Медији, култура и Европска унија

Циљеви изучавања предмета

Циљ курса је упознавање студената са основним одликама и развојним сценаријима европске интеграције у области медија и културе, укључујући и оне који су усмерени на дискусију о значају и улози медија у приближавању Србије Европској унији. Програм курса је обликован тако да је нагласак стављен на различите аспекте односа медија и Европске уније, улогу медија у извештавању о процесу европских интеграција, институционалну комуникацију ЕУ са медијима и грађанима, као и посебне димензије у којима ЕУ делује, на пример, медијски диверзитет, медијски плурализам, медији мањина, медији цивилног друштва, институције културе, културне фондације, медијска политика, ЕУ фондови намењени програмима медија и културе итд.

Исходи учења (стечена знања)

Примењени приступ курса је усмерен на усвајање практичних знања и умећа као што су: оспособљавање за разумевање функционисања европских културних и медијских организација и институција, као и главних ЕУ институција у погледу њиховог односа са медијима и грађанима; увид у заједничке одлике и особености функционисања медијских организација и културних институција у Европи, као и посебних културних и медијских програма и европских медијских мрежа које подстичу сарадњу у ЕУ; увид у најважније одлике медијског извештавања о ЕУ у Европи и у Србији, а посебно у карактеристике јавне комуникације о европским интеграцијама Србије од 2000. године наовамо.

Садржај теоријске наставе

Теоријски приступи о односима медија и Европске уније – главни концепти и истраживачки таласи од осамдесетих година 20. века наовамо; кључни појмови: европско медијско тржиште, европска медијска политика, медијски плурализам, медијски диверзитет, културнa политикa и ЕУ, медији цивилног друштва и медији мањина, паневропски медији, европске медијске мреже; комуникационе активности ЕУ – комуницирање главних политичких институција ЕУ, комуникација портпарола институција ЕУ са медијима и јавностима; културне политике ЕУ, фондације и програми за културну сарадњу; финансирање културе ЕУ фондовима; законодавни оквир, тела и органи задужени за комуникацију са медијима и јавностима у ЕУ; аудиовизуелни сервиси институција ЕУ; Европска унија и нове платформе - дигитални медији и друштвене мреже; информисање о ЕУ у Србији – главне институције и организације цивилног друштва; јавна комуникација о ЕУ у Србији; медијско извештавање о ЕУ у Србији – студије случаја; истраживања јавног мњења о европским интеграцијама Србије; ЕУ из угла новинара у Србији.

Садржај практичне наставе

Анализа извештавања о одређеној ЕУ теми у домаћим или страним медијима у форми јавне презентације у току семестра.

1. Крстић, Александра (2020). Медији, новинарство и Европска унија. Београд: Универзитет у Београду, Факултет политичких наука;

2. Krstić, Aleksandra (2020). Medijska reprezentacija Evropske unije: glavni teorijski pristupi. U: Irina Milutinović (ur.), Medijska politika i evrointegracije (str. 17-33). Beograd: Institut za evropske studije;

3. Крстић, Александра (2015). Извештавање о Европској унији у информативним програмима националних радио станица у Србији. Communication and Media, CM, год.10, бр.34, стр. 5-28;

4. Крстић, Александра & Милојевић, Ана (2013). Европске теме из перспективе новинара локалних медија у Србији. Годишњак, Факултет политичких наука, год. 7, бр. 10, стр. 67-82;

5. Stojković, Branimir (2010). Evropski kulturni identitet, Beograd: Službeni glasnik;

6. Klimkiewicz, B. (ed). Media Freedom and Pluralism: Media Policy Challenges in the Enlarged Europe, CEUP;

7. van Cuilenburg, J. (1999). On competition, access and diversity in media, old and new. New Media & Society 1(2): 183–207;

8. Sartori, G. (1997). Understanding Pluralism. Journal of Democracy 8(4): 58–69;

9. (додатна) Rogač Mijatović Lj. (2014). Kulturna diplomatija i identitet Srbije, Beograd: Clio;

10. (додатна) Radojković, M, Stojković, B. i Vranješ, A. (2015). Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu, , Beograd: Clio;

11. (додатна) Самарџић, С. (2017). Да ли се данас може говорити о „европском идентитетуˮ?, Европске свеске – Србија и ЕУ: поштовање националног идентитета 1/2017: 19–23;

12. (додатна) Стојковић, Б. (2000). Политика културног диверзитета и Европска унија, Теме – часопис за друштвене науке 24 (1–2): 65–74;

13. (додатна) Ulrike Hana Majnhof i Ana Triandafilidu, Transkulturna Evropa, Clio, 2008;

14. (додатна) Рук, Р. (2011). Европски медији у дигиталном добу, Београд, Clio;

15. (додатна) Valić Nedeljković, D. & Kleut, J. (ur.) (2013). Evropa ovde i tamo: analiza diskursa o evropeizaciji u medijima Zapadnog Balkana. Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad;

16. (додатна) Stojković, Branimir (2002), Identitet i komunikacija, Čigoja štampa;

17. (додатна) Bijsmans, P. and Altides, C. (2007). Bridging the Gap between EU Politics and Citizens? The European Commission, National Media and EU Affairs in the Public Sphere, European Integration 29(3): 323–340;

18. (додатна) Boomgaarden, H. G., Vliegenthart, R. and de Vreese, C. H. (2010). News on the move: Exogenous events and news coverage of the European Union. Journal of European Public Policy 17(4): 506–526;

19. (додатна) Caiani M., Guerra S. (eds) (2017). Euroscepticism, Democracy and the Media. London: Palgrave Macmillan;

20. (додатна) Van Cauwenberge, A., Gelders, D., & Joris, W. (2009). Covering the European Union. Javnost – The Public 16(4): 41–54.

21. (додатна) Valentini, C. (2008). Promoting the European Union. Comparative analysis of EU communication strategies in Finland and in Italy.

22. (додатна) Jyväskylä University Printing House. Schuck, A. R. T. and de Vreese, C. H. (2006). Between Risk and Opportunity: News Framing and its Effects on Public Support for EU Enlargement. European Journal of Communication 21 (1): 5–32.

Предавања, дискусије о актуелним темама, гостовања предавача са других универзитета и института, гостовања стручњака за комуницирање са медијима, новинара и уредника који извештавају о Европској унији.