се осврнуо на своју претходну професију политичког коментатора, која му је помогла да истражи на који начин функционишу затворени умови у политици и учесталост пристрасности, поготово са високо образованим људима. „Емоције су еволуирале као механзми за адаптацију и усмеравање пажње, мотивишући нервне системе на позитивне начине. Исти механизми могу да доведу до погрешних, маладаптивних судова и понашања, јер људи несвесно закључују на основу емоција“, рекао је професор Вестон. Он је употпунио своју теорију праксом, дајући студентима пример лоше кампање Хилари Клинтон из 2016. године, али и студије из 2006. године која је истраживала мотивисано резоновање током избора за председника између Керија и Буша. Професор Вестон закључио је предавање са освртом на докторску дисертацију др Комад, где је исто мотивисано резоновање пронађено 20 година касније у Србији, која потврђује да је бирачко тело мање способно да процењује информације без пристрасности.