Представљање књигe "Stigma, Fear and Foreign Policy: Serbia’s Destigmatization Dilemma in the Western Balkans“ аутора проф. др Милана Крстића, одржано је у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца.

О књизи су говорили редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Загребу и уредник едиције Critical Approaches to Southeastern Europe проф. др Дејан Јовић, редовни професор међународне безбедности на Факултету политичких наука Универзитета у Београду проф. др Филип Ејдус, доценткиња социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду доц. др Наташа Јовановић Ајзенхамер, предавач међународних односа и америчких студија на Факултету политичких наука Универзитета у Београду мр Драган Живојиновић и дипломирани психолог и председник Републике Србије између 2004. и 2012. године Борис Тадић.

Професор др Дејан Јовић истакао је да дело др Милана Крстића одлично објашњава присутност стигме и обрађује српску спољну политику из угла процеса дестигматизације. Он је говорио о четири стадијума ове појаве, објаснивши како све то, најзад, доводи до дискриминације. ,,Прво долази до етикетирања, а онда касније и до стварања стереотипа од те етикете. Потом долази до денормализације тих земаља и њиховом описивању као другачије у односу на остале, а на крају и до дискриминације на тој основи”, рекао је проф. др Јовић.

Професор др Филип Ејдус је, најпре, скренуо пажњу на чињеницу да нису појединци и групе појединаца једини који могу бити стигматизовани, него да то могу бити и целокупне државе. Он је истакао да се самим тим, земље са стигмом носе другачије од индивидуе и додао да постоје бројне тактике дестигматизације. ,,Начини уклањања стигме варирају од њеног прихватања, признања кривице, суочавања с прошлошћу, па све до њеног порицања. Неретко долази и до контрастигматизације, при чему стигматизовани прелазе из оптуженичке клупе у улогу жртве”, подвукао је проф. др Ејдус.

Др Наташа Јовановић Ајзенхамер говорила је о ширини концепта стигме, појаве која обухвата тоеријске, политичке и емотивне аспекте и коју је врло тешко, али и значајно анализирати у међународном контексту. Она је навела да је стигма дуготрајно стање које је врло тешко савладати након што се једном јави и припоји некој земљи. ,,Стигма је јача од стереотипа, при чему стереотипи могу бити и позитивни, док је стигма увек негативна. За разлику од појединаца, који стигму могу уклонити на бројне начине, или је једноставно игнорисати, државе немају тај луксуз и врло су ограничене у борби против ње”, употпунила је доц. др Јовановић Ајзенхамер.

Осврнувши се на широки спектар знања из друштвених наука које аутор књиге поседује, мр Драган Живојиновић објаснио је да су различити елементи разумевања друштвених односа уткани у овакво дело. Он је закључио да ова књига истиче спону између реализма, либерализма и новијих генерација конструктивистичких теорија међународних односа. „Процес стигматизације био је веома изражен у нашој политици и подразумевао је једну од идеја водиља спољне политике Србије после двехиљадитих година. Ова књига ће бити од користи не само теоретичарима међународних односа и савремене политичке социологије, него и онима који политику спроводе у пракси“, додао је Живојиновић.

Указавши на богату историју наше земље, дипломирани психолог и бивши председник Републике Србије Борис Тадић, навео је да су историјски производи ове државе често генерисали сукобе који имају глобални карактер. Он је подвукао да стигматизација имплицира увод у агресију и да је Србија била више пута стигматизована у двадесетом веку. „Сви они који представљају егзистенцијалну претњу бивају предмет стигматизације као превентивне мере након које често следи рат. Србија је земља која је увек била на раскршћу комбинације стереотипа, предрасуда, дискриминације и остракизма“, закључио је Борис Тадић.

Након излагања говорника, присутнима се обратио и аутор књиге.

Проф. др Милан Крстић указао је да је тежња за призањем једнакости важна водиља понашања многих изопштених држава. Он је указао на централно питање којим се ова књига бави - дилема држава између прихватања одговорности и њеног негирања. „Један од основних разлога због којих се оваква дилема јавља код доносилаца одлука јесте дуготрајност и оштрина стигме. Иако се функција стигме формално представља као белег који треба да врати актера који греши у нормираном понашању и да одврати од будућих кршења норме друштвеном осудом, у пракси се стигма претвара и у инструмент одржања доминације моћних“, поентирао је професор Крстић.

Догађајем је модерирала проф. др Милица Јевтић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.