Представљање резултата академског истраживања пројекта ,,Промовисање управљања миграцијама заснованог на доказима за јачање развојног потенцијала миграција'' одржано је у Хотелу М у Београду.

Уводну реч имали су деканка Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић, декан Факултета безбедности проф. др Младен Милошевић и шеф канцеларије Међународне организације за миграције у Србији (IOM) Марко Милићевић. Они су се обратили присутнима и истакли значај развијања сарадње између академске заједнице и међународних организација, наглашавајући да таква партнерства доприносе размени знања, унапређењу политика и ефикаснијем одговору на савремене друштвене изазове. Посебно су указали на важност борбе против дискриминације миграната и развоја тржишта рада кроз комбинацију анализа и консултација са релевантним актерима, истичући да се Србија током последњих година постепено трансформисала из претежно транзитне земље у друштво које све више прихвата и интегрише мигранте.

Резултате првог истраживачког тима са Факултета безбедности представили су доц. др Владимир Ајзенхамер, проф. др Петар Станојевић и др Михајло Копања, чија главна тема је била институционална координација и капацитети Републике Србије за управљање миграционим кризама. Циљ самог пројекта је био сагледавање постојећих капацитета система, идентификација слабости и указивање на могуће правце развоја док је одговор на кључно питање, колико је систем Републике Србије спреман на одговор на нову миграциону кризу, негативан. Током анализе, истраживачи су користили више од 20 националних, европских и међународних докумената релевантних за управљање миграцијама у Републици Србији, са циљем сагледавања функционисања система. Као два кључна изазова у будућности, група истраживача са Факултета безбедности истиче промењен однос држава Европе према миграцијама у односу на 2015. годину и губитак институционалног сећања. Иран је био полазна тачка за симулацију кризе на којима су истраживачи радили, уз главни закључак да ће, у случају нове мигрантске кризе, доћи до дужег задржавања миграната у Србији. Учесници истраживања су идентификовали четири правца даљег развоја - већа улога система безбедности, очување хуманог приступа, повећање људских ресурса и координација институција.

Други истраживачки тим који су чинили проф. др Наталија Перишић и проф. др Дејан Павловић са Факултета политичких наука и др Даница Шантић са Географског факултета Универзитета у Београду, представили су резултате истраживања интеграција радника миграната спроведеним у локалним заједницама и на тржишту рада. Главно истраживачко питање је било како локалне заједнице могу да створе окружење које подржава интеграцију радника миграната у локалну средину и локално тржиште рада, а циљ истраживања је било анализа улога и доприноса различитих актера у процесу интеграције радника миграната у четири јединица локалне самоуправе. Истраживање је било спроведено у Шапцу, Краљеву, Нишу и Суботици. Тим са Факултета политичких наука и Географског факултета истакао је да су нормативне измене закона из 2023. године унапредиле услове за запошљавање страних радника у Србији, али још увек постоје изазови у њиховој интеграцији, будући да многи радници долазе недовољно информисани о условима рада, својим правима, као и о правном и друштвеном окружењу у којем бораве и раде. За истраживање су користили три димензије интеграције: правно-административна, економска и социо-културна, где су помоћу различитих индикатора мерили ниво интеграције. Међу кључним изазовима интеграције миграната препознати су недовољно познавање језика, ограничена информисаност радника миграната о њиховим правима и обавезама, као и потреба за ефикаснијом грађанском и културном оријентацијом.

У пројекту су учествовали Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Вишепартнерски поверенички фонд за миграције (Migration Multi-Partner Trust Fund), Међународна организација за миграције у Србији (IOM), Програм Уједињених нација за развој (UNDP), Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице (UNHCR), Дечији фонд Уједињених нација (UNICEF) и Уједињене нације Србија (United Nations Serbia).