Циљ стручног усавршавања је оснаживање наставника за препознавање и разумевање различитих облика говорa мржње на основу анализе примера из праксе са фокусом на дигиталне медије. Наставно особље имало је прилику да се упозна са новим перспективама за јачање толеранције, поштовања и разумевања младих кроз формално образовање уз практичне смернице за креирање аудио-визуелних наставних материјала.

Лејла Хреља, регионална пројектна координаторка UNESCO поздравила је учеснике скупа и указала на значај изградње мира и толеранције на Западном Балкану кроз процес формалног образовања. Хреља је подсетила окупљене на значај повезивања образовних институција на различитим нивоима и размене искустава, како бисмо заједно оснажили младе за превазилажење говора мржње, коме су свакодневно изложени.

У нове педагошке приступе и могућности које формално образовање пружа за јачање социјалних и емотивних капацитета учесника упутила је доценткиња Ламија Силајџић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву.  Ову покренуту тему надградила је руководитељка пројекта, доценткиња Ана Милојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду усмеравајући пажњу на облике говора мржње са којима се суочавају млади и осетљиве друштвене групе, како на личном нивоу, као појединци тако и као група. Кроз актуелне примере у медијима и на друштвеним мрежама, Милојевић је упутила наставнике на критичне тачке у којима чак и добронамерна критика може ескалирати у говор мржње.

Предавачи са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, доценткиња Марта Митровић и доцент Невен Обрадовић кроз теоријски аспект и практичне примере пружили су увиде у ситуације које на друштвеним мрежама и спортским теренима прете да се развију у говор мржње. Указујући на значај јачања медијске и информацијске писмености, они су приказали актуелне и историјски значајне примере који су распиривали говор мржње и дали јасне упуте наставницима како да ученицима приближе ову тему.

МА Александра Угринић и МА Кристина Милић наставницима су представиле могућности подкаста и друштвених мрежа у сврху изградње конструктивних наратива и већег ангажовања младих кроз међусобни дијалог у дигиталном окружењу.

[1] Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира УН.

Циљ скупа је супротстављање говору мржње кроз јачање интеркултурног дијалога, отворањем нових перспектива усмерених на формално образовање, које у коначници доприносе изградњи бољег друштва. ,,Желимо да подстакнемо младе да буду толерантнији, носиоци промена у друштву и да за собом повуку другаре, како би се заједно изборили са свим облицима говора мржње“, подвукла је пројектна асистенткиња Кристина Милић.

Доценткиња Ламија Силајџић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву указала је на важност образовног одговора на говор мржње, пре свега кроз ревидирање наставних планова, програма и образовних материјала. Она је истакла три основна елемента образовног одговора на говор мржње: мултисекторски, стратегијски, као и приступ заснован на свим нивоима формалног и неформалног образовања. „Циљ је да оспособимо наставнике и ученике да буду глобални дигитални грађани, али и да буду грађани пуни поштовања. Образовни одговор је усвајање педагошких школских приступа и јачање социјалних и емотивних капацитета наших ученика, јер на то често заборављамо“, истакла је Силајџић.

Доценткиња и руководитељка пројекта Ана Милојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду осврнула се на проблем дефинисања појма говора мржње. Овај термин не подразумева сваки увредљив коментар, већ само вређање неког дела идентитета. Она сматра да постоји опасност од тога да критика прерасте у говор мржње, јер иако може бити легитимна, често га прећутно призива. „Говор мржње можемо да окарактеришемо према томе да ли наноси штету, кроз дискриминацију, насиље или кроз нечију немогућност да учествује у демократским процесима. Сузан Брисон нуди дефиницију која разлаже ову штету на лично омаловажавање, непријатељско или застрашујуће окружење и неку врсту групне клевете“, употпунила је Милојевић.

Професорка Катарина Лончаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду анализирала је примере из праксе када је реч о родно заснованом насиљу и деци, као о глобалном феномену који се појачава у периодима конфликата и кризе, не познајући географске и културне границе. Она је истакла сложеност и вишеструкост овог проблема, при чему данас не можемо да га истражујемо само кроз насиље у школи, без осврта на сајбер-булинг. „Неки од најчешћих узрока су родно дискриминаторне норме као део неписаних правила, које подстичу опстанак доминације путем насиља. Највећи проблеми са којима се суочавамо су ограничени капацитети у образовним системима, слаби механизми координације и праћења који ограничавају мултисекторску сарадњу различитих институција, као и слаба подршка за жртве“, закључила је Лончаревић.

Психолошку радионицу на тему ,,Психолошко оснаживање ученика за суочавање са говором мржње“ водила је доценткиња Ивана Јакшић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Из угла социјалне психолошкиње употреба говора мржње представља одговор на унутрашње стање, при чему његову основу најчешће чини страх. Последице су стрес, депресија, социјално повлачење, неповерење у вршњаке и одрасле, анксиозност, снижено самопоштовање и несигурност. „Школа је најмоћнији друштвени инструмент, зато што нема система који захвата тако широке слојеве друштва у специфичном узрасту када су деца најспремнија за усвајање позитивних друштвених промена. Чини се да се у школама говор мржње не третира као озбиљан прекршај у односу на друге облике насиља“, сматра Јакшић.

Наставницима су представљене могућности подкаста као алата дигиталног окружења којем су ученици свакодневно изложени. „Подкаст је одличан алат за учење кроз игру, а не само за репродуковање онога што смо предавали. Његов циљ је креирање и мењање ставова у контексту говора мржње нудећи нове информације. Самим тим побуђује слушаоце на активност“, објаснила је пројектна асистенткиња Александра Угринић.

Наставници су упознати и са могућностима друштвених мрежа у сврху образовања. Већина младих су само корисници Инстаграма, при чему нису свесни потенцијала које ова мрежа нуди. „Важно је и питање одржавања ауторитета професора и наставника на друштвеним мрежама, уз сталан рад на дигиталној писмености. Морамо да освестимо да је постојање одговорности за оно што објавимо на Интернету, исто као и за изговорену реч“, поентирала је Кристина Милић.

[1] Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира УН.

Свечану доделу отворила је пројектна асистенткиња Кристина Милић која се захвалила учесницима који су током својих кампања показали да заједно и те како могу испунити све захтеве ове велике регионалне иницијативе. Она је истакла да су толеранција и друштвена одговорност значајни за односе међу младима.

Руководитељка пројекта, проф. др Ана Милојевић, нагласила  је како је веома поносна што су ове радионице инспирисале студенте да се активно залажу за различите проблеме младих како би допринели заједници. Она је нагласила да су студенти показали зрелост и такмичарски дух, јер су и поред својих обавеза на факултету, били потпуно посвећени активностима у оквиру својих кампања.

У оквиру надметања за кампање јавног заговарања, стигло је 5 предлога кампања јавног заговарања, које су подједанко инспиративне, ентузијастичне и са значајним зацртаним циљевима. Стручни регионални жири, којим је председавао проф. др Душан Спасојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одлучио је да награде три кампање. Награђене су кампање „Солидарност пре разлика“, иза чије реализације стоје студенти Андреа Икодиновић, Вања Малешевић и Никола Трбојевић, „Хоћу да учим, нећу да се мучим“, тима који су чинили Сандра Ђорђевић, Александар Марковић, Невена Тарлановић и кампања „Превоз за једнакост“, чији су идејни творци Марко Јовановић, Мелина Микић Божанић и Мина Пејаковић. Сви добитници су студенти Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Награду за најгледанији садржај на друштвеним мрежама pripadas.balkan, које за циљ имају да се идеје регионалне иницијативе прошире до што већег броја младих, добила је студенткиња Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Сара Колак. Њен прилог приказује изазове са којима се сусреће Милица Ијачић, сликарка, фотографкиња, кајакашица и прва жена са инвалидитетом која је ушла у Скупштину Републике Српске.

Награду за најбољи радио пакет добиле су студенткиње Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Мина Ђукић и Александра Вукадиновић. У прилогу су се бавиле темом албинизма, како би прошириле свест друштва о проблемима с којима се особе са албинизмом сусрећу.

Захвалницу за ширење идеја регионалне иницијативе преко друштвених мрежа pripadas.balkan добио је студент ФПН-а Ненад Бушић, администратор странице.

Истраживачки тим се посебно захвалио и водитељкама радионица и тренинга проф. др Катарини Лончаревић  и доц. др Данки Нинковић Славнић.

На крају церемоније, за све присутне уприличен је коктел.

Да подсетимо, регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира УН.

Пројектна асистенткиња МА Кристина Милић отворила је радионицу и поздравила присутне. Она је нагласила важност пројекта, који за циљ има да учесницима појасни све опасности које са собом носи говор мржње у медијима и стратегије за превазилажење таквог проблема.

Руководитељка пројекта доц. др Ана Милојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду нагласила  је да је говор мржње било какво вербално или писано омаловажавање и деградирање других због етничке, верске или било које друге припадности. Она је објаснила да су новинари изложени говору мржње ако се уклапају у одређене категорије према свом друштвеном идентитету, темама које прате и новинским организацијама за које раде. ,,Углавном су напади на новинаре заправо напади на њихов професионални интегритет, а не на личне карактеристике.  Неке групе новинара су чешће мета говора мржње у односу на друге групе – жене више него мушкарци, новинари који се баве осетљивијим темама, истраживачки новинари и тако даље“, рекла је доц. др Милојевић.

Доц. др Ивана Јакшић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорила је о психолошким ефектима, непосредним реакцијама и стратегијама превладавања говора мржње. Она је указала да се у основи говора мржње налазе одговори на идентитетске и међугрупне претње и да говор мржње има за циљ да нанесе психолошке повреде. ,,Уколико не успемо да изградимо самопоштовање и ако имамо негативан однос према себи, ми из социјалне припадности можемо да извучемо потпору за позитиван однос према себи. Изградња наших ставова и придржавање њима важно је за наш идентитет и припадност заједници“, подвукла је доц. др Јакшић.

Представница Независног удружења новинара Србије Марија Бабић нагласила је да је свака претња, напад и узнемиравање озбиљна и неприхватљива и да не сме да се схвати као карактеристика модерног новинарства. Она је издвојила четири смернице о поступању редакција када је реч о говору мржње – пријављивање, процена, поновна процена и подршка. ,,Како би се валидирао случај угрожене безбедности, морају бити присутна два елемента: субјективни (осећај личне угрожености) и објективни (реално постојање претње). Подношење кривичне пријаве полицији и тужилаштву треба да садржи што већи број доказа и детаља“, казала је Марија Бабић.

Специјалисткиња за друштвене мреже из Балканске истраживачке мреже Србије Соња Ковачев представила је учесницима који су то најчешћи типови напада на друштвеним мрежама. Она је указала на значај подршке онлајн заједнице која, заједно са уредником, треба да подржи нападнуто физичко или правно лице како би се ублажиле последице. ,,Онлајн напад на новинара или медијску кућу штетан је по њихову репутацију и кредибилитет, а најчешћи су напади на истинитост и непристрасност извештавања. Друштвене мреже јесу важан начин комуникације, али не треба по сваку цену толерисати негативне коментаре зарад боље видљивости садржаја”, додала је Соња Ковачев.

Доц. др Данка Нинковић Славнић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорила је о томе како препознати говор мржње у ситуацији када се сви позивају на право слободе изражавања у јавном дискурсу. Она је кроз примере различитих текстова из медија покренула дискусију са учесницима семинара. ,,Један од проблема је што се у медијима инсистира на различитостима између две групе, док се сличности занемарују. Такође, у медијима се често ,,други“ представљају као опасност и то се назива конструисање непријатеља”, објаснила је доц. др Данка Нинковић Славнић.

Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.

Радионицу је отворила Лејла Хреља, регионална координаторка пројекта из UNESCO канцеларије у Босни и Херцеговини која је младима упутила речи подршке, указала на значај регионалне иницијативе у циљу подстицања културе дијалога, слободе говора и уважавања других. У уводном делу, руководитељка пројекта ФПН доц. др Ана Милојевић упутила је младе у значај јавног заговарања као средства спречавања говора мржње, али и његову афективну страну која нарочито утиче на узлет расизма и сексима на друштвеним мрежама. Ова уводна сесија заокружена је промотивним пројектним филмом у коме студенти кроз своја искуства говоре о проблему говора мржње и отварају перспективу за његово спречавање позивајући своје вршњаке на креирање конструктивног наратива.

Eдукативни тренинг за креирање кампање јавног заговарања почео је тематским предавањем ,,Репрезентација других: од негативне слике до говора мржње” о којој је говорила доц. др Данка Нинковић Славнић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. МА Јелена Бирманчевић са Факултета политичких наука говорила је на тему „Анализирање и приоритетизирање потреба заједнице“. „Формулисање теме јавног заговарања“ била је тема радионице коју је одржала МА Кристина Милић са Факултета политичких наука.

По завршетку рада тимова са менторима на формирању теме јавног заговарања, доц. др Невен Обрадовић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу је кроз тему „Мапирање публике и идентификовање доноситеља: Управљање буџетом“ затворио данашњу радионицу.

Другог дана едукативне радионице одржаће се предавања доц. др Марте Митровић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу на тему „Тактике јавног заговарања: Конципирање и моделирање кампање“ и МА Александре Угринић са Факултета политичких наука на тему  „Заговарање промене у дигиталном окружењу: Припремање јавног наступа и слогана“.

На крају едукативног тренинга учесници ће радити на примерима јавног заговарања са менторима, а најбоље дефинисане кампање биће награђене и имаће могућност да реализују своју идеју и промене нешто у својој околини.

[1] Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.

У име пројектног тима Факултета политичких наука Универзитета у Београду вас позивамо да се пријавите за учешће у радионици о превазилажењу говора мржње, која се реализује у оквиру пројекта „Млади за инклузију, једнакост и поверење“*, у сарадњи са Факултетом политичких наука Универзитета у Сарајеву и Филозофским факултетом Универзитета у Бањој Луци.

Више од 30 младих новинара и новинарки ће имати прилику да подели своја професионална искуства и упозна се са могућностима за превазилажење говора мржње у онлајн окружењу.

Циљеви овог пројекта, намењеног младим професионалцима/кама и онима који тек ступају у редакције, су да учесници:

• Утичу на подизање свести јавности о превенцији говора мржње у новом медијском окружењу
• Препознају психолошке ефекте, као и непосредне реакције и стратегије превладавања говора мржње усмереног на медијске раднике/це
• Науче које су могућности и механизми правне заштите, као и стратегије заштите од говора мржње на друштвеним мрежама

Радионица ће се одржати 27. априла 2023. године са почетком у 10 часова у слушаоници бр. 3 на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, Јове Илића 165.

Пријаве су отворене до 20. априла 2023. године.

Мејл адреса за пријаву: pozitivneprice.fpn@gmail.com.

За учеснике и учеснице радионице биће отворен наградни конкурс за најбољи медијски рад о превенцији говора мржње, за који је предвиђена новчана награда у износу од 300 евра.

Детаљна Агенда ће бити накнадно прослеђена.

Надамо се успешној сарадњи.

Позив_млади_новинари

*Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.

Позивамо студенте/киње друштвено-хуманистичких наука на дводневни едукативни тренинг за креирање кампање јавног заговарања који се одржава у оквиру пројекта „Млади за инклузију, једнакост и поверење“, који реализује Факултет политичких наука Универзитета у Београду, у сарадњи са Факултетом политичких наука Универзитета у Сарајеву и Филозофским факултетом, Универзитета у Бањој Луци.

Студенти/киње ће имати прилику да се упознају са стратегијом јавног заговарања и проценом потреба заједнице у свом окружењу. Уз регионалну менторску подршку, студенти ће у тимовима бити покретачи иницијативе, коју ће промовисати на друштвеним мрежама.

Изабраћемо најбољих 20 студената/киња Универзитета у Београду, који ће бити покретачи промена у својој околини.

МОЖДА ЈЕ БАШ ТВОЈА ИДЕЈА ПОБЕДНИЧКА!

Целодневни едукативни тренинзи – уживо на ФПН у Београду, 21. и 22. априла 2023.

Регионални онлајн менторски рад у трајању од 15 дана за писање пројекта.

Најбоље кампања по одлуци регионалног жирија добиће новчану награду у износу од 500 евра, а победнички тимови могућност учешћа на летњим регионалним сусретима младих.

ПРИЈАВЕ СУ ОТВОРЕНЕ ДО 12. АПРИЛА 2023. ГОДИНЕ

Пошаљи CV на pozitivneprice.fpn@gmail.com

Позив Јавно заговарање

Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.

Позивамо студенте/киње на дводневни едукативни тренинг на коме ће имати прилику да се упознају са стратегијом јавног заговарања и проценом потреба заједнице у свом окружењу. Уз регионалну менторску подршку, студенти ће у тимовима бити покретачи иницијативе, коју ће промовисати на друштвеним мрежама.

Изабраћемо најбољих 20 студената/киња Универзитета у Београду, који ће бити покретачи

промена у својој околини.

МОЖДА ЈЕ БАШ ТВОЈА ИДЕЈА ПОБЕДНИЧКА!

Целодневни едукативни тренинзи – уживо на ФПН у Београду, 7. и 8. април 2023.

Два двосатна online предавања – 5. и 12. априла 2023. (умрежавање са младима из БиХ)

Регионални online менторски рад у трајању од 15 дана за писање пројекта.

Најбоља кампања по одлуци регионалног жирија добиће новчану награду у износу од

500 евра, а победнички тим могућност учешћа на летњим регионалним сусретима

младих.

ПРИЈАВЕ СУ ОТВОРЕНЕ ДО 3. АПРИЛА 2023. ГОДИНЕ

Пошаљи CV na: pozitivneprice.fpn@gmail.com

Позив_Јавно заговарање

Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.

Лејла Хреља, из UNESCO канцеларије у Босни и Херцеговини, отворила је радионицу и поздравила све учеснике. Хреља је објаснила перспективу пројекта и осврнула се на његову важност будући да овакав пројекат подстиче ширење културе дијалога, слободу говора и емпатију.

Доц. др Ана Милојевић, руководитељка пројекта Факултета политичких наука Универзитета у Београду истакла је циљеве овог програма који подстиче студенткиње и студенте да што боље и ефикасније препознају и спрече говор мржње у различитим облицима. Она је нагласила да је важно схватити колику штету може нанети говор мржње, као и то како да се носимо са њим.

Тему ,,Репрезентација других: од негативне слике до говора мржње” презентовала је доц. др Данка Нинковић Славнић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Она је истакла да је говор мржње у директном сукобу са слободом говора као основним људским правом. ,,Важно је бити свестан где и када повући границу, јер се не може све и увек изрећи. Када размишљамо о томе где се та граница повлачи требало би да се ослонимо на контекст, садржај и домет говора, идентитет и намеру говорника, као и то у којој мери би тај говор могао да изазове насиље или дискриминацију”, подвукла је доц. др Данка Нинковић Славнић.

У склопу едукативног тренинга нашла се и тема ,,Родни аспект говора мржње” коју је обрадила проф. др Катарина Лончаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Она је објаснила да је говор мржње увек непријатељски, као и да он увек дела – ућуткује, омаловажава или деградира. Поентирана је разлика између два вида говора мржње који се упућују женама: секстички и мизогонистички. ,,Жене се стално гледају према њиховој атрактивности – или си ружна или стара – и ово се не посматра као лични промашај, већ промашај као жене. Говор мржње према једној жени уперен је на све жене, он ограничава како жене могу и смеју да говоре у одређеном простору’’, указала је проф. др Лончаревић.

Доц. др Ивана Јакшић упознала је учеснике и учеснице радионице са аспектима говора мржње из перспективе социјалне психологије, кроз тему ,,Говор мржње: Психолошки ефекти, непосредне реакције и стратегије превладавања”. Предавачица је учесницима демонстрирала како да се носе када се суоче са говором мржње. ,,Говор мржње се јавља као одговор на перципиране међугрупне и идентитетске претње. Из тога произилазе предрасуде које представљају рационализацију осећаја сопствене угрожености’’, објаснила је доц. др Ивана Јакшић.

Тему ,,Разоружавање говора мржње на друштвеним мрежама” обрадила је сценаристкиња и редитељка Станислава Сташа Копривица. Млади су, кроз њено излагање, упознати са проблемима које ствара све заступљенији говор мржње на друштвеним мрежама Инстаграм, Фејсбук и Твитер. ,,Ако се као корисници друштвених мрежа нађемо у некој дебати која садржи говор мржње, важно је да знамо да не можемо да придобијемо оне који већ мрзе, али можемо да придобијемо оне који су неодлучни. Употреба друштвених мрежа и изношење свог мишљења може бити веома опасно и зато морамо бити пажљиви са употребом речи’’, поентирала је редитељка Копривица.

Пројектне асистенткиње МА Кристина Милић и МА Александра Угринић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду представиле су полазницима едукативног тренинга ,,Водич за креирање садржаја на друштвеним мрежама”. Оне су говориле о оптимизацији Инстаграм стратегије, али и о алатима који су потребни за анализу и успешно управљање друштвеним мрежама.

,,Поред пријаве говора мржње и насиља, неопходна је и подршка. Зато су пројекти попут ове радионице веома потребни и мислим да треба да буду доста заступљенији, нарочито међу младима. Ова радионица је сјајна прилика за стицање нових вештина, за суочавање са примерима говора мржње, подизање свести о овом проблему, али и за пружање подршке младима који су били жртве различитих облика говора мржње ”, рекла је Сара Стојановић, студенткиња Факултета политичких наука из Београда и полазница радионице.

Учесници радионице одржане на ФПН-у, истовремено су и полазници онлајн Регионалне Youth Academy for Constructive Narratives која окупља младе из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону.

Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира УН.

Пружамо ти могућност да сазнаш како да на другачији начин посматраш садржај доступан на друштвеним мрежама и искористиш онлајн сферу за промовисање толеранције међу различитима.

Едукатори ће ти помоћи да градираш и препознаш говор мржње, разликујеш родни и класни аспект у говору мржње, као и да разумеш емоционалне одговоре на нетолеранцију у виртуелном простору.

Едукативне радионице се одржавају по хибридном моделу:

Целодневни едукативни тренинг – уживо на ФПН у Београду, 23. март 2023.

Менторски рад за потребе креирања онлајн садржаја

Два двосатна онлајн предавања – 15. и 22. марта 2023. (умрежавање са младима и предавачима из БиХ)

Након завршене едукације имаш на располагању месец дана да реализујеш идеју за промоцију другог и другачијег на друштвеним мрежама, а најпопуларнија идеја у онлајн простору добија симболичну награду, а њен креатор могућност учешћа на летњим регионалним сусретима младих.

ПРИЈАВЕ СУ ОТВОРЕНЕ ДО 13. МАРТА 2023. ГОДИНЕ

Пошаљи CV на: govormrznje.fpn@gmail.com

*Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.

Позив на едукативне радионице